14. maj 2013.
Predstavnici železnica Srbije i Mađarske potpisali su Ugovor za modernizaciju saobraćaja na relaciji Beograd-Budimpešta, koja čini severni krak Koridora 10. Vrednost projekta je 1,5 milijarda evra, a sredstva će biti obezbeđena iz kineskog kredita, koji je na raspolaganju centralnoevropskim zemljama.
Reč je o deonici dužine oko 400 kilometara, na kojoj bi bilo moguće postići brzine veće od 160 kilometara na sat. Sada se od Beograda do Budimpešte vozom putuje osam sati, dok će se za dve do tri godine, nakon realizacije projekta, putovati duplo brže. Inače, još od 1991. godine sa Mađarima se pregovara o izgradnji drugog koloseka na ovoj relaciji za vozove velikih brzina. Pruga će se koristiti za mešoviti saobraćaj, a činjenica da svaki minut uštede u vožnji železnicama donosi tri miliona evra koristi, govori o značaju ovog projekta. Modernizacija ovog pravca kroz Srbiju koštaće oko 870 miliona, što je više od polovine ukupne investicije. Pruga se remontuje i delimično gradi na postojećem potezu Beograd - Novi Sad - Subotica, u dužini od oko 200 kilometara. Glavni projekat tek treba da se radi, pa iako će za njegovu izradu trebati oko godinu dana, to neće zaustaviti radove na trasama za koje već postoje projekti, kao što je deonica Stara Pazova - Novi Sad, čija će izgradnja početi na proleće 2014. „Železnice Srbije“ nemaju novca u budžeta za ovaj projekat, ali će on biti realizovan uz pomoć Vlade Srbije. Nakon potpisivanja Memoranduma počeće intenzivna saradnja inženjera dve zemlje. Dogovoreno je da u drugoj polovini juna u Beograd dođu mađarski stručnjaci za projektovanje, a rezultati tih dogovora biće uključeni u Strategiju razvoja saobraćaja Mađarske, koja je u izradi. Jedan od prioriteta ovog dokumenta je i železnička pruga između Beograda i Budimpešte.
(9. maj 2013.) Najavljena modernizacija železničkog saobraćaja u Srbiji trebalo bi da omogući da taj vid transporta bude ravnomernije zastupljen u oblasti prevoza putnika i robe. Zbog trenutne loše situacije učešće sektora železnice je minimalno, a očekuje se da će ruski kredit od 800 miliona dolara za infrastrukturu i nova zakonska rešenja pomoći da se postojeće stanje promeni.Propadanje srpske železnice traje više decenija, pa se taj vid transporta sve manje koristi. To i ne čudi, ako se ima u vidu da je prosečna brzina, koji vozovi mogu da razviju oko 40 kilometara na sat, dok je svega 2,5 odsto pruga sa dva koloseka. Primera radi, kad je u Engleskoj daleke 1829. godine prvi voz počeo da saobraća na relaciji Liverpul – Mančester, njegova brzina bila je 50 kilometara na sat. To sve govori da je srpskoj železnici preko potrebna pomoć. Donošenje novog zakona o železnici ima za cilj da unapredi taj sektor, da poveća efikasnost i obezbedi liberalizaciju tržišta. Prema oceni ministra saobraćaja Milutina Mrkonjića, na taj način biće omogućeno integrisanje srpske železnice u tržište transportnih usluga i železnički sistem Evropske unije. U cilju povećanja efikasnosti poslovanja planirano je da se železnički sistem Srbije razdvoji na dva dela. Prvi bi se bavio upravljanjem infrastrukturom, organizovanjem i regulisanjem saobraćaja. Drugi deo bi se fokusirao na prevoz u putničkom i teretnom saobraćaju. U skladu s tim menja se i organizaciona struktura Javnog preduzeća „Železnice Srbije“, koje će u svom sastavu ubuduće imati četiri privredna društva. Takođe, predviđeno je uvođenje više železničkih prevoznika, čime će se obezbediti konkurencija, a što će za rezultat imati povećanje kvaliteta prevoza i liberalizaciju tržišta.
