Kosmička misija "MSL" ("Mars Science Laboratory") američke agencije NASA polako ulazi u poslednju fazu približavanja "crvenoj planeti", na koju bi 6. avgusta trebalo da sleti veliki rover "Kjurioziti" ("Curiosity"). S obzirom na činjenicu da je novi rover sa ukupnom pratećom opremom duplo veći i čak pet puta teži od prethodnih robotskih misija "Spirit" i "Oportjuniti", NASA je morala da se opredeli za znatno komplikovaniji način sletanja. Nakon ulaska u gornje slojeve atmosfere, uslediće složeno manevrisanje čiji je cilj izbegavanje preteranog zagrevanja štita letelice i maksimalno redukovanje velike ulazne brzine - sa oko 6 kilometara u sekundi do samo 470 metara u sekundi. Posle toga, "MSL" će na visini od 10 kilometara od tla odbaciti štit i pri brzini od oko 2 Maha otvoriti ogroman supersonični padobran čija je širina 16, a dužina čak 500 metara. Na visini od 1.800 metara biće odbačeni i padobran i cela zaštitna oplata, nakon čega će otpočeti originalan i vrlo komplikovan manevar kojeg NASA prvi put primenuje u planetarnim istraživanjima.
"MSL" će se transformisati u dve celine : prva je leteći "kran" sa četiri vertikalna raketna motora ogromne potisne snage (koji će maksimalno usporiti brzinu propadanja do nivoa lebdenja iznad tla), a druga je sam rover koji će na specijalnoj platformi visiti ispod "krana" na dugačkim sajlama. Nakon što točkovi rovera dodirnu površinu, specijalni senzori će prekinuti sve vezove i aktivirati dodatni raketni pogon na "kranu", koji će odleteti nekoliko stotina metara dalje od "Kjuriozitija" i srušiti se na tlo. Ceo proces spuštanja od tačke ulaska u gornju atmosferu do dodira rovera sa tlom trajaće samo oko sedam minuta ! Međutim, rezultat poduhvata neće biti poznat još dva do tri sata nakon prizemljenja zbog nepredviđenog kvara na jednom od tri Marsova veštačka satelita. Reč je o letelici "Mars Odyssey" koju je NASA tokom protekle sedmice morala da premesti na izmenjenu putanju, zbog čega će snimci sa područja spuštanja imati nešto duži put od rovera do satelita i potom do Zemlje.
Projekat "MSL" je do sada najambiciozniji program istraživanja Marsa, čiji je glavni zadatak da istraži eventualne tragove nekadašnjih ili aktuelnih životnih procesa, uz prikupljanje podataka o geologiji i klimi koji će biti od značaja za buduće misije sa ljudskom posadom. Rover "Kjurioziti", koji je najopremljenija i tehnološki najsavremenija robotska naprava u istoriji planetarnih istraživanja, spustiće se u krater Gejl u blizini planine Eolis Mons, gde će tokom jedne Marsove godine (687 zemaljskih dana) prikupljati podatke u području od 5 do 20 kilometara od mesta prizemljenja. NASA je uložila velika sredstva (oko 2 i po milijarde dolara) i gaji velika očekivanja od ove misije, o čemu govori i podatak da "Kjurioziti" nosi čak deset puta više naučne opreme raznih profila nego što je to bio slučaj sa njegovim slavnim prethodnicima "Spiritom" i "Oportjunitijem". Krater Gejl je veoma pažljivo odabrana lokacija za istraživanje, jer naučnici NASA-e smatraju da je na tom području u davnoj prošlosti postojalo veliko jezero u kojem je tokom dugog niza godina nataložena velika količina karakterističnih mineralnih sedimenata, uključujući složene organske molekule i, možda, fosilne ostatke nekih mikrobioloških formi. Osim toga, u neposrednoj blizini se nalaze i ostaci velikih kanjona koje su urezali snažni rečni tokovi ; ivice tih kanjona sa vidljivim slojevima različitih sedimenata predstavljaju više nego dragocene geološke "čitanke", baš kao i na Zemlji. Povrh svega, eksperti smatraju da neke teže pristupačnije i skrovitije lokacije u tom području sadrže depozite specifičnih oblika vlažne gline u kojima bi i danas možda mogli preživljavati primitivniji organizmi.
S obzirom na veliki broj podataka sa roverskih i satelitskih misija, koji obiluju indicijama da je Mars u prošlosti bio povoljna lokacija za razvoj različitih životnih formi, jasno je da dolazak misije "MSL" budi veliku napetost i ogromna iščekivanja ne samo u stručnoj nego i najširoj naučnoj javnosti. Potencijalno otkriće bivših ili aktuelnih oblika života na drugoj planeti značilo bi definitivan kraj mnogih dogmi, ali ujedno i početak neslućenog razvoja ne samo astronomije i planetarne biologije (odnosno geologije) nego i nauke uopšte.
Autor : Miroljub Nikolić
