Evropa

EU POČELA PRISTUPNE PREGOVORE SA ISLANDOM

EU je krajem jula otvorila pregovore sa Islandom o pristupu Uniji iako postoje brojne prepreke na tom putu, između ostalog nesigurnost oko toga da li Island zaista želi tu integraciju. Među problemima u pregovorima navode se i poglavlja o ribarstvu i poljoprivredi. Island koji je već 15 godina članica zajedničkog evropskog ekonomskog prostora, deo Šengen zone i primenjuje skoro tri četvrtine evropskih zakona potrebnih za članstvo, očekuje da će postati 29. članica EU posle Hrvatske, 2012. godine.

BRISEL ŽELI PRAVO GLASA U UN

Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej ubuduće će biti u mogućnosti da se obraća UN, deo je nacrta reformi o čemu je postignuta saglasnost članica evropskog bloka. Do sada je EU imala samo status posmatrača pri UN. Njeni delegati nisu sedeli među predstavnicima država članica UN, već su bili po strani u isti rang sa predstavnicima Vatikana, Crvenog krsta i Arapske lige. Ukoliko nacrt reformi bude odobren u Generalnoj skupštini, EU će imati prava u kojim uživaju punopravne članice UN, kao što su pravi da iznosi predloge, ulaže amandmane, pravo na repliku i slično.

EU IMA 501 MILION STANOVINIKA

Broj stanovnika EU premašio je pola milijarde, a rast evropske populacije najviše se može pripisati imigraciji, saopštio je statistički zavod Jurostat (Eurostat). Navodi se da je 1. januara ove godine u EU živeo 501,1 milion ljudi, što je za 1,4 miliona više nego 2009. Od tog broja 900.000 čine imigranti, dok se preostala cifra od 500.000 dobija kada se od broja rođenih oduzme broj umrlih u 2009. Najveća stopa nataliteta je u Irskoj, Britaniji i Francuskoj, a najniža u Nemačkoj i Austriji. Stopa smrtnosti je viša u Bugarskoj, Letoniji i Mađarskoj.

region

MAKEDONCIMA USTAVNO IME VAŽNIJE OD ČLANSTVA U EU

Građanima Makedonije ustavno ime države važnije je od članstva u EU i NATO-u, pokazalo je istraživanje Instituta za politička istraživanja. Na pitanje šta je važnije - očuvanje imena ili ulazak u EU i NATO, čak 66,5 odsto anketiranih odgovorilo je da je važnije ime, dok je 26,2 odgovorilo da je važniji ulazak u evroatlantske strukture. Prednost imena nad evropskim integracijama dali su ispitanici makedonske nacionalnosti. Za 82,1 odsto Makedonaca ime je važnije od EU i NATO-a. Ukupno 18,1 odsto Albanaca izjasnilo se za očuvanje imena, a 77,8 odsto za ulazak zemlje u EU i NATO.

REŠENJE KRIZE PA UKIDANJE VIZA

Predsedavajući Eu Belgija apelovala je na Tiranu da hitno reši višemesečnu politički krizu u zemlji, koja je nastala posle tvrdnje vodeće opozicione Socijalističke partije da se Demokratska stranka premijera Saljija Beriše dokopala vlasti zahvaljujući izbornim prevarama. Evropski parlament upozorava Tiranu da bez normalnog rada parlamenta nema demokratije, te da kriza može ozbiljno da ugrozi približavanje EU i najavljeno ukidanje viza za njene građane. Evropski parlament bi, na zasedanju od 21. do 25. septembra, trebalo, kako se najavljuje u Tirani, da raspravlja, zajedno sa, o ukidanju viza za građene te zemlje i Bosne i Hercegovine.

OCENA O SPREMNOSTI CRNE GORE U NOVEMBRU

Evropska komisija objaviće u novembru mišljenje o stanju pripremljenosti Crne Gore za uključenje u Evropsku uniju. "Biće to detaljna ocena spremnosti zemlje da ispouni kriterijume za prijem u EU", rekao je šef Delegacije EK u Podgorici Leopold Maurer. On je ocenio da je u Crnoj Gori evidentan "pozitivni trend" u procesu integracija, ali da zemlja i dalje ima nedovoljan stepen osuđujućih presuda za slučajeve organizovanog kriminala.

UKRATKO...