Kad je reč o infastrukturi, u Srbiji postoji 3.800 kilometara pruge, ali je samo manji deo obuhvaćen elektrifikacijom. Zbog toga vozovi ne mogu da razvijaju velike brzine, a dotrajao je i vozni park. Očekuje se da će sredstva iz kredita, koji je Ruska Federacija odobrila Srbiji u iznosu od 800 miliona dolara, omogućiti, pre svega, modernizaciju pruga, dok je deo namenjen za kupovinu novih vozova. Planirano je da od tog iznosa bude obnovljena pruga u dužini od 360 kilometara, a najveći deo je namenjen za rekonstrukciju pruge Beograd – Bar, koja se nalazi na „Koridoru 11“. Takođe, planirana je i rekonstrukcija pruge Beograd – Pančevo u dužini od 15 kilometara, kao i tehničke stanice u Zemunu. Kada je reč o novim saobraćajnicama, biće izgrađena pruga na deonici Valjevo-Loznica u dužini od 68 kilometara, koja će biti elektrificirana, a brzina vozova će dostizati 120 kilomatara na sat. Osim toga, planirana je i izgradnja železničkog terminala u Beogradu. Deo ruskog kredita, u iznosu od 100 miliona dolara, biće iskorišćen za nabavku 25 novih vozova sa dizel motorom za lokalni putnički saobraćaj, čiji je proizvođač ruska kompanija „Metrovagonmaš“.
Sve to trebalo bi da doprinese da Srbija dobije kvalitetnije pruge i nove savremene vozove, što će omogućiti da železnica postane konkurentnija.Na taj način stvaraju se uslovi za razvoj kombinovanog transporta, gde se veći deo prevoza obavlja železnicom, koji do sada nije bio u dovoljnoj meri razvijen u Srbiji. U narednom periodu mogu se očekivati i stimulacije za unapređenje tog oblika transporta.
(28. april 2013.) U srpske železnice biće uloženo oko dve i po milijarde evra u narednih pet do sedam godina, najavljeno je na biznis forumu održanom na Mokroj Gori. Glavni cilj je da Srbija dobije kvalitetnu i modernu železnicu u skladu sa evropskim standardima, a prvi rezultati biće vidljivi već za tri godine.
Bez kvalitetnog saobraćaja, a pogotovo železničkog, nema ni kvalitetnog razvoja bilo koje zemlje. Zadatak za Srbiju je da prema evropskim zahtevima gradi saobraćajane koridora, elektrifikuje pruge i uspostavi novi kargo sistem. Ukupna dužina pruga u Srbiji je 3.809 kilometara, od čega je u upotrebi oko 80 odsto, ali je svega 7,5 odsto dvokolosečna pruga. Cilj Železnica Srbije je dostizanje standarda Koridora 10, a to je dvokolosečna, elektrificirana pruga za brzine od najmanje 160 kilometara na čas za mešoviti saobraćaj. Na srpskim prugama, prosečna komercijalna brzina u putničkom saobraćaju iznosi svega 43, a u robnom 28 kilometara na čas. Uskoro će u Skupštini biti usvojen novi Zakon o železnicama, a do kraja godine trebalo bi da bude usvojen i nacionalni plan razvoja železničke infrastrukure, kojim će biti određeni prioriteti. Samo u toku ove godine biće uloženo oko 1,4 milijarde evra u projekte, kao što su železnički koridori 10 i 11, stanica Prokop u Beogradu i u druge objekte i pruge. U narednih pet godina, srpske železnice dobiće oko 70 novih vozova raznih struktura, kojima će biti obuhvaćene i regionalne i lokalne pruge, što će značajno poboljšati kvalitet prevoza. U ovom periodu će biti pri kraju i izgradnja drugog koloseka pruge Beograd - Pančevo, finansirana sredstvima ruskog kredita, šest deonica na Koridoru 10 biće puštene u rad i obnavljaće se pruga Beogad - Bar kroz Srbiju. Što se tiče namene ruskog kredita, Železnice Srbije će novac, koji je ranije bio namenjen za radove na gradnji pruge Valjevo-Loznica, presmeriti na deonicu Koridora 10 od Stare Pazove do Novog Sada, jer je Koridor 10 prioritetan. Ruske Železnice su spremile svu neophodnu dokumentaciju za početak gradnje dela pruge Beograd – Pančevo, a očekuje se da građevinska dozvola za ovaj posao stigne već u junu. Takođe, na forumu je i kineski građevinski gigant ’’Sinohidro’’, koji trenutno u svetu realizuje projekte u vrednosti od 29 milijardi dolara, ponudio Železnicama Srbije saradnju na raznim projektima.
Železnice Srbije će od 1. januara 2014. funkcionisati po novom sistemu poslovanja, nakon restrukturiranja i osnivanja nekoliko novih zavisnih preduzeća. Očekuje se da će za pet godina prevoziti i do 50 miliona putnika i povećati transportne prihode za polovinu. Srbija, takođe, ne sme da izgubi trku sa konkurentskim Koridorom 4, na kojem su manja zadržavanja na granici, pogotovo zbog skorog završetka mosta Kalafat preko Dunava između Rumunije i Bugarske, koji će povezati Evropu sa Azijom. Železnice Srbije napraviće platformu, koja će omogućiti ravnopravno učešće na tenderima svim domaćim i stranim firmama u realizaciji projekata na železnici. Postoji velika zainteresovanost domaćih i stranih firmi za saradnju sa srpskim železnicama, a velike i male firme, iz zemlje i inostranstva, imaće šansu da razvijaju svoj posao i uposle ljude.
(8. april 2013.) Sredstva od ruskog kredita od 800 miliona dolara biće utrošena, kao što je i predviđeno, na modernizaciju železnice. Mesecima “koplja su se lomila” oko deonice Stara Pazova – Novi Sad, koja je u sklopu “Koridora 10”, i veoma značajne regionalne pruge Valjevo-Loznica. Pronađeno je “solomonsko rešenje”- gradiće se oba železniča pravca.
Ruski kredit je namenjen za izgradnju drugog koloseka pruge od Beograda do Pančeva, kao i za još šest deonica na “Koridoru 10”, dugih oko 110 kilometara. Pruga Stara Pazova – Novi Sad, ima prioritet, jer je na “Koridoru 10” a potrebno je uložiti oko 350 miliona evra. Predstoji realizacija velikog posla koji zahteva angažovanje svih kapaciteta i nema vremena na pretek, kaže ministar saobraćaja Milutin Mrkonjić. Prema njegovim rečima, mora da se poštuje Master plan razvoja saobraćaja Srbije, koji je dogovoren sa EU. Istovremeno, uz završetak “Koridora 10”, tim planom predviđena je obnova pruge Valjevo - Loznica, koja se nalazi na južnoj balkanskoj transverzali, i jedino na tom delu nije završena. Direktor “Železnica Srbije” Dragoljub Simonović, keže da je predugovor za odobrenje kredita poslat u Moskvu na verifikaciju, i o sredstvima će se razgovarati tokom predstojeće posete srpskog premijera Ivice Dačića ruskoj prestonici.
Građani kolubarskog i mačvanskog okruga nestrpljivo očekuju početak radova jer su na trasi Valjevo-Loznica, dugoj 68 kilometara, do sada urađeni najteži poslovi. Tako je završeno probijanje četiri tunela, a preostali teren, od Pričevića do Loznice, nema ozbiljnijih prirodnih prepreka za polaganje pruge. Gradonačelnik Valjeva Stanko Terzić rekao je da za preostale poslove postoji kompletna projektna dokumentacija sa rešenom eksproprijacijom i radovi praktično mogu da počnu odmah. Prema Master planu, ova deonica nema lokalni karakter i biće obilaznica za teretni transport oko Beograda pravcem Ruma–Šabac–Loznica–Valjevo–Požega–Stalać i dalje južnom balkanskom transferzalom.
Prvi radovi na obnovi železničke infrastrukture finansirani iz ruskog kredita počeče u junu ove godine, izgradnjom drugog koloseka pruge od Beograda do Pančeva i rekonstrukcijom pruge Ruma- Golubnici, na “Koridoru 10”. Takođe, na proleće 2014. godine započeće obnova pruge od Beograda do crnogorske luke Bar, na “Koridoru 11”, dužine 287 kilometara, zahvaljujući ovom zajmu.
MODERNIZACIJA ŽELEZNIČKE INFRASTRUKTURE
(15. januar 2013.) U modernizaciju železničke infrastrukture u Srbiji u poslednjoj deceniji uloženo je oko 168 miliona evra i remontovano 136,5 kilometara pruge. Godišnje se obavi oko 7,1 odsto remonta, što je nedovoljno za modernizaciju pruga i brži rast transportnog prometa.
Srpske železnice će do 2027. godine raditi na izgradnji savremene dvokolosečne elektrificirane pruge za mešoviti putnički i teretni saobraćaj na celoj dužini “Koridora 10”. Projektovane brzine kretaće se od 160 do 220 kilometara na čas, a u taj projekat potrebno je uložiti 4,6 milijardi evra. Ocenjeno je da brzina srpskih vozova zaostaje za evropskim prosekom a razlike između prosečne projektovane i stvarne maksimalne brzine na prugama u Srbiji su sve veće. Zbog lošeg stanja pruga i nedostataka na infrastrukturnim kapacitetima u ovoj godini uvedene su lagane vožnje na 320 mesta, u ukupnoj dužini od oko 535 kilometara, što predstavlja 16 odsto pruga, koje su u eksploataciji. Za sanaciju slabih mesta na mreži "Železnica Srbije" procenjeno je da je potrebno investirati oko 350 miliona evra. Godišnje je potrebno uraditi i popravke oko 190 kilometra pruga, a u zadnjih 30 godina, kako navodi Janković, prosečno je remontovano 38 kilometara železničkih saobraćajnica.
Do 2015. godine biće urađena modernizacija pruga Stara Pazova - Novi Sad, Niš - Dimitrovgrad, Pančevo - Vršac, Gilje - Ćuprija - Paraćin, a radiće se i na rekonstrukciji Beogradskog železničkog čvora, izgradnji pruge Valjevo-Loznica i mosta preko Dunava u Novom Sadu, na mestu porušenog Žeželjevog mosta. Planirana je i nabavka 12 dizel - motornih i 25 elektromotornih vozova i 15 višesistemskih lokomotiva. "Železnice Srbije" raspolažu sa oko 3800 kilometara pruga, od čega 900 kilometara pripada “Koridoru 10”. Postoji 7,5 odsto mreže dvokolosečnih pruga, elektrificirana je jedna trećina mreže. U 2010. godini prevezeno je 12,6 miliona tona robe i 7,5 miliona putnika. Učešće železnica u prevozu tereta u Srbiji, u prethodnih četvrt veka, kretalo se u proseku oko 40 odsto.
IZMEŠTANJE ŽELEZNICE IZ CENTRA NIŠA
(18. decembar 2012.) Ministarstvo saobraćaja i grad Niš, u prisustvu delegacije EU, potpisali su protokol o izgradnji severnog kraka železničke pruge, kojim je predviđeno izmeštanje železničke infrastrukture iz centralne gradske zone i izgradnje obilaznice. Niški železnički čvor je najslabija tačka na železničkom Koridoru 10, pa je neophodno da se stručnjaci što pre dogovore o konačnom rešenju, jer svaka od mogućih varijanti izmeštanja pruge iz gradskog jezgra i uređenja čvora iziskuje različite procene o ukupnom iznosu sredstava. Za projekat železničkog čvora u pravcu Dimitrovgrada planirano je izmeštanje pruge iz gradskog jezgra na pravac uz drumski koridor na deonici Crveni krst – Prosek, u dužini od 18 kilometara. U proceduri je usvajanje plana detaljne regulacije, kojim se predviđa prostor za još jedan kolosek te severne obilaznice.
Delegacija EU je upozorila da mora da se radi brzo da bi, posle kompletiranja tenderske dokumentacije, raspisivanje tendera moglo da se obavi već na proleće 2013. godine, kako bi prvi radovi počeli na leto. Iz fondova EU već je obezbeđeno 1,5 miliona evra za izradu dokumentacije i studije izvodljivosti. EU je za narednu godinu izdvojila 26 miliona evra za oblast transporta i novac će biti upotrebljen za terminal Batajnica i rasčišćavanje Dunava. EU je u poslednjih nekoliko godina izdvojila 180 miliona evra i trudi se da Srbija bude deo razvoja transporta, preko koga se u EU ostvaruje sedam odsto bruto društvenog proizvoda i zaposlenost od pet odsto.
(4. septembar 2012.) Evropska banka za obnovu i razvoj planira da u 2012. i 2013. godini u Srbiju investira ukupno 800 miliona evra. Prioritet za ulaganje i dalje će biti infrastruktura, a ova finansijska kuća nastaviće da odobrava kredite pod povoljnim uslovima. Ova međunarodna finansijska institucija je posebno je zainteresovana za sanaciju srpskih auto-puteva, razvoj železničkog saobraćaja i realizaciju projekata putem javno - privatnog partnerstva. Od kredita, koji su opredeljeni za 2012. i 2013. godinu, najveći deo biće upotrebljen za te oblasti najavio je ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić, nakon razgovora sa predstavnicima ove Banke. On je istakao da je interes Srbije da EBRD finansira izgradnju Koridora 10, kao i obnovu pruge Beograd-Bar, preko koje se obavlja izvoz automobila iz fabrike „Fijat“ u Kragujevcu, kao i značajan deo poljoprivrednih proizvoda. EBRD je od 2001. godine u Srbiju uložila oko 3,1 milijardu evra, od čega 820 miliona u infrastrukturu, istakao je minister saobraćaja Militin Mrkonjić, koji je takođe imao razgovore sa predstavnicima ove finansijske kuće. Prema njegovim rečima, Banka je spremna da pomogne izgradnju Koridora 11 od Obrenovca do Uba i od Lajkovca do Ljiga u ukupnoj dužini od oko 50 kilometara, a srpska vlada će to i zvanično predložiti. Orijentaciona vrednost radova iznosi oko 300 miliona evra.
