“Niko od Srbije neće tražiti da prizna tzv. nezavisno Kosovo”, poručuju evropski zvaničnici. Međutim, insistiranje Brisela na doslednoj primeni “opštih” sporazuma postignutih u dijalogu Beograda i Prištine, bez dalje konkretizacije, govori suprotno. Ukratko, primena tih dogovora, isključivo u interpretaciji Prištine, vodila bi ka posrednom priznanju južne srpske pokrajine, a to je neprihvatljivo i za Srbiju, a posebno za kosmetske Srbe. O tom “malom” problemu bi se i te kako moralo voditi računa pre nego što se Beogradu ili Srbima na severu KiM, uputi bilo kakav prigovor.
Kada su postignuti, sada već sporni sporazumi o slobodi kretanja i regionalnom predstavljanju Prištine, činilo se da se rešavanje kosmetskog problema pomerilo sa mrtve tačke. Međutim, aktuelna situacija na terenu navodi na najmanje dva zaključka – da će problem Kosmeta, posebno njegovog severnog dela, i dalje biti otvoren, što dugoročno predstavlja rizik za stabilnost u regionu, ili će tzv. tehnički dijalog dobiti politički okvir za konačno rešenje statusa Kosova i Metohije, odnosno severa Pokrajine.
Jasno je da lokalni Srbi na severu KiM nikada neće prihvatiti prištinske institucije. To su ponovili i u petak, kada su međunarodnim snagama na Kosmetu predali protestno pismo zbog odluke Prištine da, suprotno dogovoru o slobodi kretanja, na celoj teritoriji pokrajine, uključujući i sever, zabrani registarske tablice koje izdaje MUP Srbije. Kosovske vlasti, međutim, i dalje optužuju Beograd da odugovlači sa primenom dogovora i insistiraju ne samo na preregistraciji tablica na KS i RKS, već najavljuju da će od 1. septembra svi, pa i Srbi na severu Kosova, morati da imaju i vozačke isprave, koje izdaje Priština. To znači - da bi Srbi sa severa dobili vozačku dozvolu ili preregistrovali svoje vozilo na "KS" ili "RKS" tablice, moraće najpre da izvade i kosovsku (albansku) ličnu kartu. Prema tome, pitanje registracija nije samo tehničko pitanje, već ono vodi ka posrednom priznanju Prištine.
Briselu se, možda žuri da reši kosmetski čvor, ali potezi koje povlači, čini se, ne vode kompromisnom rešenju. Ne može se od Srbije tražiti da bude kooperativna u smislu da prihvati realnost na terenu, ako se istovremeno ne uvaže i interesi Beograda, posebno srpske zajednice, kako na severu Kosmeta, tako i onih Srba koji žive južno od Ibra. Zato poruke pojedinih evropskih zvaničnika da Beograd mora da pristupi doslednoj primeni dogovora, kao i nedavna izjava evropskog posrednika u dijalogu Roberta Kupera da Srbija pogrešno tumači sporazum o regionalnom predstavljanju, ne samo da dodatno komplikuju situaciju, nego dovode u pitanje i sve drugo što je do sada postignuto u dijalogu Beograda i Prištine.
Prema tome glavni problem na severu Kosmeta nije organizovani kriminal, niti navodno odugovlačenje Beograda da primeni sporazume, kako to tvrde kosovski zvaničnici, nego činjenica da se lokalni Srbi ne osećaju bezbedno jer ne veruju u “dobre namere” Prištine, a ni međunarodnih snaga u pokrajini. O tome najbolje govori i protestno pismo kosmetskih Srba upućeno komandantu KFOR-a Erhardu Drevsu i šefu Euleska Gzavije de Marnjaku, u kojem se pripadnici međunarodnih mirovnih misija pozivaju na statusnu neutralnost, poštovanjeRezolucije 1244 SB UN i poštovanje ljudskih prava. Ukratko, Srbi sa severa od međunarodnih mirovnih misija traže da poštuju volju većine naroda o neprihvatanju kosovskih institucija i prekinu da i dalje podržavaju nasilnu integraciju severa pokrajine u kosovske institucije. U suprotnom, svaka poruka da od Srbije niko neće tražiti da prizna Kosovo, biće neubedljiiva.
Autor Ivana Subašić
