Aktivna politika zapošljavanja

6. mart 2013.

Kako bi iole pokušala da sreže spisak od rekordnih 751.458 nezaposlenih u Srbiji, Vlada će u 2013. godini potrošiti skoro duplo više novca za zapošljavanje, nego u prethodnoj godini. Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike je zatražilo da se u budžetu za 2013. izdvoji šest milijardi dinara umesto 3,4 milijarde, koliko je trenutno predviđeno finansijskim planom.

Iako neuspešni u dupliranju budžeta za aktivne mere zapošljavanj u 2013. godini, Ministarstvo rada će pokušati na drugi način da umanji broj problema, koji se javljaju u državi po pitanju njihovog resora. Uskoro bi trebalo da se nađe u skupštinskoj proceduri novi zakon o štrajku, jer važeća zakonska rešenja u toj oblasti datiraju iz 1996. godine i nisu u skladu sa Ustavom i drugim aktima. Kada je reč o izmenama Zakona o radu, planira se uvođenje fleksibilnih oblika rada, kao i da se rad na određeno vreme produži, jer bi te izmene trebalo stimulativno da deluju i na investitore. U poslednje četiri godine značajno se povećao broj nezaposlenih, dok je u zoni neformalne zaposlenosti 15 odsto zaposlenih, odnosno, oko 323.000 ljudi. U prethodnom periodu puno je urađeno na zakonskoj regulativi, pa će novi zakon o štrajku precizno definisati kompletnu proceduru - od najave do realizacije štrajka. U trenutku kada ima 760.000 nezaposlenih i kada je stopa nezaposlenosti među mladima 50 odsto, neophodno je uvesti fleksibilne forme rada, koje prvenstvono mlađoj populaciji omogućiti da stekne radno iskustvo. Zakonom bi, pored produženja ugovora o radu na određeno vreme sa 12 meseci na tri godine, trebalo regulisati i odeđene pojave ustaljene u praksi - poput podele godišnjeg odmora. Potrebno je i preciznije definisati smenski i noćni rad, proširiti delokrug rada i ingerencije inspekcije rada i regulisati postupak utvrđivanja reprezentativnosti učesnika u socijalnom dijalogu.

Savez samostalnih sindikata Srbije nije se saglasio sa predloženim rešenjima za izmene u oblasti radnog zakonodavstva, posebno sa produžavanjem rada na određeno vreme. Prema njihovom mišljenju, radnici neće moći sindikalno da se udružuju, podižu kredit i šite svoja prava. Kao primer uzimaju Sloveniju, u kojoj je, od uvođenja sličnih zakonskih rešenja,  na neodređeno vreme primljeno samo 10 odsto zaposlenih. Takođe su nezadovoljni i podizanjem cenzusa za sindikalno udruživanje sa dvoje na 10 zaposlenih, jer će time biti ograničene sindikalne aktivnosti u malim i srednjim preduzećima. Jedan od glavnih problema je u tome što se zakoni ne primenjuju, ali i u tome što država nema efikasne kontrolne mehanizme. Institucije nadležne za kontrolu nemaju dovoljno kadrovskih, finansijskih i organizacionih kapaciteta, a isti probelm je i sa sudstvom, zbog čega je taj sindikat zatražio da se uspostavi sud rada. Akcenat bi trebalo staviti na ravnopravno učešće socijalnih partnera u dijalogu o radnom zakonodavstvu, a predstavnicima poslodavaca potreban je adekavatan, stabilan, privredni ambijent. U Nacionalnoj službi za zapošljavanje kažu da je, osim zaposlenih kroz aktivne mere, do novog posla došlo još najmanje 120.000 građana i to zahvaljujući nefinansijskim metodama, koje pruža ova služba - posredovanjem u zapošljavanju, profesionalnom orijentacijom, savetovanjem, pravljenjem individualnih planova. Osim novca koji je planiran za sprovođenje aktivnih mera za zapošljavanje, iz republičke kase je namenjeno dodatnih 700 miliona dinara za zapošljavanje osoba sa invaliditetom.

S druge strane, makroekonomske projekcije za privredu Srbije, do 2015. godine, ukazuju na blag rast u 2013. od dva odsto, a zatim ubrzavanje rasta od 3,5 i četiri odsto u 2014. i 2015, navedeno je u Nacrtu fiskalne strategije, koju je objavilo Ministarstvo finansija i privrede. Projektovana prosečna stopa rasta za naredne tri godine od 3,2 odsto ukupnog domaćeg proizvoda omogućiće povećanje zaposlenosti tek u 2014, uz porast produktivnosti koji bi ojačao međunarodnu konkurentnost privrede. Srednjoročna projekcija zaposlenosti zasniva se na projektovanom rastu BDP i povećanju investicija. Prema projekcijama, ukupna zaposlenost će usporiti pad u 2013, nakon oštrog pada u prethodne četiri godine. Očekuje se kumulativni rast registrovane zaposlenosti u naredne tri godine od 3,3 odsto, dok će, istovremeno, ukupna nezaposlenost zabeležiti blago smanjivanje. Takođe, anketna stopa nazaposlenosti u narednom trogodišnjem periodu će se blago smanjivati. U narednom periodu očekuje se da će rast realnih zarada pratiti rast produktivnosti rada u privredi. Sporiji rast realnih neto zarada od rasta realnog BDP, kao i rast bruto zarada u skladu sa rastom produktivnosti, uticaće na smanjivanje jediničnih troškova rada i na poboljšanje konkurentske pozicije zemlje.

(31. decembar 2012.) Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje, Dejan Jovanović pozvao je lokalne samouprave da se uključe u sufinansiranje programa i mera aktivne politike zapošljavanja u 2013. godini, kojim bi se podstakao razvoj lokalnih i regionalnih politika zapošljavanja.

Bitno je da se odluke donose što bliže građanima, da se sagledaju njihove potrebe, a mere aktivne politike zapošljavanja budu prilagođene potrebama i specifičnostima na lokalnom tržištu rada. Nacionalnim akcionim planom zapošljavanja za 2013. godinu planirano je sufinansiranje Programa za mlade kroz stručnu praksu, za teže upošljive i socijalno ugrožene - javni radovi, kao i subvencije za samozapošljavanje i subvencije poslodavcima za zapošljavanje na novootvorenim radnim mestima.

U finansiranju projekata lokalnih samouprava Nacionalna služba učestvuje od 2010. godine. Prve godine, svega 10-tak lokalnih samouprava uz NSZ finansiralo je programe zapošljavanja, da bi u naredne dve godine Tržište rada realizovalo više od 157 sporazuma sa lokalnim samoupravama, zahvaljujući kojima je 6.000 građana dobilo posao. Osnovni uslovi za sufinansiranje mera ili programa aktivne politike zapošljavanja je da lokalna samouprava ima formiran Lokalni savet za zapošljavanje, donet lokalni akcioni plan zapošljavanja za 2013. godinu, kao i usklađene programe ili mere sa prioritetima i ciljevima lokalnog ekonomskog razvoja i lokalnog tržišta rada. Potrebno je i da lokalna samouprava obezbedi više od polovine sredstva za finansiranje određenog programa ili mera APZ. Ukoliko se radi o nerazvijenoj opštini ministar nadležan za poslove zapošljavanja, može odobriti učešće u finansiranju i kad je obezbeđeno manje od polovine potrebnih sredstava. Lokalne samouprave zahteve podnose Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike, preko filijala Nacionalne službe za zapošljavanje, a rok za podnošenje zahteva je 31. januar 2013. godine.

