Običaji i verovanja za Bogojavljanje kod Srba

Pet, 18/01/2013 - 09:15 -- MRS
bog

Bogojavljanje je jedan od petnaest najvećih hrišćanskih praznika, koji predstavlja objavljivanje Bogočoveka i uvođenje Hrista u mesijansku misiju. Toga dana se, prema Bibliji, posle krštenja Isusa Hrista u reci Jordan, koje je obavio Jovan Krstitelj, Sveti Duh u vidu goluba spustio na rame Isusovo i začuo se glas Boga Oca s neba. Tako se Bog javio u tri ličnosti: Oca, Sina i Svetog Duha.

Bogojavljenje se obeležava 19. januara i to je fiksni praznik, odnosno ne menja se iz godine u godinu. Toga dana se završavaju takozvani nekršteni dani, kada se ne vrši obred krštenja, jer ni Isus Hristos nije bio kršten. Na Krstovdan, uoči Bogojavljenja, kao i na sam praznik, posle liturgije, vrši se veliko osvećenje vode u hramu, ili u porti hrama. Ta voda se uzima i nosi kući. Čuva se kao čudotvorna sveta dragocenost. Veruje se da ako se tom vodom poškropi kuća radi osvećenja, to će je zaštiti od demona i ostalih nečistih sila. Pije se tokom cele godine radi isceljenja i zaštite od svih bolesti, očišćenja od zlih strasti i radi oproštaja grehova, očišćenja duše i tela.

Vernici se, na Bogojavljenje, pozdravljaju rečima "Hristos se javi" a otpozdravljaju sa "Vaistinu se javi". Od Božića do Bogojavljenja se ne posti, ali se dan uoči Bogojavljenja, na Krstovdan, posti ma koji dan bio.
U vezi sa Bogojavljanjem kod srpskog naroda razvili su se brojna verovanja i običaji. Tako se veruje se da se na taj dan, u ponoć, otvaraju nebesa i da se tada svaka želja može ispuniti. Običaj je bio da neudate devojke stave ogledalce pod jastuk 18. januara uveče jer se verovalo da će sanjati muškarca za koga će se udati. Nekada su mlade devojke na Bogojavljensko jutro odlazile na netaknuti izvor, bacale po koje zrno pšenice i kukuruza u njega, izgovarajući: "Kako ide voda, tako da ide i berićet u naše njive". Zatim bi zahvatile vodu i odnosile je do kućnog praga gde su ih čekali ostali ukućani. U nekim delovima Srbije je postojao običaj da se ovako zahvaćena Bogojavljenska voda daje ostalim ukućanima da piju preko sekire, kako bi se izbegle svađe među njima tokom naredne godine. Nekada su starije žene u srpskim selima vodile računa o vremenskim prilikama za Bogojavljenje, kako bi znale kakvo ih vreme očekuje. Tako se verovalo se da će, ako za Bogojavljenje bude jak mraz ili pada sneg, godina biti rodna, a ako bude vedro, godina će biti sušna. Običaj je bio da se na Bogojavljenje izađe na neku vetrometinu, iznese malo pepela i pušta po malo iz ruku, kako bi se odredio koji se vetar zakrstio, odnosno pobedio na Krstovdan. Ako duva istočni vetar, značilo je da će godina biti sušna, ako duva jugo biće kišna i bolešljiva, dok je zapadni vetar predskazivao rodnu godinu.

Većina običaja i obreda je bila podstaknuta željom za zdravljem, pa je bilo uobičajeno, a to može samo onaj ko je zdrav, da se izjutra, pre sunca obavi ritualno kupanje u reci. Od pre desetak godina kod Srba je obnovljen običaj da se u reku baci Časni krst, a mladići se takmiče da do njega stignu i prvi ga uhvate. Krst, koji bi trebalo da bude napravljen od zaleđene prošlogodišnje Bogojavljenske vodice, onom ko prvi dopliva do njega, donosi sreću tokom cele godine.

Autor Olivera Milovanović

Kategorija: