Srbi u regionu, kojih ima oko dva miliona, svake godine imaju sve manje političkih prava, a situacija je lošija nego proteklih godina posebno u Hrvatskoj i Crnoj Gori, ocenjeno je u izveštaju Naprednog kluba o političkim pravima srpskog naroda za 2012. godinu.
Predsednik Naprednog kluba Čedomir Antić ističe da je u Bosni i Hercegovini na delu težnja ka centralizaciji kao i snažni pritisci na Republiku Srpsku. On kaže da je srpski narod u Federaciji BiH suštinski odstranjen iz većine državnih institucija te zato ne može da zaštiti prava i poboljša svoj položaj. Broj Srba u Federaciji se iz godine u godinu smanjuje, dok stepen povratka proteranih ostaje simboličan, kaže Antić. Prema izveštaju, u Hrvatskoj i BiH se uopšte ne vodi istraga o nestalim licima tokom rata. Prema njegovim rečima, u BiH postoji kriza u saradnji između Srba i državnog Instituta za nestale, u kojem su uglavnom Bošnjaci i u kome se, kako je rekao, srpske žrtve marginalizuju i potpuno osporavaju.
Kada je reč o Hrvatskoj, koja je na pragu ulaska u EU, u izveštaju se navodi da se Srbima osporava pravo na povratak, imovinu, srpski jezik i ćirilično pismo. Jedan od autora Izveštaja Milan Dinić podseća da se od 132.000 registrovanih povratnika u Hrvatsku, oko 60.000 njih ponovo vratilo u Srbiju. Naime, položaj srpskog naroda se iz perspektive hrvatskih vlasti još uvek posmatra kroz ratnu tematiku, tako da i dalje postoji velika netrpeljivost prema Srbima čak i u državnim institucijama, navodi Dinić.
Iako Srbi u Crnoj Gori čine trećinu stanovništva, ne uživaju status konstitutivnog, pa čak ni manjinskog naroda, kaže se u Izveštaju. Pored neravnopravne zastupljenosti u državnim institucijama koja je godinama problem, Srbi ne mogu da uče na srpskom jeziku, a zabranjeno je im je i da ističu nacionalne simbole. Takođe, pritisci na Srpsku pravoslavnu crkvu i njeno sveštenstvo ne jenjavaju.
Posle Slovenaca Srbi su najbrojnija etnička grupa u toj zemlji, stoji u Izveštaju Naprednog kluba, ali nemaju status nacionalne manjine niti imaju pravo na obrazovanje na srpskom jeziku. Takođe, navodi se, desetine hiljada Srba je izbrisano sa liste slovenačkih državljana i to pravo im još uvek nije vraćeno. Dok u Albaniji nije omogućeno čak ni izjašnjavanje da je neko pripadnik srpske nacionalnosti, u Mađarskoj je nastavljena asimilacija jer je novi izborni zakon onemogućio da Srbi dobiju predstavnika u Parlamentu. Slično je u Makedoniji, gde je na delu snažna asimilacija srpskog naroda i gde im nije omogućena sloboda veroispovesti. Kako se navodi u Izveštaju o političkim pravima srpskog naroda u regionu za 2012. godinu jedina zemlja u kojoj situacija nije lošija nego proteklih godina jeste Rumunija. Srbi uživaju sva građanska i manjinska prava zagarantovana Ustavom i zakonima Rumunije, a integrisani su i u državne i lokalne institucije i društvo u celini, zaključuje se u izveštaju Naprednog kluba.
Autor Sandra Pekić