(Maj 2012.) Početkom 2012. godine na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje je manji broj nezaposlenih lica nego početkom 2011. godine tako da je lista kraća za 12.856 osoba. Propcenjuje se da je broj nezaposlenih oko 738.000. Od početka godine je smanjen broj evidentiranih ljudi ali to ne znači da je porastao broj zaposlenih već je došlo do smanjenja takozvane registrovane nezaposlenosti. Većini se, međutim, šanse za dobijanje posla smanjuju– usled loše obrazovne strukture i stanja na tržištu rada. Prema podacima NSZ vreme provedeno na birou se produžava i posao se čeka u proseku tri godine i sedam meseci. Ipak, nekim zanimanjima mnogo su bolke šanse za zapošljavanje. Najbrže do posla dolaze filolozi, farmaceuti, fiziaterapeuti, inženjeri saobraćaja, poljoprivrede i elektroethnike, profesori fizičkog vaspitanja, pedagozi, više medicinske sestre, inženjeri tehnologije, ekonomisti, kao i stručnjaci u oblasti informacionih tehnologija. Trenutni prosek stanja na birou za zapošljavnaje pokazuje pomeranja u odnosu na januar. Tako se u obrazovnoj strukturi lica povećao broj visokoobrazovnih, i to za 8,41 odsto, kao i broj nezaposlenih sa višim obrazovanjem (za 2,19 odsto). S druge strane, do novog radnog mesta lakše su dolazili oni sa nižim kvalifikacijama, pa se tako, u odnosu na januar, smanjio broj nezaposlenih koji imaju samo osnovnu školu (za 3,62 odsto), kao i onih sa završenim srednjim obrazovanjem (za 2,04 odsto). Prema regionalnoj strukturi, nakraće posao čekaju Beograđani (2,9godina), zatim Vojvođani (3,2 godine), dok su nezaposleni iz južne i istočne Srbije na nivou proseka. Posao najduže traže stanovnici Šumadije i zapadne Srbije – u proseku ga dobiju za četiri godine i tri meseca. Prema prognozma NSZ, u narednom periodu mala i srednja preduzeća biće najveći rezervoar novih radnih mesta. To su, pre svega, firme u kojima radi od 10 do 50 radnika.

NSZ SUFINANSIRA NOVA RADNA MESTA

(Maj 2012.) Nezaposlenost predstavlja ekonomski i socijalni problem broj jedan sa oko 760 hiljada registrovanih osoba na evidenciji, ali rešenje nije samo u rukama države, već i samih opština i lokalnih vlasti, poslodavaca i građana Srbije. Zbog toga je od velikog značaja program sufinansiranja lokalnih akcionih planova zapošljavanja u 2012. godini, koji sprovodi Nacionalna služba za zapošljavanje, koja je nedavno završila postupak obrade zahteva. Ukupna vrednost planova pristiglih iz 135 loklanih samouprava iz cele zemlje iznosi oko 787 miliona dinara. Uz dodatna sredstva Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja predviđeno je da se, uz podsticaje, zaposli oko 5000 osoba do kraja 2012. godine. Opštine su, prema svojim planovima, najviše sredstava, oko 327 miliona dinara, izdvojile za subvencije poslodavcima za zapošljavanje na novootvorenim radnim mestima. Predviđena je i suma od oko 257 miliona dinara za sprovođenje javnih radova, i suma od 191 miliona koji se izdvaja za samozapošljavanje i najmanje devet miliona dinara za obuke nezaposlenih lica. Najviše sredstava izdvojeno je iz gradskog budžeta Niša – 35 miliona, Vranja – 30 miliona i Kruševca – 25 miliona dinara. Opštine Kuršumlija i Tutin, koje spadaju u devastirana područja, potrudile su se da iz opštinskih kasa daju po 15 miliona dinara, dok je Surdulica, koja spada u najnerazvijenije oblasti, odvojila 10 miliona za ove namene. U 2012. godini zahteve su podnele i opštine sa KiM i Pokrajinski sekretarijat za rad i zapošljavanje Vlade Vojvodine.

Poslodavci koji zapošljavanju starije osobe, od 45 do 50 godina, ne treba da plaćaju 80 odsto doprinosa tokom dve godine, ako ih primaju na tri godine, a olakšica od 100 odsto važi za one koji zapošljavaju osobe od 50 godina starosti i naviše. Ova mera, kako kažu u NSZ-u, nije dala mnogo efekata, jer preduzetnici pri zapošljavanju uglavnom daju prednost mladima. Razlozi ovakvih tendencija se nalaze u lošim zakonskim rešenjima, pre svega odredbama Zakona o radu, po kojima, ukoliko dođe do propadanja firme, poslodavci moraju da plate otpremninu za sve godine staža. 

SISTEMSKIM MERAMA DO VEĆEG ZAPOŠLJAVANJA

Jedan od problema koje Vlada Srbije treba da rešava i tokom 2012. godine je smanjenje stope nezaposlenosti koja je u februaru dostigla 23,7 odsto. Ovaj veliki društveni problem može da se rešava jedino sistemskim merama, većom ativnošću državnih službi, ali pre svega, modernizacijom obrazovnog istema u skladu sa potrebama tržišta. Na putu evrointegracija neophodna je modernizacija privrede, povećanje produktivnosti, ali i primena evropskih standarda što znači i smanjenje stope nezaposlenosti. Najbolja situacija je u Norveškoj gde je stopa nezaposlenosti 3,5 odsto, u Austriji 4,4 odsto, Sloveniji 7,3, a u Hrvatskoj i Mađarskoj 11 odsto. Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, februara 2012. godine, u Srbiji posao je tražilo oko 760.000 ljudi a paradoksalno je što skoro trećina poslodavaca ima problem da pronađe odogovarajuću radnu snagu na tržištu rada. Ovaj problem može da se reši jedino reformama i modernizacijom obrazovnog sistema. U prethodnih pet godina, zahvaljujući različitim programima Agencije za podsticanje stranih ulaganja i izvoz, posao je pronašlo 33 hiljade ljudi. Zahvaljujući uredbi o podsticanju zapošljavanja, koja je doneta u maju 2011. godine, otvoreno je oko 7000 radnih mesta isto toliko je zapošljeno i osoba sa invaliditetom od početka primene novog zakona. Kroz aktivne mere zapošljavanja finansirano je otvaranje oko 5000 radnih mesta. Za to je iz budžeta 2011. izdvojeno 6 milijardi dinara. Vlada Srbije je zbog ovog problema usvojila aktivne mere zapošljavanja- subvencije loklanim samoupravama za otvaranje novih radnih mesta, start up kredite, program „Prva šansa“, davanje olakšica poslodavcima i finansiranje javnih radova. Zahvaljujući javnim radovima oko 5.200 osoba preko 45 godina starosti sa nižim stepenom obrazovanja dobilo je privremeno posao u 2011. godini i na taj način je obezbeđeno lakše prežvljavanja više od 1300 porodica u nerazvijenim područjima Srbije.

Vlada je usvojila mere za podsticanje novog zapošljavanja, koje sadrže olakšice za poslodavce koji zaposle nove radnike. Za novozaposlena lica poslodavac neće uopšte plaćati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje i 30 odsto obračunatog poreza na zarade. Poslodavac koji zaposli lice mlađe od 30 ili starije od 45 godina biće oslobođen plaćanja poreza na zaradu i doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje za te radnike. Za svakog novozaposlenog, Vlada je privatnicima omogućila plaćanje manjih poreza i doprinosa na plate.Značajnu podršku u zapošljavanju mladih dali su programi Ministartsva ekonomije u regionalnog razvoja kao što su „start-up“ krediti i program “Prva šansa”. U projektu “Prva šansa”u prethodne četiri godine, učestvovalo je 32.000 mladih, od kojih dve trećine ima fakultetsku dipolomu. Pogodnosti programa "Prva šansa" mogu da koriste mladi do 30 godina starosti, koji su na evidenciji NSZ i poslodavci privatnog sektora. Samo u prvoj godini primene ovog Programa u kojem je učestvovalo 17.000 kandidata, oko 4.000 je posle prakse zasnovalo stalni radni odnos. Istovremeno, ovaj Program, prema podacima NSZ iskoristilo je oko 5.700 poslodavaca. Najaktivnije su bile firme iz Beograda, Niša i Novog Sada. Do sada su najviše angažovani kandidati za poslove iz područja ekonomije, prava i administracije, turizma i ugostiteljstva, kao i mašinstva i obrade metala. Vlada Srbije je preko Fonda za razvoj Republike Srbije i tokom prošle godine realizovala program za odobravanje kredita za početnike u biznisu “Start up” krediti. Program je realizovan preko Nacionalne agencije za regionalni razvoj (NALED) u saradnji sa regionalnim agencijama/centrima. Preduzetnicima su u 2011. godini odobravani krediti za pokretanje sopstvenog biznisa u iznosu od 500.000 do 1,5 miliona dinara, a preduzećima od 500.000 do 5 miliona dinara. Kamatna stopa ovih kredita bila je 3 odsto godišnje, a rok otplate do pet godina, sa periodom počeka do godinu dana. Kao obezbeđenje kredita koristiti se hipoteka prvog reda na nepokretnostima ili zemljištu ili ugovorno jemstvo. “Start up”kredite ne mogu konkurisati osobe zaposlene u javnim preduzećima i državnim institucijama. Inače, u prethodne četiri godine, zahvaljujući subvencionisanim „start up“ kreditima više od 25.000 ljudi je našlo posao. Dosadašnja iskustva pokazuju da su pozajmice uglavnom odobravane za otvaranje radnji u oblasti komunalnih i ličnih usluga, za pokretanje prehrambene proizvodnje, ali i za oblast građevinarstva. Prednost na konkursu uglavnom su dobijali građani mlađi od 25 godina, koji su prethodno prošli obuku samozapošljavanja, kao i osnivači preduzeća mlađi od 40 godina. Subvencionisane pozajmice ne mogu se koristiti za programe primarne poljoprivredne proizvodnje, kupovinu polovne opreme, kreditiranje trgovine, kao ni za kupovinu putničkih automobila. Zahvaljujući projektu „Prva šansa“ u 2011. godini do posla je došlo oko 18 hiljada mladih ljudi.

Većem zapošljavanju mladih u prethodne tri-četiri godine doprineo je i Agrobiznis projekat USAID-a koji je počeo sa realizacijom 2008. godine. Program je formiran u cilju promovisanja preduzetništva među mladima u Srbiji. Skoro 1.250 studenata i učenika srednjih škola je prošlo kroz program obuke. Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) tokom 2011. godine dodelila je 150.000 dolara (11,6 miliona dinara) bespovratnih sredstava za 12 mladih preduzetnika iz Srbije kako bi započeli sopstveni agrobiznis. Dobitnici sredstava su pobednici konkursa za izradu najboljeg agro-biznis plana a dobijeni novac će im omogućiti da započnu ili poboljšaju poslovanje u raznim oblastima poljoprivrede. Ovo je bio treći konkurs USAID za agrobiznis a na prva dva konkursa najboljima su dodeljena bespovratna sredstva u vrednosti od 220.000 dolara donacija doprinela je otvaranju oko 100 novih radnih mesta. USAID, takođe, preko raznovrsnih programa za jačanje ekonomske sigurnosti u devastiranim područjima pomaže zapošljavanju mladih. Osam gradova iz pčinjskog i jablaničkog okruga potpisalo je sporazum sa USAID što će omogućiti razvoj preduzetništva. Sporazum s USAID-om potpisali su predstavnici Vranja, Vladičinog Hana, Trgovišta, Preševa i Bujanovca u Pčinjskom okrugu, kao i Leskovca, Bojnika i Vlasotinaca u Jablaničkom okrugu. Inače, od 2007. godine u projektima ekonomske sigurnosti koje je sprovodio USAID učestovalo je više od 12 hiljada mladih u Srbiji. Do danas je više od 20 srpskih opština usvojilo akcione planove za razvoj omladinskog preduzetništva. To je pomoglo da više od šest hiljada mladih stekne osnovne preduzetničke veštine. Oko hiljadu i po mladih obučilo se za uspešnu preduzetničku karijeru, naučilo je kako da pokrene ili ojača postojeće preduzeće. Kancelarije za mlade umnožile su se za poslednje četiri godine, pa se sa 5 njihov broj povećao na 124. Otvorene su u skoro svakoj opštini i gradu i, prema podacima Ministarstva omladine i sporta, do sada su imale pola miliona korisnika. U njima se organizuje razne vrste kurseva, usavršavanja, tribine, pruža pravna pomoć ili pomaže u dobijanju stipendija ili zaposlenja. Svaka treća mlada osoba u Srbiji prošla je neki od kurseva ili radionica Kancelarija za mlade. Osim lokalnih samouprava, Pokrajine i Ministarstva omladine i sporta , njihov rad pomažu i brojni strani donatori. Među najvećima su vlade SAD, Nemačke, Italije, Holandije, Norveške i Velike Britanije. Kroz projekat razvoja preduzetništva, koji su podržali Norvežani, obučeno je 767, a svoje preduzeće otvorilo je 152 mladih. Ministarstvo je projekte ovih kancelarija pomoglo sa 92 miliona dinara. U Kragujevcu je, recimo, celokupan rad, tokom godinu dana, finansirala Vlada Holandije. U kancelarijama je 65 koordinatora dobilo stalni posao. U većini opština cela kancelarija je, zapravo, jedan čovek. U ostalima su angažovani volonteri, a neki koordinatori rade i ”na određeno”. Najveći tim i najbrojnije korisnike ima beogradska kancelarija koja za dve i po godine rada ima više od 30.000 korisnika. Kroz razne obuke mladi mogu da nauče kako da pišu CV za posao, da usavrše javni nastup, znanje stranih jezika ili kompjuterskih veština. Slične projekte nude kancelarije u drugim gradovima, poput Kragujevca, gde je kroz obuku prošlo oko 1.500 devojaka i mladića. Tako je na primer, leskovačka ”ispostava” pomogla 500 mladih. Problem nezaposlenosti ne muči samo Srbiju i region, na njega nisu imune ni razvijene zamlje EU, gde je gotovo trećina mladih bez posla. Skoro sve Vlade pripremaju programe mera za lakše prevazilaženje posledica svetske ekonomske krize i uvode mere štednje ali, jedno je sigurno, sve ide preko leđa radnika. To je pokrenulo i talase štrajkova u Mađarskoj, Portugaliji, Grčkoj, Španiji, Francuskoj i Irskoj. Predstavnici 45 sindikalnih organizacija iz Mađarske i još 22 zemlje, demonstrirali su krajem 2011. godine ulicamaevropskih metropola, tražeći pravo na rad od lidera EU, pozivajući ih da državnim merama štite radnike a ne bankare i profitere.

NA POSAO SE ČEKA I DO ČETIRI GODINE

Srbija nikada nije imala manje zaposlenih. Prema poslednjim podacima Privredne komore Srbije, platu trenutno prima 1.743.411 radnika, što je, ocenjuju i u Republičkom zavodu za statistiku, istorijski minimum zaposlenosti u Republici. Stopa od skoro 24 odsto nezaposlenih je među najvećim u Evropi. Piše Tamara Prodanović

Podaci Nacionalne službe za zapošljavanje ne ukazuju na optimizam, jer na posao, u ovom trenutku, čeka čak 735.053 građana. Stopa nezaposlenosti je u aprilu 2010. bila 19,2 odsto, a već u oktobru 2011. godine 22,2 odsto. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku najveći procenat nezaposlenih, bez obzira na njihove godine i kvalifikacije, posao čeka između četiri i šest godina. Takvih je u Srbiji čak 16,8 odsto. Nešto malo manje nezaposlenih, odnosno, njih 15,4 odsto, posao traži između 24 i 47 meseci. Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da se do posla teško dolazi. Prema njihovim poslednjim anketama, posao po prvi put, bez obzira na godište, traži 241.148 građana Srbije. U ovom trenutku nada 215.776 mlađih od 30 godina. Među mladima koji su se prijavili na biro, trenutno je najviše onih sa završenom srednjom školom, pa je na spisku čak 127.852 svršenih srednjoškolaca. Nezaposleni sa ovim kvalifikacijama na svoje prvo radno mesto uglavnom čekaju godinu i osam meseci. Još duže na svoje prvo zaposlenje čekaju oni bez ikakvih kvalifikacija ili oni koji su završili samo osnovnu školu. Takvih je trenutno 45.719 i, sudeći prema dosadašnjim kretanjima, oni će u proseku posao čekati dve godine i četiri meseca. Najbrže se zapošljavaju oni najobrazovaniji. Na biro je, iz viših škola,  prijavljen 7.881 diplomac i još 34.324 mladića i devojaka direktno sa fakulteta. U NSZ prognoziraju da će se većina do prve plate načekati godinu dana.

Do posla, kako kažu, nije tako lako doći, jer su mnoga od zanimanja, koja se nude tržištu rada odavno prevaziđena ili su nedovoljna. Prema analizama do kojih je došao Sektor za zapošljavanje, tržište rada vrvi od onih koji se ne mogu pohvaliti nikakvim diplomama, a Biro je prepun pravnika i ekonomista, iako je tražnja za njima četiri puta manja od ponude. Nije ni manje tehničara, maturanata gimnazija i tehnologa, dok, s druge strane, nedostaju zanatlije, stručnjaci i kadrovi sa priznatim licencama. S druge strane, stopa zaposlenosti je u opadanju, pa je tako krajem prošle godine ona iznosila 36,2 odsto, dok je godinu i po dana ranije bila 37,7 odsto. Najveća stopa zaposlenosti je krajem 2011. zabeležena u Šumadiji i zapadnoj Srbiji i ona je iznosila 37,7 odsto. Na drugom mestu je Vojvodina sa stopom od 35,1 odsto, a poslednji se, sa podjednakim stopama od 34 odsto, nalaze beogradski region i regioni južne i istočne Srbije. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2001. godini Srbija je imala 2.101.668 zaposlenih. Pet godina kasnije spisak radnika je smanjen za 76.041 ime, da bi deset godina potom Srbija imala 358.257 uposlenih manje nego početkom dekade. Srbiju, po mišljenjima stručnjaka, tek čeka težak period na polju rada. Očekuje se da u 2012. godini bez posla ostane još najmanje 150.000 radnika, a ovakve statistike su rezultat više faktora. Izostao je socijalni dijalog, godinama se vodi loša ekonomska politika, država se ponaša rasipnički. Kada se na to doda i ekonomska kriza, kao i činjenica da je 2012. unapred izgubljena jer je izborna, izvesno je da će na leđa radnika pasti još tereta. Na prostoru bivše SFRJ, najveća stopa nezaposlenosti je u Makedoniji 31,2 odsto, a zatim u Bosni i Hercegovini 25 odsto. U Crnoj Gori ona iznosi 18 odsto, Hrvatskoj 12,7 odsto, a najmanja je u Sloveniji 8,2 odsto.

Postavlja se pitanje da li je približna onoj iz 1992. ili 1993. godine, kada su važili drugačiji zakoni, pa je svako otpuštanje bilo zabranjeno. Tada su mnogi formalno bili u radnom odnosu, ali nisu primali platu. Nažalost, takvih primera ima i danas. Stopa nezaposlenosti neće se dodatno smanjivati ni u bližoj budućnosti, a hoće li to biti neminovnost ili ne, zavisi od privrede, ali i načina na koji će se odvijati oštri programi reforme kojima se planira zaustavljanje rasta nelikvidnosti. Ukoliko se zadrži sadašnji tempo, male su šanse da se stanje popravi.

ŽENE TEŽE NALAZE POSAO

(Maj 2012.) Žene su najveće žrtve tranzicije i privatizacije, svedoče brojna sociološka istraživanja koja upozoravaju da su u ekonomski turbulentnim vremenima pripadnice lepšeg pola češće ostajale bez posla i teže se zapošljavale. Žene su i manje plaćene – o tome svedoče statistika zarada iz septembra 2010. godine, koja govori da je plata žena zaposlenih u zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti iznosila 48.437 dinara, a plata muškarca 59.415 dinara. Zarada žena u državnoj upravi iznosi 57.783 dinara, a muškarac na istom radnom mestu dobija 60.148 dinara. Za isti posao u obrazovanju žena je plaćena 48.300 dinara, a muškarac 54.898 dinara. Zbirno posmatrano, prosečna zarada žene u septembru 2010. godine iznosila je 50.049 dinara, a muškarca 53.792 dinara. Sve su to razlozi zbog kojih Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena već dve godine realizuje projekat pod nazivom  „Unapređenje socijalnih i ekonomskih prava žena u Srbiji i Crnoj Gori”, čiji je cilj eliminacija diskriminacije žena na tržištu rada.  Partneri UN na ovom projektu su Ministarstvo rada i socijalne politike, Ministarstvo ekonomije, Uprava za rodnu ravnopravnost i pokrajinski sekretarijat za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova, sudije, poslodavci i brojni partneri.

Iz odeljenja za radna prava u ovoj organizaciji UN ističu da je veoma teško promovisati prava žena u ekonomskoj krizi. Zakon o ravnopravnosti polova od poslodavca zahteva da svaka firma koja zapošljava više od 50 radnika mora da napravi plan rodne ravnopravnosti, koji od čelnika kompanije zahteva da proveri da li postoje platni razredi, da li su žene i muškarci na istim pozicijama jednako plaćeni, da li se žena nakon povratka s porodiljskog bolovanja vraća na isti posao, da li se u preduzeću vodi rodno senzitivna politika. Istraživanja o statusu žena na tržištu rada pokazuju da poslodavci u privatnim firmama ženskim kandidatima za posao postavljaju pitanja koja se tiču njihovih privatnih planova o formiranju porodice, što je u suprotnosti sa Zakonom o radu. Brojna ekonomska istraživanja svedoče da su žene diskriminisane u okviru samog preduzeća, jer najčešće napreduju samo do određenog nivoa u hijerarhiji preduzeća, što pokazuje primer da se na menadžerskim funkcijama u Srbiji nalazi samo 20 odsto žena.

Pripadnice lepšeg pola su diskriminisane i prilikom različitih edukacija koje se organizuju za zaposlene, ali i prilikom oglasa za posao. U jednoj firmi, za posao komercijaliste, tražen je odslužen vojni rok, a često se kao uslov postavlja i posedovanje sopstvenog vozila, što je u suprotnosti sa realnošću u kojoj je relativno mali broj žena vlasnica automobila. Žene dominiraju u stručnim službama preduzeća, a manje od trećine nalazi se na funkcijama menadžera i direktora.

NA CRNO RADI 700 HILJADA LJUDI

Rad na crno u Srbiji i dalje se širi u gotovo svim sektorima, mada ekonomska kriza i tu uzima veliki danak. U sivoj zoni radi oko 700.000 ljudi. Prema procenama Saveza samostalnih sindikata Srbije, na crno u Srbiji pre samo tri godine, u neformalnoj ekonomiji, platu je zarađivalo i do 300.000 građana više. Istraživanjima se došlo do do podataka da na svaka tri legalno zaposlena radnika, jedan privređuje u ”sivoj zoni”. U takvoj ekonomiji čak 30 odsto BDP ne dođe do republičke kase, što se smatra velikim gubicima. Ipak, Anketa o radnoj snazi, koju pravi Republički zavod za statistiku, pokazuje da je stopa neformalne zaposlenosti u aprilu 2010. godine bila 19,8 odsto, odnosno da je skoro svaki peti radnik zarađivao u sivoj ekonomiji. A u novembru 2011. godine i ona je pala na 17,8 odsto, što je i dalje nesumnjivo visok procenat. Inspektori rada, tragajući za nelegalnim tokovima, uspevaju da otkriju tek vrh ledenog brega. Tako je tokom cele prošle godine, bez ugovora o radu ”uhvaćeno” samo 6.230 zaposlenih, a nakon što je njihovim gazdama data usmena ”packa”, njih 4.623 je dobilo stalni posao. Sindikati procenjuju da se radom na crno bave i stranci. Kako objašnjavaju, Nacionalna služba za zapošljavanje godišnje ispiše oko 2.500 dozvola za rad, i to uglavnom menadžerima, bankarima, IT stručnjacima, kuvarima egzotičnih jela, dok u našoj zemlji legalno boravi oko 70.000 stranih državljana.

