(Ne) vraćanje stanarskih prava Srbima u Hrvatskoj

Čet, 27/12/2012 - 13:41 -- MRS
ja

Delegacija EU u Zagrebu smatra da se povratak srpskih izbeglica iz Hrvatske u tu zemlju odvija sporo. Ocenjuje se da tome dorinosi jako sporo rešavanje zahteva za povratak i iznosi podatak da je od marta 2011. pa do avgusta 2012. godine, od 2.350 aplikacija rešeno tek nešto više od 10 procenata. Navodi se da je samo delimično implementirana nova mogućnost otkupa stanova bivših nosilaca stanarskih prava u Hrvatskoj pod olakšanim uslovima. Izbegli Srbi, međutim, kažu da su i takvi “olakšani” uslovi za njih nepovoljni, da ne odgovara ni cena, a ni činjenica da im nužno ne mora biti ponuđen stan u mestu u kome su živeli.

Ponuđenim modelima stambenog zbrinjavanja, Hrvatska i dalje pitanje priznavanja i ostvarivanja stečenih prava bivših nosilaca stanarskog prava, tretira kao humanitarni problem. Da li će se nešto promeniti nabolje inplementacijom Regionalnog stambenog projekta, pitali smo pomoćnika ministra za regionalni razvoj i fondove EU u Vladi Hrvatske Stanka Janića. Naime Hrvatska je jedna od četiri zemlje regiona u kojoj će se sprovoditi regionalni stambeni program. Gospodin Janić, za naš radio kaže da je projektom predviđeno zbrinjavanje 3.541 porodice, od čega dobar deo i bivših nosilaca stanarskih prava.

Kako pregovori o tome traju već dve godine, jedan je deo realizovan. Imamo obaveze prema bivšim nosiocima stanarskih prava i te obaveze realizujemo. Svake godine stambeno se zbrine između 400 i 500 porodica, bivših nosilaca stanarskog prava. Zatvaramo i prognanička naselja, pa smo u 2012. zatvorili jedno i pripremili za zatvaranje još jedno naselje. Mi smo već potrošili 20 miliona evra od ukupno 120, koliko je regionalnim stambenim programom, predviđeno za Hrvatsku, kaže Janić.

On dodaje da je u 2012. godini, što se broja stanova tiče, odrađeno kako je i planirano, ali je pažnja naročito bila usmerena na pripreme za Regionalni stambeni program koji će se realizovati u naredne četiri do pet godina. Ove godine su napravljeni planovi koji su potrebni da bi taj program počeo da se realizuje već od januara 2013. godine. Identifikovani su korisnici, porodice sa ukupnim brojem članova, lokacije i broj potrebnih stanova. Janić najavljuje da će se na osnovu tih podataka, određivati površina i modeli stanova, kao i to da li će se graditi ili kupovati. „Tamo gde je reč o pet-šest stambenih jedinica, kupovaćemo ih, a tamo gde ih je više, gradićemo. Mi smo u fazi projektovanja, a pilot projekat će započeti u januaru 2013. U martu ćemo najaviti novi talas projekata za stambeno zbrinjavanje“, kaže Janić.

Zaoštravanje nacionalističke retorike pojedinaca i zahlađenje na relaciji Hrvatska – Srbija, neće poremetiti zacrtane planove jer, kako tvrdi Janić, nije prvi put da se strasti uzburkaju povodom nekih događaja, bilo da je reč o izborima ili nečem drugom. “Radimo na normalnom suživotu, kako u Hrvatskoj, tako i između dve zemlje. Svi koji dođu u svoju sredinu imaju prostora da se uključe u društveno-politički, a nadam se i u ekonomski život“, zaključuje Janić. Srbi povratnici ili oni koji nameravaju da se vrate u Hrvatsku, međutim kažu da svaki izliv nacionalizma, kakav je demonstriran prilikom nedavnih oslobađajućih presuda hrvatskim generalima u Hagu, uznemirujuće i destimulativno utiče na njih.

Autor Vukomir Petrić

Kategorija: