30. jul 2010.

Izveštaj Jelene Milenković

Predstavnici ministarstava saobraćaja Srbije, Hrvatske i Slovenije potpisali su u Beogradu Deklaraciju o osnivanju zajedničkog železničkog preduzeća, koja će omogućiti brži robni transport na panevropskom Koridoru 10 i pojednostavljenje graničnih procedura. Deklaraciju su potpisali srpski ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić, slovenački ministar transporta i veza Patrik Vlačič i državni sekretar u Ministarstvu mora, prometa i infrastrukture Hrvatske Danijel Mileta. Ministar Mrkonjić je izjavio da bi primena tog dogovora trebalo da počne već 1. septembra, a zajedničkim preduzećem, kako je dodao, upravljaće Slovenija, koja je već članica Evropske unije.

U deklaraciji  koju su potpisali, ministri tri države obavezali su se da će raditi na otklanjanju amdinistrativnih ograničenja prilikom prevoza robe i putnika preko graničnih prelaza. Ministar Mrkonjić je rekao da je jako dobro što tri zemlje rade na ekonomskim integracijama, što pokazuje i osnivanje zajedničke kompanije, jer ekonomski odnosi diktiraju i političke odnose. Slovenački ministar Patrik Vlačič i hvatski državni sekretar Danijel Mileta ocenili su da se radi o istorijskom potpisu i da je to prekretnica u daljoj saradnji tri države. Međunarodni putni i železnički „Koridor 10” ide od Nemačke i Austrije, preko Slovenije, Hrvatske i Srbije ka Turskoj.

Mrkonjić je precizirao da „Koridorom 10” prolazi oko 700 vozova, a konkurentskim „Koridorom 4” preko Mađarske oko 7.000, što je skoro 90 odsto saobraćaja između Nemačke i Turske. Prema njegovim rečima, cilj nove kompanije je da privuče deo transporta koji ide „Koridorom 4” i ponudi kankurentnu železnicu na „Koridoru 10”.  Time bi se skratilo vreme putovanja putnika i robe. Naime, od Ljubljene do Istanbula umesto za 60 sati, ubuduće bi se putovalo duplo kraće, što skraćuje troškove  transporta. Konkretna dobit za sve tri države na godišnjem nivou bila bi po 50 miliona evra. Mrkonjić je kazao da pruga kroz Srbiju mora da se modernizuje, navodeći da na pojedinim mestima nije ni elektrificirana i da je to prioritet za Srbiju.

Deo „Koridora 10” kroz Hrvatsku je najbolji deo pruge, izjavio je državni sekretar Ministarstva mora, prometa i infrastrukture Danijel Mileta. Slovenački ministar transporta i veza Patrik Vlačič je kazao da Slovenija nema železničku infrastrukturu kakvu bi želela i dodao da u narednih pet godina planiraju da ulože od 5 do 8 milijardi evra.

Na pitanje novinara kako će se zvati nova kompanija i da li je za njih prihvatljivo ime Železnice Srba, Hrvata i Slovenaca, Mrkonjić je rekao da je to dobra ideja i uputio poziv medijima da predlože ime za novu kompaniju. Deklaracija o modernizaciji železnice na „Koridoru 10” je rezultat sporazuma ministara saobraćaja Slovenije, Hrvatske i Srbije, koji su se 26. jula na Brdu kod Kranja, u Sloveniji, dogovorili da će pojačati saradnju u oblasti železničkog, posebno teretnog saobraćaja tranzitnim panevropskim „Koridorom 10”. Postignuti dogovor podrazumeva pojednostavljenje i ubrzanje carinskih procedura na državnim granicama, kao i veterinarskih i fitosanitarnih pregleda.

27. jul 2010.

Razgovarala Ivana Subašić

Vlada Srbije je u ponedeljak dobila podršku Parlamenta da nastavi dosadašnju politiku prema Kosovu, iako su neki očekivali drugačiji ishod vanredne sednice. Rasterećen na unutrašnjem planu, zvanični Beograd je, bez obzira na sužen manevarski prostor nakon ocene MSP, započeo drugu fazu diplomatske borbe za Kosovo i Metohiju. O šansama Srbije da se na diplomatskom polju izbori za teritorijalni integritet na Kosovu za Međunarodni radio Srbija govori šef vladine Kancelarije za informisanje Milivoje Mihajlović.

Koliko je važno što je Vlada Srbije dobila podršku Parlamenta za politiku prema KiM samo nekoliko dana posle saopštavanja savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde da prištinska dekleracija o nezavisnosti nije suprotna međunarodnom pravu?

Veoma je važno što je postignuto jedinstvo u Parlamentu i što je Vlada dobila skupštinsku podršku za politiku koju vodi prema Kosovu i Metohiji i to posle savetodavnog mišljenja MSP. Iz skupštine Srbije u ponedeljak su upućene tri poruke. Srbima na Kosmetu - da Srbija ne odustaje od borbe za Kosovo i da će nastaviti politiku mira i pomirenja, kao garantu opstanka Srba u Pokrajini. Ukoliko i kod Albanaca prevlada takva politička svest, onda će oni na pravi način razumeti tu poruku. Veoma važna poruka upućena je i međunarodnoj zajednici, pretežno zemljama koje podržavaju nezavisnost Kosova, da se kosovsko pitanje ne može rešavati bez Srbije i da jednostrana rešenje ne doprinose stabilnosti u regionu. Moguće da su neki centri moći u svetu očekivali da će posle savetodavnog mišljenja MSP u Hagu u Srbiji doći do ozbiljnih poremećaja i borbe za vlast. Verovatno su na to i računali. Zato mislim da je dobro što je pitanje državne politike prema Kosovu vraćeno u Parlament i što je velikom većinom glasova potvrđena dosadašnja politika Vlade Srbije.

Kakva je realna pozicija Srbije na diplomatskom planu posle mišljenja suda pravde u Hagu? Priština i oni koji je podržavaju naglašavaju da je odluka MSP potvrdila nezavisnost Kosova i pozivaju države koje do sada nisu priznale Kosovo da to urade.

Diplomatska borba je jedini način na koji Beograd može da nastavi svoj angažman kada je u pitanju Kosovo i Metohija. Savetodavno mišljenje MSP je zaista težak udarac. Srbija u svakom slučaju nije očekivala da će sudije tako jednostrano i usko tumačiti problem samoproglašenja nezavisnosti Kosova. Međutim, ocena suda nije fatalna, niti je to kraj priče o Kosovu. S druge strane, mislim da to mišljenje može više da šteti međunarodnim odnosima i međunarodnom pravu nego samo diplomatskoj aktivnosti Srbije. Pitanje je kako će se ocena suda odraziti na druge separatističke pokrete u svetu.  Ono što je za nas važno u ovom trenutku jeste da je na Kosovu i Metohiji nakon savetodavnog mišljenja situacija ista kao i pre ... Tamo je i dalje protektorat međunarodne zajednice, na snazi je još uvek Rezolucija 1244, a u političkom smislu funkcionišu KFOR i civilne misije UNMIK i EULEKS, a nije se promenio ni položaj Srba na Kosovu. Zato je veoma važno da država Srbija uporedo sa intenzivnom diplomatskom akcijom, nastavi da pruža političku i ekonomsku pomoć kosmetskim Srbima, kako bi se njihov položaj, koji u proteklih 11 godina nije bio sjajan, poboljšao. Dakle, oko Kosova predstoji jedan veliki posao  kako za međunarodnu zajednicu koja je najviše odgovorna za sadašnje stanje u pokrajini, tako i za Srbiju, ali i za lokalne vlasti u Prištini. Ta situacija se može rešiti samo na jedan način otvorenim, demokratskim dijalogom.

Čini se, da je posle vanredne sednice parlamenta Srbije otklonjena dilema da li će Beograd sam pisati Rezoluciju o Kosovu koju će podneti Generalnoj skupštini UN na septembarskom redovnom zasedanju i zatražiti pokretanje novih statusnih pregovora ili će prihvatiti sugestije zapadnih zemalja, da to budu isključivo tehnički pregovori.

