U Beogradu je predstavljen Zbornik „Kalendarsko znanje i doprinos Milutina Milankovića“. To je zbir tekstova sa konferencije posvećene ovom velikom naučniku prošle godine u Beogradu.
„Kalendarsko znanje je nešto što je čovek stekao rano, prateći određene cikluse, koje objedinjuje kalendar zajedno sa određenim značajnim datumima tokom godine“, rekao je na promociji Zbornika Dragoljub Antić, jedan od autora tekstova. On je istakao da radovi u Zborniku pokazuju da je kalendarsko znanje staro, neka istraživanja pokazuju da datiraju još iz dubokog paleolita.
„Ljudi poput Milutina Milankovića svojom naukom žele da harmonizuju, dobro urede ljudske odnose, život i svet oko nas. To je i duhovni plod dela ovog velikog naučnika i njegov značaj,“ rekao je na promociji u Beogradu episkop hvostanski Atanasije. Podsetimo da je Milutin Milanković 1923. godine uradio do sada najprecizniji kalendar za merenje vremena. Srpska pravoslavna crkva i još neke pravoslavne crkve planirale su da usvoje računanje vremena prema Milankovićevom kalendaru, koji je pomirio Stari i Novi kalendar, ali ih je u tome omeo drugi svetski rat. Ovaj kalendar je i zvanično prihvaćen na Vaseljenom Saboru u Carigradu 1923. godine, ali nikada nije primenjen u praksi.
Zbornik daje prikaz kalendarskog znanja sa različitih gledišta, počev od filozofskog pojma vremena, preko fizičkog i astronomskog pojma, astronomskih ciklusa i vremena i metoda za merenje vremena, do teološkog pogleda na ovo isto pitanje. Milutin Milanković je u svom znanju sabrao mnoga znanja, bio je astronom, matematičar, građevinar, geofizičar. Utemeljivač je moderne klimatologije i klimatskog modeliranja. Bio je veoma plodan, mnogo je radio i u skromnim uslovima puno toga postigao. Matematički je objasnio uzroke, nastanak i trajanje ledenih doba na zemlji, dokazao vezu između nebeske mehanike i klime na Zemlji, postavio teoriju pomeranja severnog Zemljinog pola.
Milutin Milanković je uvršten među pet najvećih naučnika dvadesetog veka, a NASA smatra da spada među 15 najvećih naučnika svih vremena koji su se bavili planetom Zemljom. Jedan krater nosi njegovo ime na Mesecu, jedan na Marsu kao i jedan planetoid.
Pomenimo i to da je Milutin Milanković napisao sjajnu knjigu popularne nauke „Kroz vasionu i vekove“, koja i danas pleni znatiželjnike nebeskih visina.
Autor Ljiljana Sinđelić Nikolić