Srbija podnela kandidaturu za EU: Predsednik Srbije Boris Tadić zvanično je, 22. decembra, predao zahtev Srbije za članstvo u EU premijeru Švedske Frederiku Rajnfeltu, čija zemlja je predsedavala Unijom u drugoj polovini 2009.godine. Tadić je tom prilikom istakao da će Srbija u nekoliko narednih godina ispuniti sve uslove kako bi postala punopravna članica Evropske unije i nastaviti napore da uhapsi sve one koji su optuženi za ratne zločine. Predsednik Srbije istakao je da su evropske integracije i Kosovo dva paralelna procesa, kao i da će Srbija u Uniju ući sa vlastitim identitetom. Švedski premijer je, izrazivši zadovoljstvo što je lično primio zahtev za članstvo, rekao da će evropska integracija Srbije predstavljati pozitivan pomak u ukupnoj stabilnosti Evrope. Evropski komesar za proširenje Oli Ren ocenio je da je podnošenje kandidature kruna predsedavanja Švedske Unijom. On je naveo da je sada na Savetu ministara da odluči o daljim koracima “Sledeći korak je dobijanje statusa kandidata i početak pregovora o članstvu. Što se tiče vremena potrebnog da postane članica Evropske unije to zavisi od Srbije i njene sposobnosti da ispuni sve potrebne uslove”, poručio je Ren.

Vizna liberalizacija za Srbiju: Savet ministara Evropske unije usvojio je 30.novembra u Briselu odluku kojom se građanima Srbije, Crne Gore i Makedonije od 19. decembra ukidaju vize za putovanja u zemlje potpisnice Šengenskog sporazuma. Ovom odlukom ministara unutrašnjih poslova i pravosuđa zemalja EU, simbolički govoreći, srušen je i poslednji zid evropskih sankcija Srbiji, podignut 1992. protiv tadašnje SRJ sa Slobodanom Miloševićemna čelu. Ministri su usvojili dopunu Regulative 539/2001 kojom se državljani tri zemlje stavljaju na „pozitivan šengenski spisak“, što znači da će biti „izuzeti od obaveze vađenja viza“ za zemlje EU, osim Velike Britanije i Irske, ali uključujući i Švajcarsku, Norvešku i Island. U šengenskoj zoni nisu ni Bugarska i Rumunija, ali će postupak ulaska u te zemlje biti maksimalno olakšan. Odluka se odnosi na građane Srbije, osim žitelja s prebivalištem na Kosovu, kao i Crne Gore i Makedonije, ali samo na one koji imaju biometrijske pasoše. Oni će u turističke ili slične svrhe moći bez viza da borave u zemljama EU najduže tri meseca, tokom svakih pola godine   

Belgija presedava EU: Politički duboko podeljena i s vladom u ostavci, Belgija je od Španije preuzela šestomesečno predsedavanje Evropskom unijom koja je, takođe, u veoma nezavidnoj situaciji zbog ekonomske krize, najteže u poslednjih pedeset godina.U programu belgijskog predsedavanja navodi se da je 27-člani blok spreman da nastavi proces proširenja i da će integracija biti zasnovana na sopstvenim zaslugama svakog od kandidata za članstvo. Belgija želi napredak u rešavanju tri zahteva za prijem u Uniju - Hrvatske, Islanda i Turske. O kandidaturi Srbije, kako je najavljeno, moglo bi da bude reči na sastancima evropskih šefova diplomatije u septembru ili oktobru.

Srbija odgovorila pre nego što je EK pitala: Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije, uručio je u Briselu komesaru za proširenje EU Štefanu Fileu elemente za predstojeći izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u domenu evrointegracija. Ovaj dokument pokriva progres u svim sektorima srpskog društva i ekonomije, ostvaren od prethodnog izveštaja o napretku koji je EK objavila u oktobru prošle godine. U pitanju su analize donetih zakona, uredbi i izglasanih strategija. Prema  Đelićevim rečima, ovi elementi podrazumevaju „realnost i pravo stanje u Srbiji“, a ne najave ili namere da se nešto ostvari.

EU odobrila početak ratifikacije SSP sa Srbijom: Ministri inostranih poslova Evropske unije odlučili su, na sastanku u Luksemburgu, da parlamentima svojih zemalja predlože ratifikaciju Sporazuma EU i Srbije o stabilizaciji i pridruživanju. U zaključcima se navodi, pored ostalog, da Savet ministara ohrabruje Srbiju da nastavi sa preporukama tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca koji je ocenio da je saradnja Beograda i Tribunala dobra ali da očekuje da će srpske vlasti i dalje politički podržavati operativne službe koje tragaju za haškim beguncem Ratkom Mladićem. Iako je Srbija sa Evropskom unijom potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju pre više od dve godine, njegova ratifikacija u parlamentima zemalja članica Unije je bila blokirana na insistiranje Holandije, koja je zahtevala da Beograd unapredi saradnju sa Haškim sudom. Na kraju sastanka u Luksemburgu u posebnom saopštenju šefa holandske diplomatije Maksima Ferhagena, se napominje da Srbija mora i dalje činiti sve ušto je u njenoj moći da uhapsi Hadžića i Mladića jer je "preostalo još 147 koraka, a na svakom od tih koraka zemlje članice mogu da stave veto”.