Zahvaljujući kreditima EBRD i pomoći njihovih stručnjaka, u prethodne četiri godine, započeta je izgradnja izgradnja velikog dela auto-puta na međunarodnom Koridoru 10 kroz Srbiju. U tom periodu izrgrađeno je oko 200 kilometara auto-puta i gradi se preostalih 130 kilometara. Sada je prioritet rekonstrukcija i izgradnja železničkog Koridora 10, kako bi se omogućilo da vozovi postižu brzine od 160 kilometara na čas, kao i završetak elektrifikacije na preostalim deonicama od Niša do Vranja i Dimitrovgrada. Ceo železnički Koridor 10 u Srbiji mogao da bude završen za osam godina i njegova ukupna vrednost je oko 4,5 milijarde evra. U 2011. EBRD je učestvovala u 188 projekata u Srbiji, i na taj način u domaću ekonomiju uložičla oko 500 miliona evra. Sedište ove Banke je u Londonu, a osnovale su je 63 zemlje, uz podršku Evropske unije i Evropske investicione banke, sa zadatkom da pomaže izgradnju tržišnih ekonomija u zemljama centralne i istočne Evrope, centralne Azije i severne Afrike. EBRD kroz saradnju sa finansijskim institucijama podržava razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva, pomaže privatizaciju, restruktuiranje javnih preduzeća, rad lokalnih samouprava, kao i razvojne i infrastrukturne projekte.
PONOVO SAOBRAĆAJU IZMEĐU VRŠCA I TEMIŠVARA VOZOVI
(5. jul 2012.) Iz Vršca, u Vojvodini, do Temišvara, u Rumuniji, od 12. juna, ponovo je uveden redovni železnički saobraćaj. Redovan putnički saobraćaj između ova dva grada ponovo je uveden posle 18 godina, a dnevno će saobraćati dva voza. Vozovi će iz Vršca za Temišvar polaziti u 7.10 i u 18.20 sati, dok će iz Temišvara za Vršac polaziti u 4.40 i u 15.45 sati. Cena prevoza je, uz korišćenje različitih povlastica, u jednom pravcu nešto manje od četiri evra, pa će železnički saobraćaj između Vršca i Temišvara biti najkonkurentniji vid transporta. Redovna cena vozne karte od Vršca do Temišvara je u jednom pravcu pet evra u dinarskoj protivvrednosti, a uz godišnju legitimaciju Rail plus cena je 3,80 evra u dinarima. Putnički železnički saobraćaj na ovoj relaciji biće organizovan savremenim "Desiro 642" dizel-motornim vozovima Rumunskih železnica. Uspostavljanje železničkog prevoza između Vršca i Temišvara u velikoj meri doprineće i razvoju privredne, društvene, kulturne i celokupne međugranične i međudržavne saradnje.
ZAVRŠETAK ŽELEZNIČKOG "KORIDORA 10" DO 2020. GODINE
(Maj 2012.) Srbija je prema Evropi preuzela obavezu da do 2020. godine završi železnički Koridor 10 na celoj dužini od hrvatske granice do Beograda, preko Niša do makedonske granice, kao i severni i istočni krak do Subotice i Dimitrovgrada. To je elektrificirana dvokolosečna pruga, duga 770 kilometara, opremljena za mešoviti saobraćaj i za brzinu do 160 kilometara na sat. Danas polovina tog Koridora nije pripremljena za velike brzine, ili nije pogodna za teretni saobraćaj, ili nije elektrificirana, pa obimni radovi predstoje na pravcima Beograd-Subotica, Niš-Vranje, Niš-Dimitrovgrad.U 2010. godini izvedeni su radovi vredni oko 200 miliona evra, dok će se u naredne tri godine u železnički Koridor 10 sliti ukupno 1,1 milijarda evra. Plan obuhvata rekonstrukciju deonice od Beograda i Novog Sada do Subotice. Srbija trenutno ima 850 miliona evra međunarodnih garancija za rekonstrukciju železnice. Završetak radova omogućiće da se putovanje kroz Srbiju skrati za tri sata a, izračunato je da svaki minut manje donosi uštedu u tertnom saobraćaju od tri miliona evra. Sa Mađarima je dogovoreno da i oni modernizuju pruge Budimpešte do granice sa Srbijom, kako bi za dve godine dobila prva pruga u istočnoj Evropi, gde će se vozovi kretati brzinom od 160 kilometara na sat. U prvoj fazi je i elektrifikacija pruge od Niša do Dimitrovgrada, ali za postojeće brzine. U budžetu su obezbeđena značajna sredstva kroz garancije za kredite – Evropske banke za obnovu i razvoj 100 miliona evra, Evropske investicione banke 150 miliona evra, Vlade Španije 37 miliona evra, Vlade Nemačke 45 miliona evra i češke Eksportne banke 120 miliona evra. Za srpsku privredu, železnički koridor, u razvojnom smislu, je važniji nego putni. Naime, duž cele te magistrale skoncentrisana je domaća mašinska industrija, počev od subotičkog „Severa“ preko „Šinvoza“, „Želvoza“, „Fabrike vagona u Kraljevu“, „Goše“, MIN-a i „Minela“.
