|
SVETI STEFAN DEČANSKI |
|
24. novembar 2009.
 Srpska pravoslavna crkva danas slavi Svetog Stefana Dečanskog, kralja srpskog, koji je pretrpeo brojna iskušenja u životu. Zbog njegovog bogougodnog života i danas uživa veliki ugled i poštovanje, kako u srpskom narodu, tako i kod drugih pravoslavnih hrišćana. Piše Ljiljana Sinđelić Nikolić.
Stefan Uroš treći zvani Dečanski, rodio se 1285. godine kao dete srpskog kralja Milutina i kraljice Ane, bugarske princeze, udate za srpskog vladara. Stefan je bio upravitelj Zete, današnje Crne Gore i sa prvom ženom Teodorom, bugarskom princezom, imao dva sina, Dušana i Dušmana. Proteran je u Carigrad posle sukoba sa ocem, jer je bio nepravedno oklevetan i oslepljen. Predanje kaže da mu se prilikom oslepljenja javio Sveti Nikola obećanjem da će mu vratiti vid.
Kako su hroničari zapisali, to se desilo ovako. „Vide kralj u snu pred njim stoji divan svetitelj u arhijerejskom odelu, lice mu sija blagodatnom svetlošću, a on drži na svom desnom dlanu oba njegova izvađena oka i govori mu: „Ne tuguj Stefane! Evo tvojih očiju na mome dlanu.“ A Stefan ga upita: „A ko si ti, gospodine moj, što pokazuješ toliko staranja o meni?“ A svetitelj mu odgovori: “Ja sam Nikolaj, episkop Mirlilikejski.” Probudivši se od sna, stradalac smernim srcem uznosaše blagodarnost Bogu i Njegovom svetitelju što su ga tešili i ohrabrivali da izdrži muke i poniženja.”
A kada se obećanje ispunilo i kralj progledao, obećao je da će sagraditi manastir zbog čudesnog isceljenja. Istoričari su zabeležili da je Stefan kao zatočenik u manastiru Svedržitelja u Carigradu svojom mudrošću i trpeljivošću, podvigom i blagom naravi, izazivao divljenje i monaha i celog Carigrada. Zabeleženo je i da ga je posetio u zatvoru srpski velmoža, njegov poznanik i poštovalac i dao znatnu količinu zlata i olakašao zatočeništvo. Stefan zahvali dobrotvoru, pomoli se za njega Bogu, a igumanu manastira dade svo zlato da ga razdeli sirotinji, rekavši da živi u tuđini i da ga tuđinci hrane, pa je red da se i on oduži za to staranje i da uvek ima sirotinje kojoj treba pomoći. Zbog ovakvog ponašanja, vizantijski car je insistirao da kralj Milutin svog sina Stefana Uroša vrati u Srbiju. Otac se izmiri sa sinom i vrati mu pređašnje dostojanstvo.
Nakon očeve smrti, Stefan postaje kralj Srbije. Tokom desetogodišnje vladavine, Stefan je predvodio srpsku vojsku u nekoliko ratova za odbranu zemlje. Od njih je najpoznatiji bio rat sa Bugarima, gde je 1330. porazio bugarskog cara Mihaila Šišmana. U toj bici se posebno istakao njegov sin, mladi princ Dušan. Vlastela željna vlasti, podsticala je mladog princa da se sukobi sa ocem, te tako kralj Stefan bi uhapšen i zatočen nedaleko od Kosovske Mitrovice, gde je mučenički postradao od zaverenika. Nakon njegove smrti, telo Svetog kralja Stefana bi preneto u manastir Dečani, koji je sam podigao kada je čudesno progledao. Nakon niza čudesa koja su se desila nad grobom kralja mučenika, monasi su otvorili grob i našli netruležne mošti kralja, što je bio znak da ga je Gospod proslavio i telo sačuvao. Od tada Srpska Crkva slavi Svetog Kralja Stefana Dečanskog 24. novembra. To je slava brojnih Srba, a posebno je svečano danas u manastiru Visoki Dečani, zadužbini kralja Stefana Dečanskog. Manastir je podigao između 1327. i 1335. godine u živopisnoj dolini reke Bistrice, okružen visovima Prokletija. Dečani su poznati kao najveći i najbolje očuvani srednjevekovni srpski manastir. Tokom proteklih desetak godina, manastir Dečani je preživeo napade albanskih terorista, kada je na prostoru Kosova i Metohije stradalo skoro sto pedeset srpskih crkava i manastira, čuvale su ga i međunarodne snage. Danas, bratstvo opstaje u sasvim izolovanoj srpskoj pravoslavnoj enklavi na Kosovu i Metohiji. Koliko manastir pleni svojom lepotom i duhovnošću vidi se i po tome što svake godine na slavu dolaze predstavnici međunarodnih misija na Kosovu i Metohiji, koji su štitili manastir od ekstremnih Albanaca. Valja pomenuti da su među tim mladim vojnicima i predstavnicima mirovnih misija mnogi u manastiru kršteni, da su neki tu zatim i venčani i da održavaju izuzetno prijateljske odnose sa monasima i onda kada odu svojim kućama sa Kosova i Metohije.
|
|
|
PREPORUČUJEMO EMISIJE NAŠEG RADIJA
PONEDELJAK:
13:00-14:00 SA INTERNET STRANICA - POŠTA SLUŠALACA
UTORAK:
13:00-14:00 S KOLENA NA KOLENO /SRPSKI OBIČAJI I TRADICIJA/
SREDA:
00:00-01:00 S KOLENA NA KOLENO / SRPSKI OBIČAJI I TRADICIJA/
13:00-14:00 KULTURA – NASLEĐE + STRETA
ČETVRTAK:
00:00-01:00 KULTURA – NASLEĐE + STRETA
13:00-14:00 TURIZAM I EKOLOGIJA
PETAK:
00:00-01:00 TURIZAM I EKOLOGIJA
13:00-14:00 MLADI – NOVA DOMAĆA MUZIKA
SUBOTA:
12:00-13:00 TURIZAM I EKOLOGIJA
13:00-14:00 MLADI - NOVA DOMAĆA MUZIKA
14:00-15:00 KULTURA – NASLEĐE + STRETA
NEDELJA:
12:30-13:00 S KOLENA NA KOLENO / SRPSKI OBIČAJI I TRADICIJA/
14:05-15:00 KULTURA – NASLEĐE + STRETA
Ministarstvo za dijasporu
|
