9. maj 2013.
Ministar građevine i urbanizma Velimir Ilić i predstavnici kineske „Šandong haj-spid grupe” usaglasili su pojedinosti oko potpisivanja ugovora za izgradnju dela autoputa na Koridoru 11.
Ta kineska kompanija treba da gradi autoput od Obrenovca do Uba i od Lajkovca do Ljiga, a Ministarstvo i „Šandong haj-spid grupa” su krajem prošle godine potpisali predugovor. Ilić se 25. aprila sastao s guvernerom kineske provincije Šandong Džang Čaočaom, ambasadorom Kine u Beogradu Džangom Vansuom i drugim predstavnicima Šandonga i kineske kompanije. Kineski ambasador je izrazio zadovoljstvo dinamikom pripreme projekata, i istakao da kinesko rukovodstvo gleda Srbiju kao važnog strateškog partnera istočne Evrope.
(8. maj 2013.) Odbor izvršnih direktora Svetske banke odobrio je Srbiji zajam od 100 miliona dolara za unapređenje putne infrastrukture i bezbednosti na putevima. Novac je namenjen za finansiranje periodičnog održavanja i obnavljanja puteva, unapredjenje saobraćajne signalizacije i radove na obnovi objekata na putevima, kao i priključnim saobraćajnicama, za 35 do 40 deonica u dužini od oko 800 kilometara. Tim projektom biće obezbedjena signalizacija, mere za usporavanje saobraćaja i oprema za puteve na dodatnih 1.000 kilometara, čime će se povećati bezbednost na putevima u Srbiji. Prva faza „Program rehabilitacije putne mreže u Srbiji“, koju podržavaju Svetska banka, Evropska investiciona i Evropska banka za obnovu i razvoj, pokriće oko 1.100 kilometara puteva.
(26. april 2013.) Novi most na Drini, između Ljubovije i Bratunca, počeće da se gradi krajem 2013, a završetak radova se očekuje do kraja 2014. godine. Srbija i Republika Srpka će zajedno finansirati realizaciju projekta, tako što će Srbija obezbediti novac za most, a Srpska za pristupne saobraćajnice i infrastrukturu. Srbija je već uplatila novac za izradu projekta, koji radi Saobraćajni institut CIP iz Beograda, a tender za izbor izvođača radova trebalo bi da bude raspisan već u oktobru. Na ovom mestui će biti samo jedan granični prelaz sa one strane Drine u Srpskoj. Preko tog mosta, Srbija i Srpska biće bolje povezane, a to će biti i jedna od najboljih veza Srpske sa Koridorom 11, odnosno, budućim autoputem od Beograda prema Crnoj Gori. U Srbiji će most biti povezan sa Koridorom 11 preko Pećke i Valjeva. Srbija i Srpska zajedno će realizovati još jedan projekat, a to je izgradnja pešačkog mosta izmedđu Zvornika i Malog Zvornika, za šta je već pripremljena projektna dokumentacija.
(24. april 2013.) Radovi na više deonica na „Koridoru 11“ su u toku a prva etapa izgradnje autoputa od Beograda do Čačka trebalo bi da bude završena do kraja 2015. godine. Osim firme „Azvirt“ iz Azerbejdžana koja je glavni izvođač radova upošljena su i domaća građevinska preduzeća, „Energoprojekt” i „Planum“ što je će doprineti angažovanju oko tri hiljade radnika.
Izgradnja deonice od Ljiga do Preljine u dužini od 40 kilometara, na „Koridoru 11“, započela je krajem prošle godine na osnovu sporazuma vlada Srbije i Azerbejdžana. Prema tom sporazumu, Azerbejdžan je obezbedio kredit od 300 miliona evra za finansiranje izgradnje autoputa na toj deonici. Glavni izvođač je kompanija „Azvirt“, dok su podizvođači domaća preduzeća. Kompanija „Energoprojekt niskogradnja“ će graditi tunel „Šarani“, a preduzeće „Planum“ tunele „Brđanin“ dužine 441 metar i „Savinac“ u dužini od 240 metara. Predviđeno je da u okviru deonice od Ljiga do Preljina budu izgrađene dve velike petlje, Takovo i Preljina, zatim 66 mostova, pet tunela i regulacija rečnih tokova. Veoma je važno što su domaće građevinske firme uključene u tako značajan kapitalni projekat, te je tako „Planum“ dobio avans od 15 miliona evra, a „Energoprojekt“ 7 miliona evra. Radovi na izgradnji autoputa Ljig-Preljina na Koridoru 11 obavljaju se punom parom.