ISTORIJAT ŽELEZNICE
Mreža železničkih pruga u Srbiji stara je više od jednog veka, a više od 55 odsto svih pruga izgrađeno je u 19 veku. Ukupnu mrežu pruge „Železnica Srbije“ čini 3809 kilometara, od čega veliki deo nije elektrificiran. Ukoliko se obezbedi 4,6 milijarde evra, koliko se procenjuje da je potrebno za ovaj posao, do 2016. godine obnoviće se i izgraditi sve značajnije deonice na železničkom „Koridoru 10“. Realizacijom tih planova, građanima Srbije će u bliskoj budućnosti biti omogućeno da za kratko vreme prelaze velike razdaljine, vozovima koji će razvijati brzine preko 200 kilometara na sat.
U periodu od 1884. godine, kad je zvanično otvorena za saobraćaj, do danas, srpska železnica se razvijala kroz izgradnju pruga, nabavku voznih sredstava i obuku kadrova. Bilo je u tom periodu i uspona i padova, ali je opstala. Za prve tri decenije postojanja izgrađeno je 1.300 kilometara pruge normalnog i uzanog koloseka, a gradilo se uglavnom od prestonice prema većim gradovima u unutrašnjosti zemlje. Razvoj je zaustavio Prvi svetski rat u kome je, kao i cela zemlja, pretrpela velika razaranja. Samo tri godine posle oslobođenja, nova država nazvana Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca gotovo u potpunosti je obnovila železničku mrežu na svojoj teritoriji. Drugi svetski rat je ponovo zaustavio taj zamajac, a zemlja je pretrpela veća razaranja nego u prethodnom. Opet nova država i novi polet. Vlada Jugoslavije, ne samo da je krenula u obnovu porušenog, već je pažljivo planirala nove trase i strateški važne pravce. Do devedesetih godina prošlog veka izgrađeno je oko tri hiljade kilometara pruge, koje su povezale različite delove zemlje. U tom periodu je izgrađena i pruga prema jadranskom moru, Beograd – Bar, koja i danas predstavlja jednu od najznačajnijih u sistemu „ Železnica Srbije“. Nakon toga, sankcije i ratna dešavanja na prostoru bivše SFRJ usporile su razvoj železnice, da bi u 21. veku morala da krene još jednom u obnovu.
KUVAJTSKI KREDIT ZA "PROKOP"
Izgradnja železničkog čvora „Prokop” nastaviće se na proleće ove godine zahvaljujući kuvajtskom kreditu vrednom 25 miliona evra. Ugovorom se predviđa izgardnja dela železničke stanice „Prokop” - segmenta za putnički saobraćaj. Srbija je ovaj kredit dobila pod veoma povoljnim uslovima sa fiksnom kamatom od tri odsto godišnje, rokom otplate od 18 godina i grejs periodom od četiri godine.
Predstavnici Vlade Srbije i kuvajtskog Fonda za arapski ekonomski razvoj potpisali su ugovore o realizaciji kredita. Na železničkoj stanici “Prokop” treba opremiti preostala peronska stajališta i podići gornji sprat stanice, na kome će se nalaziti komercijalni centar. Modernizacija železničkog čvora doprineće oslobađanju prostora Savskog amfiteatra od 86.000 kvadratnih metara za druge namene a postoji i urbanistički plan uređenja ovog prostora. Ova sredstva od kuvajtskog kredita namenjena su za realizaciju prve faze izgradnje “Prokopa” a Ministarstva saobraćaja i finansija intenzivno rade i na drugoj fazi tog projekta što će omogućiti da on bude završen što pre.
Kroz Beogradski železnicki čvor, čiji je deo Prokop, prolaze međunarodne magistralne pruge koje preko Beograda povezuju Pariz sa Istanbulom, Budimpeštu sa Atinom i Bukurešt sa Barom. Na železničkoj stanici Prokop treba opremiti preostala peronska stajališta i podići gornji sprat stanice na kome će se nalaziti komercijalni centar.
MODERNIZACIJA PRUGE BEOGRAD - BAR
Jedan od najvećih infrastrukturnih projekata u istoriji Srbije i Crne Gore, pruga Beograd – Bar, dobio je konačno šansu da se modernizuje. Procenjuje se da će sanacija pruge koštati između 300 i 350 miliona evra. Visoki predstavnici vlada Srbije, Crne Gore i Italije potpisali su 16. juna 2009. godine Memorandum o razumevanju koji predviđa zajedničku izradu studije o tehničko- ekonomskoj izvodljivosti radova na rekonstrukciji železničke pruge Beograd - Bar. Prema procenama zvaničnika Srbije i Crne Gore, preko čije teritorije pruga prolazi, sanacija bi trebalo da doprinese poboljšanju konkurentnosti privreda dve zemlje i njihovih najvećih preduzeća. Najveći korisnici usluga barske pruge su čeličana u Smederevu, Železara i Rudnik boksita Nikšić i MSK Kikinda, kao i Valjaonice bakra i aluminijuma iz Sevojna. Jednokolosečna pruga Beograd - Bar građena je u periodu od 1952. do 1976. godine.
