Ne postoji ni jedna izjava predstavnika nove vlasti u Srbiji koja bi bila dijametralno suprotna izjavama prethodne garniture. To, međutim, ne znači da će u sledećem periodu u Srbiji sve ostati isto.
Malo je vremena prošlo od ustoličenja novih ljudi na vlasti u Srbiji, a već se može videti generalni pravac buduće politike. Ako odbacimo drugačiji vokabular i ton, koji promoviše pre svih Srpska napredna stranka, a koja se još nije oslobodila opozicione netrpeljivosti prema bivšoj vlasti, stiče se utisak da se svi zalažu za iste ciljeve. Ipak, to je samo početak. Pre svega tu je izjava o „dvoja vrata“ srpske spoljne politike, otvornih prema istoku i prema zapadu, koju je dao predsednik države Tomislav Nikolić, a koja je istovetna zalaganju prethodnika Borisa Tadića za „četiri stuba“ spoljne poltike. Novi ministar spoljnih poslova Ivan Mrkić, nestranački čovek, odao je priznanje svom prethodniku Vuku Jeremiću i, prilagođavajući retoriku novim vlastima, istakao da je prethodnik „pronosio barjak“ Srbije po svetu. Mrkić kaže da će i dalje prioritet biti priključenje Srbije Evropskoj uniji, ali takođe i to da se zna da je temelj politike - teritorijalni integritet i suverenost zemlje. To bi moglo da obrne prioritete, Mrkiću je to, kao iskusnom diplomati, sigurno jasno. „Znamo šta su stubovi i šta su prioriteti, u stabilnim demokratijama, kojima pripada i Srbija, nije uobičajeno da dolazi do nekih velikih promena u spoljnoj politici,“ izjavio je Mrkić. Dakle, ostaje da Mrkić ide putem koji je trasiran. Njegov uspeh kao ministra, međutim, zavisiće od dobrih ličnih kontakata i od podrške moćnih igrača.
Druga velika tema sprske politike, najveći probem od čijeg rešavanja zavisi položaj zemlje, jeste novi pristup kosovskom problemu. Kako će biti realizovana ideja predsednika Tomislava Nikolića o podizanju nivoa razgovora sa Prištinom, još nije jasno. Prebacujući temu na unutrašnju scenu, tražeći nacionalni konsenzus o budućim pregovorima, Tomislav Nikolić je dobio na vremenu. Ipak, pritisak međunarodne zajednice da se razgovori Beograda i Prištine nastave biće sve veći. Ideja da se u pregovore više uključe UN, do sada nije bilo moguće ostvariti. Sada se, po svoj prilici, računa na uticaj koji bi mogao da ima novi predsedavajući Generalne skupštine Vuk Jeremić. Suština dijaloga, međutim, ostaje ista, a predlozi koje nova vlast plasira u javnosti, recimo pozicija Kosova kao Južnog Tirola, odavno su isporobani i nisu prihvaćeni. Nova vlast preuzima obavezu da sprovede u život rešenja koja su postignuta u tehničkim pregovorima. Ipak, ostaje utisak da nema novih ideja, da će kosovski problem ostati neka vrsta diplomatskog „zamrznutog konflikta“. Nevolja je što vreme ne radi za srpsku stanu.
U oblasti odbrane, novi ministar i prvi zamenik premijera Aleksandar Vučić je bio jasan – Srbija ostaje neutralna, neće pristupati ni jednom savezu, ali će ostati u Partnerstvu za mir. Novina- Vučić je naglasio da će se razmotriti mogućnost bolje saradnje sa Rusijom. Na početku mandata to može biti nijansa, ali će se vremenom pokazati da li će se to pretvoriti u neke konkretne korake. To će, po svemu sudeći, zavisiti od širih globalnih odnosa i zainteresovanosti Rusije za stratešku poziciju na Balkanu.
U Srbiji, reklo bi se, ništa se neće promeniti, ali ništa neće biti isto. Mi smo skloni paradoksalnim situacijama. Nevolja je što se ne vidi kontinuitet dobre, niti diskontinuitet loše politike. Stiče se utisak da u Srbiji sve uvek počinje ispočetka.
Autor Anđelka Marisavljević
