Srbija i ostale zemlje zapadnog Balkana povezane su sa zemljama Evropske unije i kriza u Uniji odražava se i na situaciju u ovom regionu, rečeno je na konferenciji pod nazivom „Zapadni Balkan i evropska (dez)integracija“ održanoj u Beogradu. Kako je ocenjeno, od razvoja situacije u Evropskoj uniji i raspleta krize koja nije samo ekonomske prirode, zavisiće i dalji tok evrointegracija zemalja zapadnog Balkana.
Da li će sfera ekonomije, koja je bila početni element evrointegracija, biti ključni faktor mogućeg raspada Evropske unije, da li će posle prijema Hrvatske doći do pauze u procesu proširenja, da li će neke članice Unije postati, kako je rečeno, „ravnopravnije“ od drugih, samo su neka od pitanja koja su se mogla čuti na konferenciji i na koja su učesnici skupa pokušali da daju odgovore. Međutim, kako je ukazano, još mnogo je nepoznanica i neizvesnosti. U Evropskoj uniji nedostaje i vizija budućeg razvoja, jer niko ne zna kako će ona izgledati za 20 godina, smatra profesor Jovan Teokarević sa beogradskog Fakulteta političkih nauka. On je istakao da su zemlje zapadnog Balkana sada u mnogo neizvesnijoj poziciji nego pre 4 godine, napominjući da ekonomska kriza određuje ne samo političko, nego i bezbednosno stanje u regionu.
Pomoćnica republičkog ministra za ekonomiju i regionalni razvoj Bojana Todorović je istakla da više od polovine ukupne robne razmene sa svetom Srbija obavlja sa Evropskom unijom, a iz Unije dolazi i najviše investicija. Evropska unija nastoji da stalnim kontaktima pomogne zemljama zapadnog Balkana u zajedničkom rešavanju problema, rekla je Bojana Todorović.
„Iz Evropske unije ukazuju da je veoma bitno da se i dalje radi na političkim reformama, na borbi protiv korupcije i jačanju pravosuđa da bi se stvorio okvir neophodan za ekonomski oporavak, i posebno je istaknut značaj CEFTA u ovom kriznom momentu“ – istakla je Todorović.
Mihael Erke, direktor fondacije „Fridrih Ebert“ koja je, zajedno sa beogradskim Centrom za spoljnu politiku organizovala skup, rekao je da bi, prema nekim predviđanjima, eventualni slom evra doveo do značajnog pada bruto društvenog proizvoda u zemljama Evropske unije, što bi produbilo krizu. On nije isključio i mogućnost raspada Evropske unije kao najgore varijante eventualnog raspleta krize. Sada se može reći da je ideja da se organizuje monetarna unija bila greška, ocenio je Erke i naglasio da je na nivou evrozone neophodna ekonomska, a ne samo fiskalna vlada.
Autor Suzana Mitić