Duga je 454,8 kilometara i povezuje Beograd sa morskom lukom na južnom Jadranu. Većim delom od 287,4 kilometra prolazi kroz Srbiju, a ostatak od 167,1 kilometar kroz Crnu Goru. Projektovana brzina je 80 -120 kilometra na čas. Pruga se sa 12 metara nadmorske visine u Baru penje na više od hiljadu metara u Kolašinu i spušta na 80 metara iznad nivoa mora u Beogradu. Svaki četvrti kilometar pruge prolazi kroz tunel. Najduži je Sozina 6.170 metara, a za svega 10 metara kraći je tunel kroz Zlatibor. Od ukupno 234 mosta najveći je na Maloj Rijeci. Pruga je u potpunosti elektrificirana. Na pruzi, koja se smatra velikom pobedom tehnologije nad prirodom nalazi se 206 betonskih i 28 čeličnih mostova. Most iznad Male Rijeke izgrađen je na visini od 200 metara, najviši je u Evropi i dugačak je oko 500 metara. Radovi na tom mostu trajali su četiri godine, a čelična konstrukcija teška je 25.000 tona. Celom dužinom pruge izgrađeno je 254 tunela ukupne dužine 114,4 kilometra. Nosilac projekta rekonstrukcije pruge je italijanska firma „Italfer“, koja je za izrada studije izvodljivosti izdvojila milion evra. Ostatak od 400 hiljada evra uložiće crnogoska i srpska strana ostatak. Pruga Beograd – Bar, kao i Luka Bar važne su za ovaj deo Evrope, zbog čega su srpska preduzeća spremna da uđu u kupovinu dela Luke, jer je to životni interes srpske privrede.
Cilj modernizacije pruge nije uspostavljanje velikih brzina, već njeno osposobljavanje za brzine projektovane 1976. godine, kad je pruga Beograd - Bar puštena u rad. To znači da bi na velikom delu vozovi mogli da se kreću brzinom od 100 kilometara na sat. Prosečna brzina na barskoj pruzi je oko 70 kilometara na sat. Vek trajanja koloseka na brdskim prugama, kakva je Beograd - Bar, je između 20 i 25 godina, što znači da je i na najmlađim deonicama izgrađenim 1976. godine istekao. Generalni remont nikada nije urađen. Poslednja veća rekonstrukcija na delu kroz tunel Sozina u Crnoj Gori završena je pre dve godine, kad je zahvaljujući kreditu Evropske investicione banke remontovan donji i gornji stroj, sistem signalizacije i kontaktne mreže. Inače, na 29 mesta na srpskom delu pruge Beograd - Bar odvija se takozvana lagana vožnja što znači da lokomotive zbog loših uslova u kojima se nalaze deonice moraju da voze znatno sporije nego što je predviđeno. Naime, umesto da postižu dozvoljenu brzinu od 78 kilometara na sat, kompozicije, koje se kreću tim deonicima voze brzinom od 20 do 50 kilometara na sat. Reč je o deonicama koje se prostiru na oko 100 kilometara pruge. Najduže deonice na kojima se odvija usporena vožnja su Jablanica - Priboj, Kosjerić - Kalenić, Užice - teretna stanica Užice i Vreoci - Lazarevac.
RASTE IZVOZ AUTOMOBILA IZ SRBIJE
(29. januar 2013.) Do sada je iz Srbije izvezeno nešto manje od dvadeset hiljada novog modela „500L“, proizvedenog u „Fabrici automobila Srbija“ u Kragujevcu. U periodu od 14. avgusta 2012. godine do 18. januara 2013. godine izvezeno je 17.232 komada novog modela. Iako je prvobitni plan bio da do kraja 2012. godine bude izvezeno oko 30 hiljada vozila, u FAS-u su zadovoljni, jer vlada velika kriza u automobilskoj industriji u Evropi. Očekuje se da će u narednom periodu izvoz rasti, jer je plan da u 2013. godini u kragujevačkoj fabrici bude proizvedeno između 110 i 180 hiljada automobila. Očekivani prihod od prodaje vozila trebalo bi da dostigne milijardu evra. U kompaniji „Fiat automobili Srbija“ planiraju početak serijske proizvodnje svih verzija modela „500L“. To znači da će se proizvoditi automobil sa benzinskim motorom i automatskim menjačem, zatim model sa dizel motorom zapremine 1,6 litara. Proizvodiće se i produžena verzija sa sedam sedišta, kao i model sa komandama na desnoj strani, namenjen za tržište Velike Britanije. U drugoj polovini 2013. godine sa proizvodnih traka počeće da silazi i model namenjen za tržište SAD. Gotovo celokupna proizvodnja, čak 99 odsto, namenjena je izvozu, dok će za domaće tržište biti proizvedeno oko hiljadu komada.
