Melinda Nađ Abonji, autorka romana „Golubije srce“ nedavno je bila gost Beograda. Tom prilikom predstavila je ovo delo, koje je nagrađeno priznanjem za najbolji roman u Nemačkoj i Švajcarskoj za 2010. godinu.
„Golubije srce“ je roman posvećen porodici doseljenika, koja sedamdesetih godina prošlog veka napušta Vojvodinu i odlazi da živi u Švajcarskoj gde pokušava da se po svaku cenu integriše u novo okruženje. Dok se porodica među ljubaznim, ali hladnim Švajcarcima, mukotrpno penje lestvicom opstanka, i dok se istovremeno u njihovoj bivšoj domovini rasplamsava vihor novog rata, glavna junakinja Ildiko ispreda setnu i oporu priču o sudbini emigranata, o izgubljenom raju zavičaja, o odrastanju između dva sveta koji postaje svet za sebe: u njenom slučaju, prelepa panonska pesma koja lebdi između dva jezika, prošlosti i sadašnjosti, alpskih pejzaža i beskrajne ravnice, radosti i tuge, otuđenosti u blagostanju i prisnosti u nemaštini, kulture zaborava i snage sećanja.
Na pitanje koliko je teško bilo biti iskren, jer je roman velikim delom pisan u ispovednoj formi, Melinda Nađ Abonji, je za Međunarodni radio Srbija rekla: “Mnogo teže mi je bilo da napravim dobru dramaturgiju romana i sve stavim na ono mesto na kojem bi i trebalo da bude, a što se tiče iskrenosti, tu nisam imala nikakav problem i nije mi bilo teško. Raduje me da se taj „pripovedački glas“ u knjizi doživljava kao iskren glas, ali ja se nisam mnogo trudila oko toga. Nekako je sve bilo spontano“.
Govoreći o tome koliko je sećanje glavne junakinje za ceo roman, naša sagovornica je rekla da je ono gotovo najbitnije, i da je ponekad tužno koliko ljudi ustvari, ne žele da se sećaju. Sećanje nije samo listanje albuma sa fotografijama, na kojima ima mnogo lepih trenutaka. Sećanje je proces u kome pokušavate da obuhvatite celinu i popunite „prazna mesta“ u svemu tome. Bitan je i način na koji se prema tome ophodite.
U knjizi postoji lični nivo sećanja, koji se tiče glavnih junaka, ali i istorijski nivo sećanja koji seže do drugog svetskog rata, pa i do balkanskih ratova. Mislim da je za sve nas koji živimo u 21. veku važno da se setimo svega što se dešavalo u 20. veku, od ratovo do progona manjina, upravo zbog toga da se to ne bi ponovilo. Nije cilj svega da se „zaglavimo u sećanju“, nego je potrebno i dobro da sećanje na neki način definiše budućnost“, zaključuje autorka.
„Golubije srce“ je uzbudljiva pripovest sa autobiografskim elementima. Melinda Nađ Abonji je najranije detinjstvo provela u Vojvodini, da bi sa pet godina sa roditeljima napustila tadašnju Jugoslaviju i doselila se 1973. u Švajcarsku. Roman „Golubije srce“ proglašen je za najbolji roman na nemačkom jeziku 2010. godine u Nemačkoj i Švajcarskoj (prestižne nagrade „Deutscher Buchpreis“ i „Schweizer Buchpreis“). Ova nagrada autorki, rodom iz Bečeja, donela je zasluženo priznanje i kritike i čitalaca u više evropskih zemalja, na čije je jezike prevedena.
Autor Milena Gluvačević
