01. avgust 2012.
Da li ste poželeli da se u ambijentu koji podseća na divljinu Amazona, provozate kanuom? To zadovoljstvo možete da priuštite sebi, a da iz Beograda ne mrdnete. Kanu avanturu ćete doživite u Obrenovcu, jednoj od 17 gradskih opština.
Vožnja kanua na Kolubari je jedna od onih, kako bi neki rekli, dozvoljenih avantura. U svetu, to je sve popularniji segment turizma, a da Srbija ne zaostaje, pre nekoliko godina, pobrinuo se Zoran Dejanović, koji se vratio iz Nemačke. Iskustva stručnjaka, da ljudi koji češće borave na vodi, bave se nautičkim sportom ili pecaju, imaju daleko stabilniju psihu, pretočio je u konkretnu ponudu otvaranjem centra „Ded Obren“.
„Nalazimo se tri i po kilometra od ušća Kolubare u Savu. Kolubara je u tom delu toka široka 30-tak metara, duboka po sredini oko 2,5- 3 metra. Površina reke je mirna, jer je duboko spuštena u korito, pa samim tim zaštićena od vetrova. To je važno, jer nema velikog talasanja i udara vetra, što bi otežavalo upravljanje ovim laganim čamcima“.
Naš sagovornik kaže da je koncept ovog programa da dođu ljudi koji ne znaju da veslaju. Godine i pol, nisu prepreka, a svima koji se pribojavaju ulaska u indijansko plovilo, strah se razbija u mreži- ležaljci, koja obično služi za uživanje. U kanu klubu ima funkciju svojevrsnog trenažera, jer se ljuljuškanjem aktivira centar za ravnotežu i prilagođava uslovima na vodi. Ulasku u čamac prethodi i petnaestominutna obuka. Zvuči neverovatno, ali svako ko pažljivo odsluša i pridržava se jednostavnih pravila, veslaće kao Indijanac, a sa vožnje će se vratiti suv.
I ne samo to: cilj je da se kroz nekoliko faza obuke, veslači spuste još dalje, iz mirnog toka u onaj brži, koji je u gornjem delu Kolubare, gde su peščani sprudovi, topole polegle u vodi, gde se vozi velesalom između prepreka, uživa u okruženju, cvrkutu ptica.Odatle se ulazi i u Savu, veliku, široku reku, na kojoj je mnogo brodova. Jedinstven doživljaj i prava prilika da se doživi jedan potpuno nepoznati Beograd. Tu se nudi isto ono što se može doživeti u Kanadi, odakle potiče kanu i tehnika veslanja Indijanaca, ili na Novom Zelandu, koji je što se tiče avanturističkog turizma, država broj jedan u svetu.
Zoran Dejanović, vlasnik kanu centra kaže da su beogradski stranci, Kinezi, Šveđani, Norvežani, Švajcarci, oduševljeni ovom ponudom i očarani rekom. Kolubara je prirodno mrestilište kapitalnih riba iz reke Save, a u njoj žive i školjke, rakovi i kornjače. Gornji tok je izuzetno čist, jer je dno od šljunka i peska. Nije naseljena, jer je bujična reka i često se izliva, a u Srbiji je najpogodnija za razvoj kanu turizma.
„Imam 11 kanua, 5 kajaka dvoseda. Kapacitet flote je 50 veslača istovremeno“. Zahvaljući savremenoj tehnologiji, ovi čamci su nepotopivi. Prave se od materijala koji ima specifičnu težinu manju od vode, pa i u slučaju da se napune vodom, plutaju kao komad drveta. Čamci su prilagođeni za turističko-rekretaivne potrebe, izuzetno su podvozni, stabilni i jednostavni za upravljanje, a zadržali su sve karakteristike oruginalnog kanua.
Za svaki slučaj, predviđena je i logistika. Sve vreme sa regatom, ukoliko učesnici žele, plovi čamac u kojem je Dejanović. Uz njega može da se prišlepa posada koja se zamori od veslanja. Sve je osmišljeno tako da kanuisti mogu da se prepuste uživanju u ovom divljem, zelenom krajoliku. Nažalost, grupe koje dolaze nisu tako brojne, jer mnogo ljudi i ne znaju šta postoji na ovoj pritoci Save u Beogradu. Ipak, Dejanović ne gubi optimizam, jer za svaku novinu treba vremena da zaživi. Sa lokalnom samoupravom dogovara uređenje neophodne infrastrukture, kako bi se na mestu gde su sada vigvami, koji služe za presvlačenje veslača, izgradio kamp.
Piše Jelena Gligorić