Izvoz novog modela automobila FAS-a realizuje se preko crnogorske Luke Bar. Posle potpisivanja ugovora o poslovnoj saradnji kompanija „Fiat automobili Srbija“ i „Luka Bar“, crnogorska firma je investirala oko 650 hiljada evra u modernizaciju kapaciteta. Obnovljen je skladišni prostor na površini od 2,2 hektara, koji je korišćen pre 20 godina za izvoz automobila „Jugo“. Reč je o automobilu, koji se proizvodio u istoj fabrici u Kragujevcu, čiji je naziv tada bio „Zastava“, a plasiran je na tržište SAD. U okviru modernizacije Luke Bar postavljen je video nadzor, nova rasveta i rampe za pretovar. Osim toga, planirana je rekonstrukcija obale, kako bi se omogućio lakši pristup brodovima. U kompaniji „Luka Bar“ očekuju da će s povećanjem proizvodnje u „FAS“-u, biti povećan promet i trebalo bi da iznosi od 200 do 250 hiljada automobila godišnje.
STUDIJA INSTITUTA CIP
Nekadašnji ponos Titove Jugoslavije, pruga koja povezuje srpski glavni grad i crnogorsku luku Bar, već trideset pet godina čeka na rekonstrukciju. Prema studiji koju su izradili saobraćajni institut CIP i italijanska "Italfera", procenjuje se da je za rekonstrukcija pruge Beograd-Bar potrebno 340 miliona evra. Nakon toga bi se vreme putovanja vozom od Beograda do Bara i Podgorice prepolovilo i svelo na šest sati.
Za rekonstrukciju dela pruge, koji prolazi kroz Srbiju potrebno je 198 miliona evra, dok je za crnogorski deo pruge neophodno 138,9 miliona evra. U Srbiji postoji veliko interesovanje za ovaj projekat posebno od strane izvoznika, koji smatraju da ga treba proširiti i na Luku Bar. Pri proceni stanja pruge i troškova za njeno obnavljanje, uzeto je u obzir da je reč o najkomplikovanijoj železničkoj saobraćajnici u Evropi, sa 234 mosta ukupne dužine 14,6 kilometara i 254 tunela ukupne dužine 114 kilometara. Nakon završetka projekta, uslediće izrada projektne dokumentacije i raspisivanje tendera za izvođače radova.
Prva faza rekonstrukcije ove saobraćajnice, u dužini od 455 kilometara, podrazumeva modernizaiju pruge kako bi se povećala brzina kretanja vozova, i pruga bi čitavom svojojom dužinom bila osposobljena za konstantnu brzinu, što u sadašnjem stanju nije slučaj. Takođe, planirano je i saniranje mostova, tunela i klizišta. U drugoj fazi uslediće remont pruge: zamena donjeg stroja, pragova, šina, kao i odgovarajućeg pribora. U trećoj fazi obnoviće se tehnička postrojenja, izgradiće se tri nove stanice i tri nova terminala za kombinovani transport, što će doprineti većoj prohodnosti pruge i kapacitetu.
Sa obnovom pruge povećala bi se i prosečna brzina vozova. Na pruzi Bepgrad-Bar vozovi se danas kreću brzinom između 30 i 60 kilometara na čas, a posle rekonstrukcije vozovi bi se vratili na projektovanu brzinu između 75 i 120 kilometara.Uvođenjem modernog voza, takozvanog "pendolina", koji zahvaljujući savremenoj nagibnoj šasiji u krivine ulazi sa 20 do 30 odsto većom brzinom nego klasične kompozicije, put između Beograda i Podgorice mogao bi da bude smanjen i na 4 časa. Osim skraćivanja vremena putovanja, očekuje se i podizanje nivoa usluga, povećanje kapaciteta robnog prevoza a sve to doprineće većoj bezbednosti putnika. Prema podacima iz 2009. godine, prugom Beograd-Bar prevezeno je pola miliona putnika, dok bi, prema projekciji, posle obnove broj putnika mogao bi da bide učetvorostručen a prevoz robe bi bio udvostručen.
Najveći problem ovoga projekta su finansijska sredstva.Tehnički gledano, za izradu projekta potrebno je godinu dana, a za izvođenje radova dve godine. Ukoliko bi ovaj železnički pravac postao deo novog evropskog Koridora 11 (Bari-Bar-Podgorica-Beograd-Temišvar) italijanska vlada obezbedila bi milion evra za izradu studije, jer bi to bio najkraći put između Italije i Rumunije u kojoj se nalazi veliki broj italijanskih preduzeća.