(5. mart 2013.) Odluku da, ipak, potraže pomoć na birou rada, 2012. godine donelo je čak 242.060 građana, koji su rešili da se prvi put jave ovoj službi, iako su bez posla bili godinama. Tako je, među 478.265 novoprijavljenih na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, ta rupa ’’neaktivnih’’ postala ubedljivo najbrojnija. Budžetom NSZ od 3,4 milijarde dinara nezadovoljni su i u Ministrastvu rada i u NSZ, jer se tim novcem finansiraju sve aktivne mere - od javnih radova, subvencija za otvaranje novih radnih mesta i podrške samozapošljavanju, do programa obuke i prekvalifikacija - dok za naknade nezaposlenima ide pet puta više novca. U NSZ kažu da je sve dublja kriza danas najubedljiviji razlog zbog kojeg su se mnogi predomislili i rešili da se prijave na njihov spisak, u nadi da će doći do posla. Većina ’’neaktivnih’’ je čula za neke od programa Biroa, kao što su javni radovi, subvencije za pokretanje sopstvenog posla ili su im se neke prekvalifikacije i obuke učinile zanimljivim, pa su odlučili da se postanu deo evidencije. Činjenica je da su mnogi nezaposleni godinama izbegavali da zatraže posredovanje pri zapošljavanju, jer su zarađivali u ”sivoj ekonomiji” ili nisu verovali da će ovim putem doći do radnog mesta. Sada su, međutim, odlučniji u nameri da uzmu aktivno učešće u traženju posla, jer shvataju da je to najbolji način da do njega i dođu.

U Nacionalnoj službi za zapošljavanje dodaju da se starom spisku nezaposlenih, ’’nasleđenom’’ iz 2011. godine, osim građana koji su odlučili da se reaktiviraju, pridružilo i 189.543 onih koji su ostali bez posla i 40.811 srednjoškolaca i studenata, koji su upravo završili svoje obrazovanje. I u Republičkom zavodu za statistiku zapažaju da je u ’’moru’’ nezaposlenih značajan broj onih koji već godinama ne traže posao uz pomoć državnih službi, iako im je preko potreban. Tako se, prema njihovim podacima, 3.327 nezaposlenih ne javlja na Biro, jer se nada da će se vratiti na svoj stari posao, 59.220 se u međuvremenu ozbiljno razbolelo, 22.623 je odlučilo da se brine o deci ili nesposobnim članovima porodice, a čak 49.755 je sasvim izgubilo nadu da će posao uopšte naći, pa su ’’digli ruke’’. Ipak, da sve veći broj ’’povratnika’’ zapravo ne dokazuje vraćanje poverenja u državu, već hvatanje za slamku spasa, smatraju u Asocijaciji nezaposlenih Srbije. Prijavljivanje na tržište rada je besplatno, pa mnogi računaju da nemaju šta da izgube, ali istovremeno nemaju ni prevelikih očekivanja. Previše je građana koji godinama ne zarađuju platu, žive u siromaštvu i vide kako je do posla sve teže doći.

(19. septembar 2012.) Predstavnici Američke agencije za međunarodni razvoj i nemačke humanitarne organizacije Help, potpisali su Sporazum kojim se produžava partnerstvo na realizaciji programa za smanjenje broja nezaposlenih mladih u južnoj Srbiji i Sandžaku.

USAID se Sporazumom obavezao da će organizovati obuku iz osnovnih poslovnih veština za grupu od 259 dobitnika Helpovih donacija za pokretanje proizvodnje, u pojedinačnom iznosu od 3.000 dolara. Dvadeset odsto biće dodeljeno ljudima mlađim od 35 godina. Kako tvrde u organizaciji, treninzi će polaznicima omogućiti da ovladaju osnovnim preduzetničkim veštinama i osnovama finansija, poslovnog planiranja, upravljanja preduzećem i marketinga. Donacije su uručene budućim mladim privrednicima iz Bujanovca, Vranja, Novog Pazara, Tutina, Prijepolja i Priboja, jer u tim opštinama stopa nezaposlenosti često prelazi i 40 odsto, što je čini skoro duplo većom od republičkog proseka. Probni projekat je 2011. godine sproveden u Bujanovcu, Preševu i Vranju i omogućio je da 159 ljudi otvori preduzeće.

Na teritoriji grada Beograda, u 2012. godini, odobreno je deset projekata javnih radova na kojima će biti angažovano 314 građana, kao i još 19 projekata koji će uposliti 179 osoba sa invaliditetom. U celoj Srbiji odobreno je 365 projekata javnih radova na kojima će posao dobiti 3.500 nezaposlenih građana. Za ovu meru aktivne politike zapošljavanja iz republičkog budžeta izdvojeno je oko 450 miliona dinara. Javni radovi biće sprovedeni u tri ključne oblasti – socijalne, humanitarne i kulturne delatnosti (oko 158 projekata na kojima će biti zaposleno 1.242 osobe), u oblasti životne sredine (126 projekata koji će uposliti 1.459 osoba) i infrastrukture (81 projekat gde će biti angažovano 777 osoba). Maksimalna dužina trajanja javnog rada je šest meseci. Kao i ranijih godina, najveći broj ovakvih radova, kako navode u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, sprovešće se u devastiranim područjima, nerazvijenim opštinama i delovima zemlje od posebnog interesa. NSZ je 2011. godine odobrila 434 projekata u okviru javnih radova na kojima je posao dobilo 5.211 građana. Iz budžeta je izdvojeno 700 miliona dinara, a najviše projekata odobreno je za specijalne, humanitarne i kulturne delatnosti, iz oblasti zaštite životne sredine i prirode i izgradnje infrastrukture.

Grad Novi Sad je raspisao javni poziv za sprovođenje javnih radova od interesa za grad, za nezaposlene evidentirane u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Poziv se posebno odnosi na nezaposlene iz teže zapošljivih kategorija, a javni radovi, u trajanju od četiri meseca, imaju za cilj ostvarivanje određenog društvenog interesa. Za realizaciju ove mere iz gradskog budžeta obezbeđeno je 10 miliona dinara, kao i 4,8 miliona dinara iz budžeta pokrajinskog Sekretarijata za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova. Javni radovi se mogu organizovati i sprovoditi u socijalnim, humanitarnim, kulturnim i drugim delatnostima, zatim za održavanje i obnavljanje javne infrastrukture, zaštitu životne sredine i za poslove od opšteg interesa, koji ne spadaju u redovne aktivnostijavnih i komunalnih preduzeća. Pravo učešća u organizovanju javnih radova imaju ustanove i javna komunalna preduzeća, privredna društva, preduzetnici i zadruge, kao i društvene organizacije i udruženja građana.

Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja izrazilo je zadovoljstvo zbog podizanja kapaciteta reciklažne industrije, jer je, na taj način, posao u Srbiji dobilo 10000 ljudi, što u vreme krize predstavlja značajan dprinos boljem životu građana. Akcija ’’Očistimo Srbiju’’, predviđena za 9. jun 2012. godine, će biti poverena građanima, da ne bi bila povezana sa bilo kojom političkom opcijom u zemlji. To je najveća volonterska akcija u poslednjih 30 godina, u kojoj je 2011. godine učestvovalo 300000 ljudi, a očekuje se da ih 2012. bude još više.Za javne radove, u 2012. godini će biti izdvojeno 500 miliona dinara, 600 miliona dinara će ići u javne radove za osobe sa invalididtetom, po 200 miliona za subvencije za nova radna mesta i samozapošljavanje, a jedan deo sredstava odlazi i na prenete obaveze iz 2011. godine za program ’’prva šansa’’.

DOSTOJANSTVEN RAD UZ PROJEKAT ’’CRNO NA BELO’’

(Maj 2012.) Ekonomska kriza je poslednjih godina povećala rad na crno u Srbiji. Iako se ne može precizno utvrditi rasprostranjenost ove negativne ekonomske i socijalne pojave, neke procene ukazuju na to da se radi o oko pola miliona osoba, skoro 30 odsto njih, što je nekoliko puta više od ekonomskog proseka. Šest organizacija civilnog društva predstavile su 3. aprila u Beogradu kampanju pod nazivom ’’Crno na belo’’, koja je deo projekta ’’Dostojanstven rad za svakog’’, finansiran od strane USAID-a sa 275 miliona dolara. U narednih godinu dana one će animirati, podsticati i osnaživati građane da se efikasnije bore za svoja prava u sferi rada. Javnosti je po prvi put predstavljena i on-lajn platforma sa savetima, uputstvima za zaštitu prava i razmenu primera dobre i loše prakse. U srpskom predstavništvu USAID-a očekuju da se uspešnom javnom kampanjom izvrši adekvatan javni pritisak i na poslovni sektor i na Vladu i time podigne nivo opšteg poštovanja radnih prava. U Srbiji je neophodna sinergija radnika-građana, poslodavaca i države na rešavanju pitanja dostojanstvenog rada. Predstavljen je i interaktivni web portal www.crnonabelo.com. Projekat na nacionalnom i lokalnom nivou u saradnji sprovode Fondacija Centar za demokratiju, Centar za razvoj neprofitnog sektora, Udruženje Centar za nove komunikacije Dokukino, Timočki klub, Udruženje građana Zajedno, zajedno i Resurs centar Majdanpek.