Azerbejdžanska firma “Azvirt” izvodi radove sa tačno planiranom dinamikom i ceo autoput biće završen kako je dogovoreno do kraja 2015. godine. Počela je i izgradnju prvog mosta u blizini Ljiga, a izgrdanja autoputa se odvija dobro, već se ušlo na teritoriju opštine Čačak. Kad je reč o deonici Požega-Preljina, tender je znatno skuplji ali to je uslovljeno konfiguracijom terena a 33 odsto ukupne dužine čine mostovi i tuneli. Za gradnju „Koridora 11“ kroz Srbiju zainteresovane su i kompanije iz Kine, a kineska „Eksim banka“ odobrila je Srbiji za te namene kredit u iznosu od 850 miliona evra. Kinezi će da grade deonicu od Obrenovca do Uba i od Lajkovca do Ljiga, ali i od Beograda do Obrenovca, gde će se graditi most preko reke Save i surčinska petlja. Domaće građevinske firme „Planum“ i „Putevi Užice“ angažovane su na uzgradnji deonice od Uba do Lajkovca, koja se finansira iz republičkog budžeta. Takođe, u planu je izgradnja i poprečnog autoputa od Pojata do Preljina.
Uporedo sa izgradnjom i modernizacijom koridira 10 i 11 , podižu se i putevi i mostovi u Beogradu, što je od velikog značja za izmeštanje teretnog saobraćaja. Kompletiranje radova na obilaznici oko Beograda, koja je i deo “Koridora 10”, je pri kraju. Parelelno se odvijaju i radovi na izgradnji mosta Zemun – Borča, a njegovi puštanje u saobraćaj planirano je početkom 2015. godine. Radovi idu dobro i biće završeni do kraja sledeće godine, a kada most bude u funkciji zajedno sa obilaznicom, centar prestonice biće rasterećen saobraćajnih gužvi a transpost robe efikasniji.
ŠVAJCARSKA FINANSIRA MAGISTRALNI PUT VALJEVO - KOSJERIĆ
(5. april 2013.) Švajcarska fondacija finansiraće izgradnju tunela dužine oko 4 kilometra na deonici magistralnog puta Valjevo-Kosjerić u mestu Podbukovi, čijom izgradnjom će ova deonica puta biti skraćena za 17 kilometara.
Švajcarci su spremni da finansiraju 40 miliona evra u ovaj projekat, uz podršku Vlade Srbije i resornih ministarstava. Put Valjevo - Kosjerić je deo magistralnog puta, koji na najkraći način spaja Vojvodinu, sa granicom sa Crnom Gorom, a deonica od Valjeva do Kosjerića je posebno rizična u toku zime. Idejni projekat je urađen, a da u toku je izrada generalnog plana. Radovi na izgrađnji tunela u Podbukovima mogli bi da budu završeni za tri godine.
RADOVI NA AUTOPUTU BEOGRAD-JUŽNI JADRAN
(Mart 2013.) Iako građevinska sezona još nije zvanično počela, na trasi budućeg autoputa Beograd – Južni Jadran uveliko se radi. Na deonici od Ljiga do Preljine počelo je probijanje prvog, od ukupno pet, tunela, čija dužina će biti 455 metara, a rok za završetak radova je dve godine. Istovremeno, privode se kraju i pregovori o potpisivanju ugovora sa investitorima, kako bi se obezbedila finansijska sredstva za kompletan projekat. Radovi na deonici Ljig-Preljina na autoputu Beograd –Južni Jadran, koja je dugačka 40,3 kilometra, započeli su prošle godine, a nosilac posla je kompanija „Azvirt“ iz Azerbejdžana, dok su podizvođači domaće kompanije. Nedavno je na toj deonici počelo probijanje prvog tunela kod mesta Brđani, koje se nalazi između Gornjeg Milanovca i Čačka. Radove izvodi građevinska firma „Planum“, a započeto je bušenje i iskop materijala za obe tunelske cevi. Osim tog tunela, u planu je izgradnja još četiri: kod mesta Golubac u dužini od 125 metara i mesta Veliki Kik u dužini od 200 metara. Takođe, gradiće se tunel kod Gornjeg Milanovca, u mestu Šavnica, u dužini od 270 metara i Šarani, dugačak 887 metara. Prema rečima direktora preduzeća „Koridori Srbije“ Dmitra Đurovića, deonica od Ljiga do Preljine je veoma zahtevna za graditelje, jer je predviđena gradnja ukupno 78 mostova, pet tunela, veliki broj korita i 28 zaštitnih zidova od buke. Kod tunela Brđani počelo je postavljanje prvog stuba za most, koji će biti povezan s tunelom. Prema projektu, na tunel će se nastavljati most dužine 420 metara, koji će prelaziti preko reke Dičine i lokalnog puta, a to je i najzahtevniji deo trase. Osim toga, u toku je izvođenje zemljanih radova na trasi od Brđana ka Preljini, gde je obavljena eksproprijacija zemljišta i ove godine trebalo bi da bude spremno za asfaltiranje oko osam kilometara autoputa. U toku su i završni radovi na mostovskim kontrukcijama, a kako se u tom delu Ibarska magistrala izmešta preko budućeg autoputa u dužini od oko 800 metara, može se očekivati da taj deo trase bude otvoren za saobraćaj u narednih nekoliko meseci.
