U Srbiji živi oko 300.000 izbeglih i raseljenih osoba, od kojih su njih 3.000 još uvek smešteni u kolektivnim centrima, a oko 2.000 u takozvanim nepriznatim centrima. Po broju interno raseljenih i izbeglih, Srbija je ubedljivo godinama prva u Evropi i 13. u svetu. Povodom obeležavanja Svetskog dana izbeglica, komesar za izbeglice Vlade Republike Srbije Vladimir Cucić apelovao je na sve zemlje u u regionu da ulože dodatni napor da se zajedničkim snagama trajno reši ovaj dugogodišnji problem bez kojeg nema ni trajnog pomirenja na Balkanu.
Visoki komesarijat UN za izbeglice svrstao je Srbiju u grupu pet zemalja u svetu u kojima je takozvana situacija produžene izbegličke krize. Cilj Komesarijata i Vlade Srbije jeste da se u kratkom vremenskom roku trajno zatvore svi kolektivni centri i da se ljudima obezbedi adekvatan smeštaj, izjavio je komesar za izbeglice Vladimir Cucić i dodao da se godišnje zatvori po deset kolektivnih centara sa u proseku oko 1.200 ljudi. On je naglasio da je u Srbiji bilo 700 kolektivnih centara u kojima je bilo smešteno oko 60.000 ljudi, a da ih je ostalo još 38 centara uključujući 13 na teritoriji Kosova i Metohije. Prilikom posete kolektivnom centru izbeglih i raseljenih u Krnjači, na periferiji Beograda, Cucić je rekao da su SAD i EU napravile najveći pritisak da kroz regionalni proces koji je nedavno završen donatorskom konferencijom, u narednih pet godina 16.780 porodica u Srbiji dobije trajno rešenje svojih problema. Cucić je istakao i da se u Srbiji dnevno za pet porodica raseljenih i izbelih reši stambeni problem, ali da je tim tempom potrebno još 17 godina da se ovaj problem potpuno zatvori. Prema rečima Cucića, Srbija ne bi trebalo da rešava probleme izbeglih jer su, kako kaže u Srbiji potrebe, a prava negde drugo. On je podsetio na uništenu imovinu na Kosovu i Metohiji i, iako je prošlo 20 godina, slab proces vraćanja stanova i penzija izbeglicama iz Hrvatske. Cucić je ukazao na dobar pristup u rešavanju ovog problema u Bosni gde je ljudima vraćena imovina.
Ambasadorka SAD u Srbiji Meri Vorlik rekla je u centru u Krnjači da su SAD od 1997. godine donirale više od 30 miliona dolara za rešavanje problema izbeglica. "I dalje ćemo raditi sa Komesarijatom, UNHCR i OEBS-om da se pronađe adekvatno rešenje", rekla je Vorlik i apelovala na sve građane da razmisle šta mogu da učine za bolju budućnost izbeglih i raseljenih u Srbiji, čijom situacijom je, kako je istakla, "veoma dirnuta".
Koalicija udruženja izbeglica zatražila je danas da se buduća Vlada Srbije i novi parlament ozbiljnije pozabave problemima ove populacije i ostvarenjem njihovih prava. "Od Vlade Srbije tražićemo osnivanje fonda čiji bi zadatak bio da pomogne integraciju onog dela izbeglih i prognanih koji su i dalje podstanari ili žive u kolektivnim centrima, da se reši njihovo stambeno pitanje i da se pomogne povratak otetih imovinskih prava u zemljama u kojima su izbegli živeli", izjavio je predsednik Koalicije Miodrag Linta.
Polovina onih koji i dalje imaju izbeglički status i onih koji su u međuvremenu stekli državljanstvo Srbije smešteno je u Vojvodini. Fond Vlade Vojvodine za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima saopštio je da je do sada stambeno zbrinuo 800 izbegličkih i raseljeničkih porodica u pokrajini. Dodaje se da je u toku realizacija programa otkupa kuća i dodela građevinskog materijala u 22 opštine u pokrajini, kao i program pomoći povratničkim poljoprivrednim zadrugama u Hrvatskoj.
Srbija je u prethodnih 20 godina, prema zajedničkim podacima Komesarijata za izbeglice i Visokog komesarijata za izbeglice UN, pružila utočište za više od 850.000 ljudi ugroženih ratom.
Autor Đuro Malobabić