 

Tokom 2011. godine iz državne kase finasirani su programi zapošljavanja pripravnika, obuke, odobrene su subvencije za samozapošljavanje i otvaranje novih radanih mesta. Povećana je zaiteresovanost lokalnih samouprava koje su ulaganje u zapošljavanje prepoznale kao prioritet za ekonomsku napredak. NSZ Srbije pozvala je lokalne samouprave da se još aktivnije uključe u sufinansiranje programa i mera aktivne politike zapošljavanja u 2012. godini a konkurs je završen krajem januara 2012. godine. U 2011. godini zahteve za sufinansiranje programa podnela je 121 lokalna samouprava. Učestvovanjem u tom programu, lokalne samouprave treba da obezbede minimum 51 odsto sredstava, potrebnih za finansiranje programa i mera aktivne politike zapošljavanja. Onim lokalnim samoupravama koje prema stepenu razvijenosti spadaju u 3. i 4. grupu, kao i devastiranim područjima, može se odobriti zahtev za sufinansiranje i kada je u budžetu lokalne samouprave obezbeđeno manje od polovine sredstava potrebnih za realizaciju programa ili mera. Nacionalnim akcionim planom zapošljavanja za 2012. godinu planirano je sufinansiranje programa obuka za tržište rada, javnih radova, subvencije za samozapošljavanje i subvencije poslodavcima za za novootvorena radna mesta. U 2011. godini 121 opština izdvojila je sredsva iz lokalnih kasa kroz akcione planove za povećanje zapošljavanja. Za te namene iz loklanih budžeta izdvojeno je oko 507 miliona dinara a Ministarstvo ekonomoi i regionalnog razvoja izdvojilo je oko 633 miliona dinara tako da je ukupan budžet u 2011. godini bio 1,1 milijarda dinara . Na osnovu ovog programa obezbeđeno je oko 7000 radnih mesta. Ohrabruje činjenica da je deset puta povećan broj lokalnih samouprava koje su ulaganje u zapošljavanje prepoznale kao važnu kariku ekonomskog napretka. Najviše novca za programe zapošljavanja izdvojili su Niš - 52 miliona dinara, Leskovac - 40 miliona dinara, Kruševac - 30 miliona i Novi Sad – 22 miliona dinara. Takođe iz budžeta grada Beograda izdvojeno je tokom 2011. godine više sredstava nego u 2010. godini za posticanje zapošljavanja, oko 16,5 miliona dinara.

7. februar 2013.

(7. februar 2013.) Danas u Srbiji svaki deseti građanin ima visoko obrazovanje, što je za četiri odsto više nego 2002. godine, pokazuju rezultati poslednjeg popisa stanovništva. Broj ljudi bez školske spreme je prepolovljen, pa je sada i manje nepismenih, i to 45 odsto manje. Zahvaljujući programu ’’Druga šansa’’, građani Srbije, koji do sada nisu imali priliku da se školuju, stiču osnovno obrazovanje. Ovakvih đaka, starijih od 15 godina, ima oko 7.000, i oni širom zemlje, u 78 osnovnih škola, pokušavaju da nadoknade propušteno iz detinjstva. Ovi đaci na časovima, osim predmeta koje imaju svi osnovci, uče i da primenjuju stečeno znanje. Da bi se kasnije što bolje uklopili u društvo, đaci stariji od 15 godina slušaju predmet osnovne životne veštine, gde uče kako da savladaju svakodnevne prepreke, otvore račun u banci, koriste kartice i bankomate, ali i popune formulare. ’’Osnovci’’ pohađaju školu u tri ciklusa, podeljenih na tri školske godine. Prvi ciklus obuhvata predavanje od prvog do četvrtog razreda, u drugom ciklusu objedinjeni su peti i šesti, a u trećem sedmi i osmi razred. U starijim razredima, polaznici uče snalaženje u društvu kroz odgovorno življenje. Imaju i predmete: osnove preduzetništva, digitalnu pismenost, engleski. Pored osnovnog obrazovanja, odrasli đaci mogu da izaberu i obuku za neko od 50 zanimanja. U ponudi imaju praksu za baštovana, hemijsko čišćenje, zavarivanje gasom, izradu peciva, hotelskog portira, kao i da budu pomoćnici pedikirima, frizerima, manikirima, kuvarima. Takođe, mogu i da nastave učenje u srednjim školama. Oko 80 odsto polaznika ’’Druge šanse’’ čini romska populacija.

Kako kažu prosvetari, ne može se gradivo predavati odraslima na isti način kao što se predaje deci. Nastavnici, koji predaju u ovom projektu, morali su da prođu obuku, pa je oko hiljadu njih u vrlo kratkom roku obučeno da predaje polaznicima ovog projekta. U pilot-projekat koji traje od 2011. i završava se 2013. godine, EU je uložila oko četiri miliona evra. Ministarstvo prosvete uložilo je oko tri miliona evra, a ako se pokaže da je bio uspešan, projekat će postati deo regularnog obrazovnog sistema u Srbiji. Neobrazovanih je i dalje najviše na selu, a profil prosečnog analfabete je žena starija od od 70 godina, domaćica, koja živi na selu. Njihov broj je, ipak, smanjen za 105.000. Od ukupne populacije starije od 10 godina, koja živi u ruralnim područjima, nepismeno je dva odsto, a samo jedna petina nepismenih su muškarci. Pod pismenima se smatraju svi građani koji umeju da pročitaju i napišu tekst, koji se tiče svakodnevnog života. Ukoliko samo umeju da se potpišu, ne spadaju u kategoriju pismenih. Prema svetskim standardima, nepismenost je iskorenjena u zemljama gde je broj nepismenih ispod jedan odsto. U Srbiji je ovako dobra slika samo među mađarskom, slovačkom i rusinskom populacijom. Mađari imaju 0,7 odsto analfabeta, a Slovaci i Rusini po pola procenta.

(28. novembar 2012.) U šest opština Kolubarskog okruga ima više od 14.000 nezaposlenih. Više od polovine zaposlenih, oko 53 odsto, čine žene, skoro deset odsto ima fakultetsku diplomu, dok gotovo dve trećine čeka radno mesto više od godinu dana.

Najviše nezaposlenih je u Valjevu – 9.006, zatim na Ubu – 2.276, u Osečini – 1.046, pa dalje u Lajkovcu, Mionici i Ljigu. Prosečna starost nezaposlenih u ovom okrugu je 39 godina. To je zvanična evidencija. Međutim, stvarni broj zaposlenih je teško utvrditi, a za to postoje tri razloga. Prvi, Nacionalna služba za zapošljavanje sa svoje evidencije odmah skida one koji se ne jave i overe karton u predviđenom roku. Drugi je što se sve više mladih, posle završene srednje škole, ne prijavljuje na evidenciju. Ipak, najozbiljniji problem je rad na crno, odnosno, u sivoj ekonomiji. Niko nema ni približnu evidenciju broja ljudi koje poslodavci ne prijavljuju, a ovakav rad se isplati svima, osim državnom budžetu. Poslodavci uštede na porezima i doprinosima, a najamnici, jer nisu klasični radnici, dobiju dvadesetak odsto veću zaradu, nego da su u radnom odnosu, dok inspekcije reaguju samo na prijave. Tu je i veliki broj onih koji rade povremene poslove na crno, to jest u sopstvenoj režiji. U sezoni grejanja, mnogi pomažu u loženju, donošenju ogreva ili iznošenju pepela, a cena po jednom loženju se kreće od 100 do 150 dinara.