Rasprava u Skupštini Srbije pokazala je da ne postoji šansa da Beograd podlegne bilo kakvom mišljenju koje bi omogućilo dalje učvršćivanje samoproklamovane  nezavisnosti Kosova. Zvanični Beograd ima jasan stav koji je predočen i  međunarodnim faktorima, ali i političkim akterima u zemlji, da neće odustati od diplomatske borbe jer nikada neće priznati nezavisnost Kosova. Mislim da je odluka vlasti u Beogradu da rezoluciju o budućnosti jednog dela Srbije  piše sama Srbija, bez obzira na brojne pokušaje zemalja koje su priznale Prištinu da nam navodnim savetodavnim mišljenjima pomognu, dobra odluka. Takva odluka svedoči o dostojanstvu zemlje i njenom jasnom pogledu na budućnost, ne samo Kosmeta nego i ostalih delova Srbije. Međutim, najvažnije je da je skinuta fama da Beograd političkim manevrisanjem nastoji da izbegne rešavanje pitanja Kosova i Metohije. Sada je sasvim jasno da Srbija hoće mirno i diplomatsko rešenje i da u Generalnu skupštinu ide sa jednim izričitim zahtevom da hoće dijalog. Da li će on biti tehnički ili statusni odlučiće Generalna skupština UN. Predsednik Srbije Boris Tadić, ali i drugi političari u Srbiju su jasni da Beograd želi da sedne za pregovarački sto sa Albancima i uz posredstvo međunarodnih faktora raspravlja o svim problemima. Mada predstavnici privremenih vlasti u Prištini insistiraju na tehničkim pitanjima, jasno je međutim, da se svako tehničko pitanje vrlo brzo pokaže kao statusno.

Zvanični Beograd je započeo novu fazu diplomatske borbe slanjem izaslanika u zemlje članice UN koje nisu priznale Prištinu s ciljem da se zadrži njihova dosadašnja podrška. Da li će Srbija uspeti da se izbori sa većinu u Generalnoj skupštini UN?

Ne bih se usudio da govorim o procentima, ali činjenica je da je Beograd do sada pokazao da ume da vodi ozbiljnu diplomatsku akciju i da ima rezultata u toj diplomatskoj akciji. Podsetiću vas na procenu Vašingtona, Prištine, ali i nekih krugova u Beogradu da će nakon proglašenja nezavisnosti Kosovo u roku od nedelju dana priznati oko 100 zemalja. Zahvaljući srpskoj diplomatiji do toga nije došlo. Mislim da će sada, posle mišljenja Međunarodnog suda pravde, Vašington i privremena vlada u Prištini pokušati da u svetskoj javnost savetodavno mišljenje MSP prikažu kao poseban slučaj koji važi samo za Kosovo kako bi ekspresno izdejstvovala izvestan broj novih priznanja. Mnoge zemlje u okruženju, a pre svega EU i afričke zemlje biće pod velikim pritiskom SAD da priznaju nezavinost Kosovo. Na to ukazuju učestale poruke iz Vašingtona da je kosovsko pitanje gotova stvar i da Srbija treba da se okrene nekoj drugoj budućnosti. Ipak, mislim da to neće biti tako, jer su argumenti Srbije čvrsto utemeljeni na međunarodnom pravu i pravu jedne zemlje na teritorijalni integritet. Koliko ćemo uspeti u tome ostaje da se vidi. Ovo je druga faza diplomatske borbe, ne treba podizati visoko očekivanja, ali treba posmatrati to kao ozbiljan proces u kojem se ne predajmo ali znamo šta hoćemo.

Suprotno očekivanjima samit šefova diplomatija EU u Briselu nije završen jedinstvenim stavom o Kosovu. Sa skupa su upućene poruke o evropskoj budućnosti Srbije. Kako to komentarišete.

Mislim da je Brisel shvatio da su pitanje Kosova i Metohije i pitanje evropskih integracija Srbije za Beograd dva odvojena pitanja.  Ja mislim da je poruka ministara da je Evropa otvorena za Srbiju jedina moguća koja je trebalo da stigne iz Brisela. iako je verovatno bilo i disonantnih mišljenja. Očigledno da je u EU shvaćeno da je Srbija partner na Balkanu i da ne treba da se upliće u naše rigidne zađevice, nego da pruži da ih mirno rešavamo. Svaka članica EU ima nekakav model i svoja razmišljanja kako Srbija treba da se ponaša na evropskom putu, ali je veoma važno što je rečeno posle sastanka u Briselu - da nema uslovljavanja evropskog puta Srbije pitanjem Kosova, čime je istovremeno potvrđena i miroljubiva politika Beograda. Sada od nas zavisi koliko ćemo ići brzo ka tom putu.

