BEOGRAD - Po naslovu knjige "Dramaturgija igranog filma" profesora Fakulteta dramskih umetnosti Petrita Imamija, moglo bi se misliti da je klasični udžbenik iz filmske estetike i dramaturgije, ali knjiga je namenjena široj publici, a štampao ju je komercijalni izdavač "NNK International".
To je sinteza dugogodišnjeg pedagoškog rada, nastala na građi koju je godinama prikupljao, piše Imami u predgovoru, a njegov kolega i recenzent, pisac Filip David nazvao je knjigu "svojevrsnom filmskom enciklopedijom znalački odabranih citata o filmskoj dramaturgiji iz iskustva poznatih filmskih autora i teoretičara filma, proizišlih iz filmske prakse, iz radnog iskustva". Tako je dobijen nezaobilazni udžbenik za sve koji se bave ili žele da se bave sedmom umetnošću, ali i zanimljivo štivo za armiju ljubitelja filma koji iz ove knjige mogu da saznaju estetske posebnosti filma, zanrovske konvencije, elemente zapleta, karakteristike filmskog dijaloga, dramaturške alatkefaze...
Značajni su i zanimljivi citati koje je autor odabrao da bi pokazao šta najveći majstori filma misle određenim esnafskim "trikovima", pokazujući da u filmskoj umetnosti zauvek date istine nema, nego postoje samo delovi različitih istina. "Ukazujući na ono što su filmski stvaraoci govorili, pisali i radili na stvaranju jedne moguće filmske poetike, Imami zapravo čitaoce upućuje na dalja samostalna istraživanja, obeležavajući zainteresovanima put kojim mogu poći u traganju za nekom sveobuhvatnijom teorijom filmske dramaturgije zasnovanoj na onome što je istorija, teorija ali pre svega praksa filmske dramaturgije", piše David u recenziji. Drugi recenzent, profesor teorije i estetike filma na novosadskom Univerzitetu dr Velimir Abramović je knjigu preporučio ljubiteljima filmske umetnosti i kolegama sa filma, jer će "filmove koje su već odgledali sa najvećim zadovoljstvom, gledati ponovo uživajući u njihovom sasvim novom svetlu, kao da ih vide prvi put", a daće im i "inspiraciju za budući rad". On je priznao da knjiga, i one u koje je ubrojao sebe, "koji smatraju da po nešto znaju o filmu, Imami često iznenadi, otkrivajući novo baš u onome za šta su verovali da znaju u potpunosti".
Imami je u predgovoru nabrojao sve kod kojih je stekao temeljna znanja o dramaturgiji i filmskom scenariju kao i one iz čijih je tekstova učio posvećujući im ovu knjigu koju je napisao da bi filmsku dramaturgiju, bez koje nema filma, "učinio dostupnom čitaocu koji voli filmsku umetnost i želi da o njoj sazna nešto više".(Tanjug )