Valjevci polažu velike nade u otvaranje druge fabrike ’’Gorenja’’, koja se očekuje u prvom tromesečju 2013. godine. Posao će dobiti 400, a na konkurs se prijavilo čak 7.000 ljudi iz cele Srbije. Prva grupa, od 30 visokoobrazovanih stručnjaka, već je primljena i čeka početak obuke. Druga šansa je najavljeno aktiviranje nekadašnjih pogona konfekcije u selima Poćuta i Valjevska Kamenica. Pogone drži slovačka firma ’’Bemako’’, koja je 2012. godine, u Valjevu, otvorila mini fabriku za šivenje HTZ opreme. U prvoj fazi će u pogonima biti zaposleno 50 radnica, a to će označiti početak obnavljanja mini pogona u valjevskim selima, što bi trebalo da doprinese revitalizaciji ruralnog područja. U najavi je i uvođenje novih programa u italijansku fabriku čarapa ’’Va Li’’.

(26. septembar 2012.) Trećina ukupno nezaposlenih u Srbiji ima između 15 i 30 godina, a skoro polovina nacije tog uzrasta nema sopstvene prihode. Broj mladih bez posla drastično je porastao od početka krize, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Prema upozorenjima Eurostata, nezaposlenost među populacijom od 15 do 24 godine u EU povećana je za poslednje četiri godine tačno za polovinu. U Srbiji je porasla skoro za trećinu, s tim što je i pre pet godina bila veoma visoka. Tako je 2008. bilo 181.510 nezaposlenih do 30 godina, a u 2012.godini 234.627. I dok je nezaposlenih između 15 i 19 godina manje nego pre, jer je smanjen prirodni priraštaj, broj mladih bez primanja u trećoj deceniji u stalnom je porastu. Glavni krivci za ovakvu situaciju su neadekvatan obrazovni sistem - školovanje kadrova koji ne odgovaraju tržištu rada, ali i slaba mobilnost omladine i nepostojanje dovoljno programa zapošljavanja. Vremenom, sve više mladih odustaje od potrage za službom i isključuju se iz društva, odnosno, ostaju na njegovim marginama. Poseban problem je, kako upozoravaju iz Nacionalne službe za zapošljavanje, što od ukupnog broja nezaposlenih do 30. više od 20.000 njih ima fakultetsku diplomu. Ipak, podaci ove Službe razlikuju se od brojki Republičkog zavoda za statistiku, jer je, prema njima, broj ’’omladinaca’’ bez posla pao u odnosu na 2008. godinu. U realnosti, stvari izgledaju drugačije. Kako kažu u NSZ, njihove brojke pokazuju koliko se ljudi stvarno javlja ovoj Službi, tražeći posao. Tako je u 2008. bilo ukupno 215.379 prijavljenih do 30 godina. Naredne godine na birou ih je bilo 195.580, da bi od 2010. brojke opet počele da rastu. Danas ih je 204.785, od čega su polovina žene.

U NSZ rešenje ovog problema vide u češćem održavanju sajmova zapošljavanja, dok u ’’Građanskim inicijativama’’ veruju da bi situacija bila mnogo bolja kad bi lokalne samouprave mladima pomogle da pokrenu svoj biznis. Istraživanja pokazuju da dve trećine mladih misli da je rizično postati preduzetnik u ovom trenutku, a polovina njih smatra da je najsigurnija državna služba. Ukoliko opštine ne započnu neki program finansiranja za razvijanje mikrobiznisa, nezaposlenost će kod radno najproduktivnije generacije stvoriti osećaj besmisla, beskorisnosti i gubitka nade, sa direktnom posledicom ’’odliva mozgova’’. Čak 63 odsto domaćih studenata volelo bi da ode iz zemlje, zbog čega je Srbija u samom svetskom vrhu.

Prema evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, na Kosovu i Metohiji bez posla je gotovo 22.000 ljudi. Reč je, uglavnom, o stanovnicima srpske nacionalnosti, Romima, pretežno nealbancima. Broj onih koji traže posao u 2012. godini, u odnosu na isti period 2011, neznatno je povećan. Povećan je broj nezaposlenih nekvalifikovanih osoba, ali i onih sa srednjom stručnom spremom i fakultetski obrazovanih. Više od 50 odsto nezaposlenih su osobe sa trećim i četvrtim stepenom stručne spremom. U Kosovskoj Mitrovici je oko 1.500 lica bez posla i ikakvih kvalifikacija, a među njima su 1.282 žene. Posao preko NSZ-a traže i 343 fakultetski obrazovane osobe. Cilj NSZ-a je da u 2012. godini kroz obuku za razvoj preduzetništva što više ljudi osposobe, kako bi u nekom narednom periodu mogli da pokrenu sopstveni biznis. Prvi put su u 2011. godini realizovani sporazumi sa lokalnim samoupravama sa ciljem zajedničkog učešća u rešavanju problema nezaposlenosti. Realizacijom sporazuma sa lokalnim samoupravama Kosovska Mitrovica, Lipljan, Kosovo Polje i Vučitrn stvoreni su uslovi za zapošljavanje određenog broja osoba kroz različite programe. Tokom 2011. godine, NSZ je na Kosovu i Metohiji organizovala dva sajma zapošljavanja, u Kosovskoj Mitrovici i Štrpcu.

Najmanje 50.000 mladih u Srbiji nema završenu ni osnovnu školu, pa na birou za zapošljavanje godinama čeka prvu priliku za radno mesto. Uz pomoć novoosnovanog Fonda za zapošljavanje mladih, u poslednje dve godine posao je našlo skoro 3.000 nekvalifikovanih mladića i devojaka. Kancelarija UN za razvoj, Unicef, međunarodne organizacije rada i migracija, osnovale su poseban budžet za upošljavanje mladih, posebno ranjivih grupa kao što su Romi, izbeglice, osobe sa invaliditetom, povratnici iz readmisije. Polovinu novca je obezbedila srpska, a polovinu španska Vlada. U različite programe uloženo je čak 3,9 miliona dolara. Za vreme obuke Fond za zapošljavanje je pokrenuo i pilot-projekat u pet gradova - Vranju, Vladičinom Hanu, Novom Sadu, Bačkom Petrovcu i Bečeju - u kojem je uspostvljena saradnja između NSZ i centara za socijalni rad. Tako je najugroženijim stanovnicima data prednost u odabiru za obuke. Za sve to vreme su, uz naknadu od 9.350 dinara, zadržali i pravo na socijalnu pomoć. Do sada je ovu šansu dobilo 214 najsiromašnijih nekvalifikovanih građana. Cilj je da se mladima, koji imaju nizak stepen kvalifikacija, i samim tim ih je veoma teško zaposliti, pronađe bilo koji posao, jer se dešavalo da na birou provedu deset i više godina. Fokus Fonda je omladina iz pet srpskih okruga - beogradskog, južnobačkog, pčinjskog, nišavskog i pomoravskog, jer je u njima situacija najalarmantnija. Osim obučavanja, Fond posreduje i u zapošljavanju osoba sa invaliditetom, pa je tako posao, putem ove službe, našlo njih 168. A po ugledu na NSZ, Fond podstiče i samozapošljavanje, zato svakome ko želi da otpočne sopstveni biznis pokloni 160.000 dinara. Do sada je tu šansu iskoristilo njih 180.

DRUGA ŠANSA ZA ODRASLE

(Maj 2012.) Nastava funkcionalnog osnovnog obrazovanja za odrasle „Druga šansa“ započela je u osnovnim školama u Srbiji. U školske klupe mogu da sednu svi zainteresovani stariji od 15 godina kojima je pružena prilika da besplatno završe osnovno obrazovanje, a ujedno steknu i stručne kvalifikacije za jedno od 35 zanimanja. Program nastave ukupno će trajati tri godine za one koji nikada nisu išli u školu, a odrasli koji su u ranijem periodu završili četiri ili više razreda, upisivaće se direktno u 2. ili 3. ciklus nastave, čime je njihovo školovanje kraće za jednu, odnosno, dve godine. Školska godina pratiće osmogodišnje redovno školovanje i završiće se u junu mesecu. Termini pohađanja nastave prilagođeni su potrebama polaznika, a prostor u kome će odrasli učiti biće namenski opremljen. Većina škola će nastavu odraslima držati u večernjim časovima i vikendom, kada oni imau najviše slobodnog vremena. Nastavu „Druge šanse“ drže učitelji i nastavnici bez pune norme časove i kojima je pretilo da budu proglašeni tehonološkim viškovima, a koji će ovim projektom dopuniti normu časova. ’’Druga šansa’’ je velika podrška za Srbiju i projekat na koji se dugo čekalo. Njime se konačno daje mogućnost odraslima koji su iz ličnih, socijalnih ili ekonomskih razloga propustili priliku za školovanje, da se sada sa lakoćom vrate u institucije sistema, iz korena izmene svoj život i doprinesu razvoju društva. ’’Druga šansa’’ je takođe uzoran primer kako različite institucije mogu zajednički da rade za dobrobit društva.

