Srpska pravoslavna crkva 28. juna po novom, odnosno 15. po starom kalendaru proslavlja Svetog mučenika Kneza Lazara i sve svete mučenike srpske, proslavlja se i Sveti Vid, kao i starozavetni prorok Amos.
Današnji praznik narod jednostavno prozva Vidovdan, u ovom prazniku je puno simoblike ali i neobičnosti onima koji život ne posmatraju kroz prizmu vere i Božijeg promisla. Danas se sećamo srpskog kneza Lazara Hrebeljanovića, koji ima posebno mesto u istoriji i u hrišćanstvu. Rođen je u Prilepcu, kod Novog Brda, najverovatnije 1329.godine. Bio je mudar vladar, veran tradiciji, oslanjao se na svoju pravoslavnu crkvu. Često je ratovao sa Turcima jer se Osmanlijsko carstvo širilo ka Evropi. Odlučujuća bitka sa nadirućim osvajačima odigrala se na Kosovu. Okupio je knez Lazar veliku vojsku a kako je zapisao letopisac u „Povesnom Slovu o knezu Lazaru“svojim vojnicima je tada rekao: „Pođimo na podvig koji je pred nama, ugledavši se na Hrista. Smrću poslužimo dužnosti....za čast i otačastvo naše....A Bog će se smilovati i neće istrebiti do kraja rod i zemlju našu.“ Iz ovih reči se vidi da je knez Lazar znao da se suočava sa snažnom vojskom i da ishod bitke može biti i negativan. Ali se uzdao u milost Božiju, jer je takođe tom prilikom rekao one čuvene reči: „Zemaljsko je za malena carstvo a nebesko uvek i doveka.“
Čuvena Kosovska vitka odigrala se 28. juna 1389.godine a pre bitke knez Lazar se pomolio sa vojskom i pričestio u crkvi. U njoj su ubijeni i knez Lazar i osmanlijski car Murat. U Kosovskom boju srpska vojska je bila pobeđena, ali se ovaj dan slavi kao praznik. Za neke ovo je verovatno kontradiktorno i nemoguće, kako se može proslavljati kao najsvetiji praznik pogibija i poraz. Po hrišćanskim merilima svi oni koji su toga dana izginuli na Kosovu su postali Sveti mučenici jer su časno izginuli braneći svoju otadžbinu, svoje domove, svoje porodice, svoj jezik, kulturu i veru. Upravo kao što je rečeno u Svetom Pismu: „Od ove ljubavi nema veće do ako ko položi život za bližnje svoje,“ (Jn. 15,13).
Kneza Lazara i sve poginule Srpska pravoslavna crkva je proglasila Svetim mučenicima, na današnji praznik se molitveno pominju u svim hramovima SPC. A narod je nakon Kosovskog boja ispevao brojne pesme o Knezu Lazaru i njegovoj ženi carici Milici, njegovo telo je bilo preneto u njegovu zadužbinu manastir Ravanicu. A kako su Turci nadirali sve više narod je bežao na sever i nosio sa sobom mošti (Svete kosti) cara Lazara. Njegovo telo zatim biva preneto u fruškogorski manastir Vrdnik, zatim u drugom svetskom ratu, zbog ustaških pustošenja pravoslavnih svetinja u Sremu, prenosti se u Sabornu crkvu u Beograd. Godine 1954. Sabor SPC doneo je odluku da se mošti ponovo vrate u Ravanicu. Tu se nalazi i danas a na ovaj praznik u ovom divnom manastiru bude posebno svečano. Brojni Srbi vole da na ovaj dan budu zajedno na Svetoj Liturgiji i u crkvama i manastirima na Kosovu i Metohiji. I danas, toliko godina posle Kosovske bitke srpski narod bori se za svoj opstanak na Kosovu i Metohiji. Kao što je Kosovska bitka, u tom trenutku bila izgbljena, ali su Srbi i njihove pravoslavne svetinje opstajale, tako i danas postoji vera i nada da će hrišćanske crkve biti svedoci vere i ljubavi brojnim generacijama koje tek dolaze, da će Srbi opstati na KiM i da će živeti u miru i slozi sa svojim komšijama ma koje nacije i vere bili.
Autor Ljiljana Sinđelić Nikolić
