Muzej tekstilne industrije u Strojkovcu kod Leskovca smešten je u nekadašnjoj vodenici, u kojoj je daleke 1884. godine otvorena prva gajtanara, što se smatra začetkom tekstilne industrije u Srbiji. Jedini je muzej ovakve vrste u našoj zemlji. Otvoren je 1954. godine, rekonstruisan 1984. a sada, gotovo tri decenije kasnije, u toku je nova rekonstrukcija koja će ovom objektu vratiti stari sjaj i nekadašnji, autentičan način proizvodnje gajtana – uz pomoć mehanizma koji se pokreće snagom vode.
Prva faza rekonstrukcije muzeja je završena. Revitalizovan je objekat muzeja, a i očišćen je, ozidan i ojačan kanal kojim voda treba da stigne do objekta, odnosno ispod njega, kako bi pokretala mehanizam za pravljenje gajtana. S obzirom na to da kanalom sada ne protiče voda, u dvorištu muzeja iskopan je bunar odakle će voda dolaziti u kanal, a potom, kroz tri „bukve“, do mehanizma koji će okretati čarkove za upredanje gajtana, kako se to radilo pre oko 130 godina, objašnjava Milan Kukolj, akademski vajar – konzervator Narodnog muzeja u Leskovcu, čiji deo je i Muzej tekstilne industrije u Strojkovcu.
„Leskovac je bio preduzimljiv grad i Leskovčani su iskoristili prednost petorečja i čuvenu konoplju koja je ovde uspevala jako dobro, o čemu je još Herodot davno pisao. Tako su, po oslobođenju od Turaka, kreativni Leskovčani počeli proizvodnju gajtana. Do tada su gajtan uvozili iz Bugarske. Međutim, posle ratova sa Bugarima i uvođenja carina, gajtan je postao jako skup, čak je bilo opasno po život dopremiti ga u Srbiju. Preduzimljivi Leskovčani su se udružili i 1884. godine uzeli u zakup upravo ovu vodenicu koja je postala prva fabrika tekstila u kraju, a zvala se „Antonije Popović i kompanjoni“ – priča Kukolj.
Zbog velike potražnje gajtana, koji se uglavnom koristio za ukrašavanje nošnji, kasnije je otvorena još jedna fabrika u selu Kozaru, potom i u obližnjem Vučju. Leskovački gajtan je ubrzo postao popularan i poznat, ne samo ovde, već i na prostoru jugoistočne Evrope i Male Azije, kaže naš sagovornik.
Zgrada Muzeja tekstilne industrije u Strojkovcu sačuvala je specifičnu arhitektonsku lepotu, karakterističnu za period u kome je građena, a i opremljena je autentičnim nameštajem i posuđem. Novac za rekonstrukciju muzeja obezbedilo je Ministarstvo kulture i informisanja – dva miliona dinara prošle i još toliko ove godine. Osim toga, sredstva u iznosu od 4,3 miliona dinara je obezbedilo Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja u čijoj nadležnosti je i sektor turizma, jer je, ističe Kukolj, prepoznat turistički potencijal ovog kraja i samog muzeja kao jedne od destinacija na turističkoj turi od Leskovca do planine Kukavice. Taj niz turističkih destinacija, kako precizira naš sagovornik, obuhvata brdo Hisar kraj Leskovca, Crkvu Svete Paraskeve u obližnjem Rudaru, muzej u Strojkovcu, crkvu u Čukljeniku, Hidrocentralu „Vučje“, Skobaljić-grad i kanjon reke Vučjanke.
U drugoj fazi rekonstrukcije, koja bi trebalo da bude završena do kraja godine, u dvorištu muzeja biće izgrađeni suvenirnica i sanitarni čvor, i završeni ostali radovi na uređenju same zgrade muzeja i njegovog kompleksa. Između ostalog, u planu je da se u delu ove nekadašnje vodenice ponovo melje žito na isti način kao pre, na vodeničnom kamenu, pa i da se posetiocima muzeja omogući da probaju kačamak spremljen od tako dobijenog kukuruznog brašna.
Autor Suzana Mitić
