Sve je izvesnije da će dijalog Beograda i Prištine sa tehničkog preći na politički nivo. Uostalom, EU i SAD rade na tome već nekoliko meseci. Još je, međutim, nepoznanica da li „politički“ format podrazumeva i razgovore o političkim (statusnim) pitanjima.
Podsećanja radi, pitanje podizanja dijaloga, na novi, politički nivo, pokrenuo je predsednik Srbije Tomislav Nikolić tokom svoje prve zvanične posete Briselu. Signali koje ovih dana šalje EU nagoveštavaju da je Nikolićev predlog naišao na „otvorena vrata“. „Beograd je spreman za razgovore na novom nivou, ako bi se time otvorile i političke teme“, izjavio je u sredu šef srpske diplomatije Vuk Jeremić posle sastanka sa visokom predstavnicom EU Ketrin Ešton.
Na prvi pogled, zaokret u pristupu kosmetskom pitanju predstavlja iznenađenje, ali on je ipak očekivan. Tzv. tehnički dijalog, i pored postignutih dogovora, nije stvorio ambijent za njihovu primenu. Umesto da omoguće „lakši“ život građana, „briselski“ sporazumi doveli su do blokade pregovora i još većih tenzija na Kosovu i Metohiji. S druge strane, u nastavku dijaloga na dnevnom redu su još složenije teme. Pitanja energetike i telekomunikacija, ali i druga imovinska pitanja, duboko zadiru u status južne srpske pokrajine. Prema podacima Ministarstva za Kosovo i Metohiju, katastarski 58 odsto celokupnog zemljišta na Kosovu i Metohiji pripada vlasnicima Srbima, a vrednost uzurpirane imovine procenjuje se na više od 50 milijardi evra. Kroz nezakonite privatizacije, koju sprovode privremene prištinske institucije uzurpira se i državna svojina Republike Srbije koja obuhvata oko 24,5 hiljada hektara poljoprivrednog, šumskog i građevinskog zemljišta, više od 1,4 miliona kvadratnih metara službenih zgrada, 145 hiljada kvadrata poslovnih i 25 hiljada kvadrata stambenih zgrada, 4 hiljada kvadrata objekata za posebne namene i još oko 750 hiljada kvadrata drugih građevinskih objekata. Imovina 1.358 preduzeća, čija se privatizacija privodi kraju, a pripadaju srpskim firmama, procenjuje se na više od 1,5 milijardi dolara. Samo imovina Elektroprivrede Srbije u južnoj pokrajini procenjuje se na tri milijarde evra, a knjigovodstvena vrednost Železnica Srbije, infrastruktura i vozna sredstva, premašuje 200 miliona evra. Rudna bogatstva su takođe značajna. Na KiM se nalazi 15,7 milijardi tona uglja lignita, a te zalihe mogle bi da se eksploatišu dva veka. Rezerve cinka i olova iznose oko 46 miliona tona, magnezita osam miliona tona, boksita više od 1,6 miliona tona, a značajni su i izvori vode i ležišta geotermalne energije. Prema tome Kosovo i Metohija nije samo „kolekvka srpske istorije i duhovnosti“, nego značajan energetski i sirovinski potencijal u čiju je infrastrukturu decenijama ulagano.
Na kraju tu su i pitanja severa Kosmeta i položaja Srba južno od Ibra. Posle nekoliko pokušaja Prištine da suprotno svim dogovorima na silu uspostavi kontrolu na severu Kosova i Metohije, ali i sve učestalijih najava o skorom ukidanju tzv. „nadgledane nezavisnosti“, pitanje severa pokrajine postaje prioritet. Prema najavama prištinskih zvaničnika, kosovske institucije trebalo bi 2. jula da preuzmu ovlašćenja Međunarodne civilne kancelarije, koja je nadgledala primenu ranije u SB UN odbačenog Ahtisarijevog plana. Mediji u Srbiji kao rok navode 10. septembar. Međutim, kosmetski Srbi, koji su na referendumu rekli da ne prihvataju albanske institucije, poručuju da ih ni eventualni odlazak predstavnika međunarodne zajednice sa severa neće primorati da uzmu učešće u tim institucijama.
U takvim okolnostima podizanje dijaloga na politički nivo je, sa stanovišta Beograda, ali Brisela, gotovo neophodno. Da treba promeniti dosadašnji format pregovora, saglasna je i stručna javnost u regionu. „Ako dijalog treba da vodi ka normalizaciji stanja, onda je Kuperov proces bio neuspešan, ocenjuje direktor Kosovskog instituta za politička istraživanja i razvoj Iljir Deda. Prema njegovim rečima novi format dijaloga mora biti otvoreniji i transparentniji nego dosadašnji kako bi se stvarno došlo do napretka. "Ukoliko ne bi došlo do promene formata došli bismo u izvesnu vrstu blokade procesa za šta pre svega učesnici nemaju interes", objašnjava predsednik beogradskog Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović.
Međutim, tu se otvara pitanje šireg međunarodnog političkog okvira u kojem bi se razgovaralo o kosmetskom problemu. U tom smislu možda i treba razumeti izjavu Vuka Jeremića da „ukoliko postoji spremnost za važna politička pitanja, o njima treba razgovarati na ozbiljnijem nivou.“
Autor Ivana Subašić
