Prva stalna izložba Muzeja u Prištini, pod nazivom “Arheološko i etnografsko nasleđe na Kosovu i Metohiji - Baština za budućnost”, biće otvorena 27. avgusta, u saradnji sa Centrom za kulturu “Sava Dečanac” iz Leposavića, Etnografskim muzejem iz Beograda i Kulturno umetničkim društvom “Kopaonik”. Izložbu će otvoriti Bratislav Petković, ministar kulture Republike Srbije.
Na izložbi “Arheološko i etnografsko nasleđe na Kosovu i Metohiji - Baština za budućnost”, koja je organizovana u okviru Centra za kulturu “Sava Dečanac” iz Leposavića, posetioci će moći da se kroz izuzetne replike srpske narodne nošnje, prikaze kulture stanovanja u južnim krajevima Srbije kroz istoriju, i kroz video projekcije arheološke keramike na prostoru Kosova i Metohije, upoznaju sa jednim delom kulturnog nasleđa srpskog naroda, rekla je za naš radio muzejska savetnica Etnografskog muzeja u Beogradu, Mirjana Menković. Kako je objasnila, eksponati koji će biti izloženi, nastali su u zanatskoj radionici Kulturno umetničkog društva “Kopaonik” iz Leposavića, u saradnji sa Etnografskim muzejem iz Beograda i Muzejem iz Prištine. Kulturno umetničko društvo “Kopaonik” je poznato po tome što afirmiše kulturno nasleđe, i što se zalaže za očuvanje tradicije srpskog naroda Kosova i Metohije, dodala je muzejska savetnica.
Prema rečima Mirjane Menković, saradnja između Etnogreafskog muzeja i kulturno-umetničkih društava je izuzetno važna “u smislu konsultacija sa kustosima i konzervatorima, koji daju sugestije kada su u pitanju materijali za izradu narodnih nošnji. ”Kulturno umetničko društvo ,,Kopaonik” iz Leposavića, razvilo je sopstvenu radionicu i prvo se upustilo u rekonstrukciju narodne nošnje Srba iz Metohije iz XIX veka, a to zalaganje, prepoznato je na nekim od vrlo značajnih takmičenja, gde su dobili priznanja za odeću koju su izradili.”
Kako je ispričala Menkovićeva, u statusnom pogledu, srpska nošnja je bila značajan pokazatelj, a najbolji primer bila su oglavlja. Dok su mlade devojke uglavnom bile gologlave, na glavama nevesta, mogle su se videti bogate i lepe kape. Oglavlja nevesta, razlikovala su se od kraja do kraja u Srbiji, pa je za mladu iz Šumadije bila karakteristična kapa Smiljevac. Reč je o kapi koja je napravljena od cveća zvanog Smilje i puno kovanog novca. Kada je u pitanju centralnobalkanski prostor, upečatljiva je bila kapa Perijanica, ukrašena životinjskim perima, za koja se verovalo da štite od zlih pogleda. Kada je reč o materijalima koji su se koristili za izradu narodnih nošnji na Kosovu i Metohiji, to su: sukno u beloj, crvenoj, a krajem XIX veka i braon boji, zatim kudeljno platno, koje je korišćeno za izradu svih odevnih predmeta koji su nošeni do tela, pre svega košulja, a pored njih u upotrebi su bili: pamuk, lan, čoha, kadifa i uvozni gradski detalji, rekla je za naš radio Mirjana Menković.
Autor Tihana Pavićević