Pre septembarskog zasedanja Generalne skupštine UN prema najavama iz Njujorka početkom avgusta planiralna je sednica SB UN posvećena Kosovu. Šta očekujete od te sednice?

Kada je SB UN u pitanju matematika je jasna. Na jednoj strani su zemlje koje podržavaju nezavisnos Kosovo, a na drugoj one koje se tome protive. Mislim da će se na toj sednici voditi ozbiljna rasprava, na koju može ozbiljno da utiče i ishod vanredne sednice srpskog parlamenta i Odluka o politici Vlade Srbije o Kosovu. U ovom trenutku je ipak važnije fokusirati se na Generalnu skupštinu UN,  gde će zemlje članice UN biti u prilici da pogledaju jasan plan i precizan predlog Srbije za rešavanje kosmetskog pitanja. To je možda važnije i od samog lobiranja u ovom trenutku. 

19. jul 2010.

Predsednik Srbije Boris Tadić i predsednik Hrvatske Ivo Josipović, poručili su na kraju dvodnevne zvanične posete hrvatskog predsednika Srbiji, da odnosi dve države treba da se razvijaju u duhu prijateljstva i razumevanja, bez obzira na probleme koji još moraju biti rešeni. Priredila Katarina Dostanić.

Na prijemu za umetnike, novinare i pisce, predsednici Hrvatske i Srbije, ocenili su da je u odnosima dve zemlje nastupilo novo razdoblje. Josipović je ukazao da partnerski odnos koji ima sa srpskim kolegom doprinosi i odnosima dva naroda, što je, kako je naveo, veoma važno i za buduće generacije. “Mislim da smo mnoge predrasude razbili, da smo stereotipan način pristupanja politici zamenili jednim sasvim drugačijim - kreativnim", poručio je predsednik Tadić.

Predsednici Tadić i Josipović susreli su se sa porodicama izbeglim iz Hrvatske tokom rata 90-ih godina, koje su im iznele probleme u procesu povratka. Predstavnici izbeglih porodica iz Hrvatske su posebno ukazali na probleme vraćanja stanarskih prava u toj državi, obnove imovine, neisplaćenih penzija, konvalidacije radnog staža, kao i probleme u procesu stambenog zbrinjavanja i dobijanja državljanstva.

Na sastanku sa predstavnicima nevladinih organizacija u Srbiji, predsednik Hrvatske je ukazao da je u predsedniku Srbije Borisu Tadiću našao partnera za rad na normalizaciji odnosa, ali i za pružanje satisfakcije žrtvama ratova i procesu pomirenja. On je rekao da će nastaviti da pokušava da doprinese pomirenju u regionu.

Pozitivan trend u razvoju odnosa dve države, prema oceni dvojice predsednika, označen je i simboličnim gestom predaje Josipoviću ikone iz Dalja, u okviru povratka kulturnog blaga. Predajući ikonu, predsednik Tadić je naveo da, kao i njegov hrvatski kolega, pridaje poseban značaj pitanju zaštite kulturnih dobara i kulturnog identiteta, posebno na prostoru bivše Jugoslavije.

Zvanični deo posete predsednika Josipovića Beogradu okončan je šetnjom dvojice predsednika Centrom Beograda i razgovorom sa građanima. Oni su pre šetnje posetili knjižaru "Plato" kod Filozofskog fakulteta, gde je Tadić hrvatskom šefu države poklonio knjigu "Rečnik Eks-YU mitologije", a Josipović je uzvratio knjigom "Ništa lažno - Vukovar 1991. godine" koju je napisao njegov savetnik Predrag Matić. Dva predsednika su posle toga Knez Mihajlovom ulicom prošetali do Kalemegdana, gde su prisustvovali susretu umetnika iz Srbije i Hrvatske i prijemu koji je priređen u beogradskom restoranu "Kalemegdanska terasa".