Kipar, koji je 1. jula preuzeo predsedavanje Evropskom unijom od Danske, obavezao se da će se zalagati za bolju, efikasniju i solidarniju EU. Kao i zemlje pre njega, Kipar će raditi na otvorenim pitanjima u Uniji, među kojima su ekonomska kriza, zajednička poljoprivredna politika, pitanje emigranata i proces proširenja.
Kiparski predsednik Dimitris Hristofijas smatra da je njegova zemlja pruzela mesto predsedavajućeg u vreme krize koja je najveća pretnja svemu što su ljudi Evrope stvorili napornim radom i odricanjem. Najvažniji zadatak Unije u narednom periodu biće usvajanje sporazuma o finansijskom okviru za period od 2014. do 2020. kojim će biti postavljene osnove za godišnje budžete. U međuvremenu su neki evropski mediji izrazili sumnju u sposobnost Kipra da se suoči sa ozbiljnim problemima koji su pred EU, jer je Nikozija, neposredno pred početak predsedavanja, zatražila pomoć iz evropskih fondova. Ipak, Evropska komisija i države EU su izrazile uverenje da Kipar može da deluje samostalno, pošteno i da efikasno rešava sve probleme u narednih šest meseci.
Zvanična Nikozija je tako postala peta u nizu evropskih prestonica koje su shvatile da same ne mogu da izađu na kraj s finansijskom krizom. Kipar je zatražio 10 milijardi evra pomoći, uglavnom da popuni rupe u državnoj kasi i pomogne domaćim bankama. Kako navode analitičari, kiparski finansijski problemi su posledica direktne izloženosti grčkoj krizi, odnosno posebno bliskih veza koje postoje između dve zemlje. Međutim, Kipar neće biti samo prva zemlja predsedavajuća koja je zatražila finansijsku pomoć, već i jedina podeljena zemlja EU. Iako je formalno 2004. godine ceo Kipar pristupio EU, faktički to važi samo za južni, grčki deo. Kako podsećaju mediji, severni deo zemlje je od 1974. godine pod okupacijom turskih trupa. Republiku Severni Kipar priznaje samo Turska, koja s druge strane, ne priznaje Republiku Kipar. To ima i direktni uticaj na predsedavanje, kako se navodi, jer je Ankara, koja pregovara o pristupanju EU, najavila šestomesečni bojkot svih zasedanja Saveta ministara koja se tiču Turske.
S druge strane, Srbija i Zapadni Balkan mnogo očekuju od kiparskog predsedavanja Unijom. Cilj Beograda je da do kraja godine od Brisela dobije datum za početak pregovora o članstvu u EU, ali do tada mora da ispuni preostali uslov koji podrazumeva dalju normalizaciju odnosa s Prištinom. S obzirom na najave, Nikozija će sigurno nastojati da se, tokom njenog predsedavanja, pitanje početka pregovora sa Srbijom nađe na dnevnom redu Evropskog saveta. Iako se odluke u Evropskom savetu donose jednoglasno, za Srbiju je veoma važna i povoljna činjenica da Kipar nije priznao nezavisnost Kosova. U svakom slučaju, sledi interesantnih šest meseci kiparskog vođenja Unije, do januara kada će tu funkciju predati Irskoj.
Autor Sandra Pekić
