U želji da savremenim čitaocima približi vrednosti narodne lirike, izdavačka kuća „Kreativni centar“, u ediciji „Pustolovine“, objavila je „Srpske narodne lirske pesme“. Knjigu su priredili dr Simeon Marinković i Slavica Marković.
Pesme su svrstane u osamnaest tematskih grupa: ljubavne, porodične, svatovske, pesme o radu, rekla je za Međunarodni radio Srbija PR „Kreativnog centra“ Jelena Dragojlović. Za ovo izdanje izabrano je 506 pesama, iz raznih krajeva u kojima Srbi žive, rekla je Dragojlovićeva. Naša sagovornica ukazuje da su uz pesme data i objašnjenja simboličnih značenja bića, predmeta i pojava o kojima se govori: cvetova ruža, nevena, sminja, božura, ljubičice i drugih, zatim jele, bora, višnje, jabuke, dunje, jasena, onda značenje jelena, košute, sokola, sunca, meseca, vode, vila i mnogih drugih. Pored toga, dodaje Dragojlovićeva, ilustrovana su i objašnjenja obreda i običaja u kojima su pesme izvođene – svadbe, dodola, lazarica, koleda, kraljica, zdravica itd. Prema njenim rečima, knjiga sadrži i zapise o pesamama, ocenu njihove estetske, etičke i saznajne vrednosti.
Dragojlovićeva ukazuje da su lirske pesme dragoceno svedočanstvo o svakodnevnom životu našeg naroda i ističu visoke moralne i životne vrednosti za koje se zalažu: ljubav, rad, lepotu, optimizam, mudrost, saosećanje, skromnost, solidarnost; nasuprot tome, osuđuju zlo, nečoveštvo, nepravdu, ropski rad, ropsku pokornost. Knjiga sadrži i naučnu aparaturu koja će pomoći istraživačima iz ove oblasti u daljem radu, rekla je Dragojlovićeva i dodala da je recenziju za ovo izdanje napisao poznati stručnjak za narodnu književnost dr Boško Suvajdžić.
Naša sagovornica ističe da je knjigu svojim crtežima i brojnim prilozima ukrasila docent Mirjana Živković. „Srpske narodne lirske pesme“, "Kreativnog centra“, obogaćene su fotografijama običaja, obreda, odevnih i drugih predmeta, šara i vezova utkanih na njima, preuzetih najviše, iz zbirki Etnografskog muzeja. Sve to na živopisan način oslikava milje u kojem su se pesme rađale i trajale.
Dragojlovićeva podseća da kada su se srpske narodne lirske pesme pojavile u Vukovom izdanju 1815. godine u Evropi, njihovu lepotu među prvima zapazili su Jakob Grim i Gete. U svojim prikazima upoređivali su ih s mirisom ruže i Solomonovom „Pesmom nad pesmama“. Pesnik Adam Mickijevič isticao je to da „nema ničeg privlačnijeg od stila tih pesama“, te da je to „vrhunac savršenstva koji je mogao da dosegne slovenski stil“. A Vuk je govorio da je u njima „najdragocenija čistota i sladost našega jezika“. Nešto kasnije Vasko Popa, koji je inače izrastao iz ove poezije u pesnika svetskih razmera, zaključio je da „možemo samo da se ponosimo poetskim blagom svoga naroda“, „da nas to blago sjedinjuje s čitavim svetom“ i da „na dnu svake reči naziremo čudotvorne ključeve koji otvaraju tajanstvene kapije lepote, one lepote koju stvara čovek da bi njome pobedio rugobu, vreme i smrt“.
Na kraju ove, bogato ilustrovane knjige, urednički tim koji su predvodili dr Simeon Marinković i Slavica Marković zaključuje da srpske narodne lirske pesme predstavljaju dragoceno jezičko blago koje je vekovima stvarala narodna duša. Zato je ovo je knjiga trajne vrednosti i neophodan deo svake kućne biblioteke.
Autor Dušica Maticki
