Terapijsko jahanje, odnosno terapija uz pomoć konja za decu i osobe ometene u razvoju, primenjuje se godinama I u Srbiji. Ovaj vid terapije, koji se primenjuje uz stručni nadzor i uz specijalno obučene konje, dao je niz pozitivnih efekata. Tim povodom za naš radio je govorio direktor, trener i voditelj programa iz konjičkog centra Petras iz Novog Sada Radoslav Bursać.
Hipoterapija ili terapijsko jahanje je vrsta fizioterapije. Osnovu hipoterapije čine srodni pokreti konja i čoveka, prilikom kojih dolazi do prenosa impulsa njihanja sa konja na pacijenta koji ga jaše. Terapijskim jahanjem se angažuju mišići i čula, kontroliše glava i telo, razvija i jača samopoštovanje i razvoj tolerantnosti dece, zbog čega su efekti terapije prilično pozitivni.
Hipoterapija je namenjena osobama sa invaliditetom, sa smetnjama u razvoju, autističnim i osobama sa drugim razvojnim poremećajima, i ona se odvija na specijalno obučenim konjima, uz nadzor ovlašćenih voditelja hipoterapije, stručnjaka u oblasti medicine i defektologije. Za terapijsko jahanje koriste se konji koji su zadovoljili nekoliko bitnih parametara, a najvažnije je da budu mirni, srednje veličine i veliki, ali nikako poniji. Tek nakon dijagnostike, određenoj osobi se odobrava učešće u programu terapijskog jahanja, kao i vrsta konja, jer od konstitucije osobe zavisi odabir konja.
Direktor, trener i voditelj programa konjičkog centra Petras iz Novog Sada Radoslav Bursać, kaže da taj centar organizuje program za decu ometenu u razvoju od šest do 12 godina od 2006. godine. Pre nego što uđe u program, dete mora da prođe kontrolu defektologa, terapeuta i da se na osnovu dijagnoze odredi vrsta treninga. Prema njegovim rečima, centar trenutno ima 25 polaznika programa, a vremenska dužina terapije je neograničena. Treninzi se održavaju tri puta nedeljno, kaže Bursać i dodaje da je ograničena samo dužina vremena koje dete provodi na konju.
„Mi decu sa mentalnim ili telesnim oštećenjima učimo prilagođenim treninzim. Konj terapijski deluje na tu decu jer deca brzo dobijaju povratne informacije, to postiže samopouzdanje kod dece. Savlađuju životinju jaču i veću od njih i to predstavlja jedno veliko zadovoljstvo kod te dece“, kaže Bursać.
Inače, program hiporehabilitacije počeo je svojevremeno u Engleskoj i sprovodi se u celom svetu. Što se tiče Srbije, osim u Novom Sadu, Pančevu i Beogradu, a nedavno je obučen i jedan petočlani tim stručnjaka u Zaječaru sa idejom da se hiporehabilitacija proširi i na istok zemlje.
Autor Jelica Tapušković