’’Druga šansa’’ krenula je u sedam osnovnih škola u Srbiji za koje je Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije, rešenjem ministra, ocenilo da su spremne za početak nastave. Tokom meseca oktobra 2012. godine, očekuje se da će sukcesivno sa nastavom krenuti sve osnovne škole koje su selektovane da učestvuju u ovom projektu. Planiran je upis za preko 2000 odraslih polaznika u 38 osnovnih i škola za osnovno obrazovanje odraslih. Ovaj projekat Evropska unija finansira sa četiri miliona evra, a realizuju ga Ministarstvo prosvete i nauke, Nacionalna služba za zapošljavanje, odabrane osnovne i srednje škole, uz podršku lokalnih samouprava. Ovaj projekat je prilika za više od 5.000 građana Srbije da započnu bolji život. Projekat se smatra odličnom prilikom da se obrazovni sistem u Srbiji restrukturira i da se iskoriste kapaciteti škola, kako ljudski, tako i materijalni. Činjenica je da u Srbiji ima previše osnovnih i srednjih škola, ali otvaranjem njihovih vrata za odrasle,  koji do sada nisu imali priliku da se edukuju, njihovi potencijali će biti maksimalno iskorišćeni.

PREKVALIFIKACIJOM DO NOVOG RADNOG MESTA

NSZ organizuje razne obuke i edukacije shodno potrebama na tržištu rada. Prioriteti za učešće na ovim programima imaju osobe sa suficitarnim zanimanjima, izbegla i raseljena lica, građani bez kvalifikacija i dugoročno nezaposleni. Oko pola onih koji žele prekvalifikaciju zainteresovano je za kancelarijske poslove sekretara, poslovnih asistenata, administratora, knjigovođe i računovođe. Veliko je interesovanje i za poslove socijalne zaštite, poput geronto-domaćica i negovateljica, kao i za usluge i kurseve za pedikira, manikira, kozmetičara i frizera. Prekvalifikacija ima i iz oblasti građevinarstva, poput zavarivača, keramičara, a često posle kursa obučeni radnici odlaze u inostranstvo, gde se vrednuju dobijeni atesti. Tokom besplatne obuke za zanimanje pekara, mesara i poslastičara, nezaposleni imaju pravo na novčanu pomoć i na povraćaj troškova prevoza. U toku 2011. godine, 73 odsto onih koji su završili prekvalifikaciju dobilo je stalno zaposlenje. Za prvu pomoć, oni koji ostanu bez posla, a imaju do 35 godina, mogu da se jave nekoj od omladinskih zadruga koje nude najrazličitije načine za zaradu novca. Aktuelni dnevni poslovi su utovari i istovari robe, čišćenje podruma i magacina, kao i selidbe, a plaćaju se od 1200 do 1800 dinara po danu. Za one koje traže poslove na duže, savetuju se da traže radno mesto u picerijama, koje najčešće traže pomoćnike pica majstora ili raznosače, a nude početnu platu od 25 hiljada dinara. Posao na duže nudi se i onima koji odlično znaju engleski jezik u kol centrima stranih kompanija, koje obećavaju platu od oko 33 hiljade dinara za sedmočasovno radno vreme i pet radnih dana u nedelji. Obuke NSZ traju do šest meseci i realizuju ih iskusni predavači i intruktori u obrazovnim i trening centrima.

SOCIJALNE ZADRUGE SPAS ZA SIROMAŠNE

(Maj 2012.) Opšta ekonomska kriza najviše utiče na rast nezaposlenosti i stepena siromaštva, a mnoge vlasti i stručnjaci za tržište rada u EU razvili su i primenili koncept socijalne ekonomije. Do 2010. godine u EU bilo je evidentirano preko 260 hiljada socijalnih zadruga, takozvanih kooperativa, koje su direktno zapošljavale pet miliona ljudi. Pored velikog egzistencijalnog značaja za porodice i prevazilaženja granica siromaštva, ovi oblici poslovanja, koji nisu u punoj meri konkurentni, imaju veliki značaj za čitavu zajednicu, tako da koristi ima i oko 150 miliona članova i korisnika mnogobrojnih usluga. Ne samo dobra praksa i poučna iskustva u EU, već i teška ekonomska kriza u Srbiji, služile su kao podloga izrade Zakona o socijalnom preduzetništvu, koji još uvek nije usvojen. Prema predlogu novog zakona, pomoć pri zapošljavanju pružila bi se najugroženijima na tržištu rada, osobama sa invalididtetom, izbeglim i raseljenim licima, marginalizovanim grupama, na primer, Romima. Ovim zakonom bi se regulisao i status starijih lica koja ne mogu da nađu posao, a nemaju uslove za penziju, kao i onima koji su ostali bez posla i bezuspešno tragaju za radnom egzistencijom. Zapošljavanje obih kategorija podrazumeva i manje poreze i doprinose, ali i smanjene poreze na dodatu vrednost, a takođe će se regulisati i osnivanje posebnih centara za pripremu njihovog zapošljavanja. Posebno će se odrediti pravila i uslovi za osnivanje socijalnih preduzeća, zadruga i udruženja, koja bi trebalo da imaju povlastice u vidu oslobađanja od PDV-a, poreza i doprinosa, kako bi bila konkuretnija na tržištu.

Projekti zapošljavanja socijalno ugroženih ublažili bi sadašnju tešku socijalnu sliku i smanjili rastuće siromaštvo. Ocenjuje se da najviše šansi, da zaživi ovaj koncept, ima u oblasti reciklaže. Procenjuje se da u Srbiji ima čest do deset hiljada porodica ili, čak, 35 hiljada sakupljača u mreži, od čega u Beogradu oko 2.500 porodica sa 12 hiljada članova. Prema sadašnjim procenama, u Srbiji oko 700 hiljada osoba prima neki vid pomoći države, među kojima je i oko 75 hiljada korisnika naknade za tuđu negu i pomoć oko 88 hiljada njih kojima se isplaćuje naknada za telesno oštećenje preko Fonda PIO. Kooperative mogu da se formiraju u svim privrednim oblastima, preradi hrane, zanatstvu, prodaji, socijalnim, zdravstvenim i humanitarnim uslugama.

BESPLATNA PRAVNA POMOĆ MLADIMA

U prethodnih osam meseci, više od 200 mladih ljudi potražilo je besplatnu pravnu pomoć, koju je u okviru ’’Info-ruma’’ pokrenula Kancelarija za mlade grada Beograda. Projekat ’’Moja prava’’ pokrenut je sa ciljem da zaštiti mlade ljude od različitih oblika diskriminacije, na kome je angažovan tim od tri advokata, dva diplomirana pravnika i dva studenta završne godine Pravnog fakulteta. Najčešći zahtevi su: 38% iz obasti porodičnog prava, 35% iz oblasti radnog prava, 7% iz oblasti prava na obrazovanje, 6% iz oblasti imovinskopravnih odnosa, 3,6% iz sfere zaštite ljudskih prava. Zahtev za pružanje besplatne pravne pomoći može se naći na sajtu Kancelarije za mlade www.kancelarijazamlade.rs, u prostorijama u Ulici kraljice Marije 1, 19 sprat i u prostorijama ’’Info-ruma’’, koja se nalazi u Ulici 1300 kaplara broj 2, dok se prijave za besplatnu pravnu pomoć takođe primaju na te dve adrese.