Istovremeno sa započetim radovima, u toku su pregovori sa investitorima, kako bi se zaokružila finansijska konstrukcija za završetak projekta. Osim kredita Vlade Azerbejdžana, u iznosu 300 miliona evra, za deonicu Ljig-Preljina, sa kineskim partnerom je dogovoren zajam od 333 miliona dolara za izgradnju trase Lajkovac –Ljig. Radovi na deonici Ub – Lajkovac finansiraju se sredstvima iz republičkog budžeta, a vrednost investicije je 73 miliona evra. Procenjeno je da bi deonica od Beograda do Obrenovca koštala 202 miliona evra, a od Preljine do Požege 298 miliona evra i za ta dva pravca je moguća i koncesija. Kompanije iz Ujedinjenih Arapskih Emirata zainteresovane su da grade autoput od Požege do granice sa Crnom Gorom. Još uvek se razmatra trasa tog dela autoputa, jer je jedna opcija da ide preko Zlatibora, a druga da ide preko Ivanjice, Sjenice i Duge Poljane do Boljara. Druga trasa je kraća za 44 kilometra i za oko 600 miliona evra jeftinija, ali konačna odluka nije još doneta. Nedavno se pojavio predlog da kompanije iz Emirata grade autoput i kroz Crnu Goru, a da zauzvrat Srbija dobije Luku Bar, ali ništa zvanično nije dogovoreno. Autoput Beograd - Južni Jadran je deo „Koridora 11“, koji povezuje više zemalja: Rumuniju preko Srbije sa Crnom Gorom i Italijom.
ZA OBNOVU PUTEVA OKO 400 MILIONA EVRA
(29. mart 2013.) Javno preduzeće „Putevi Srbije“ obezbediće 370 miliona evra za obnovu puteva u naredne četiri godine. Ta sredstva će delom biti obezbeđena iz sopstvenih izvora, a delom iz kredita međunarodnih finansijskih institucija. Uskoro se očekuje potpisivanje ugovora sa Svetskom bankom o kreditu u iznosu od 100 miliona dolara, namenjenih ulaganju u rekonstrukciju i održavanje puteva u Srbiji. Takođe, u planu je potpisivanje ugovora i sa Evropskom investicionom bankom i Evropskom bankom za obnovu i razvoj o zajmovima u iznosu od po 100 miliona evra. Predviđeno je da se sredstva od EIB i EBRD sukcesivno odobravaju, što znači da će svake godine biti izdvojeno po 25 miliona evra. Obnova puteva je deo Programa za bezbednost saobraćaja, koji ima za cilj da putevi u Srbiji budu u skladu s međunarodnim standardima. Putna mreža u Srbiji je u lošem stanju i procenjuje se da bi za njeno održavanje godišnje trebalo izdvojiti najmanje 300 miliona evra. Ideju da se ta sredstva obezbede od naplate putarine nije moguće realizovati, jer se na taj način godišnje sakupi tek trećina neophodnog novca. Preduzeće „Putevi Srbije“ je u 2012. godini na ime naplate putarine ostvarilo prihod od 14,6 milijardi dinara, odnosno oko 130 miliona evra. Zbog toga je neophodno da se sredstva obezbede zajmovima od međunarodnih finansijskih institucija.
(28. januar 2013.) Izgradnja Moravskog koridora koji će spojiti sedam gardova i opština Pomoravlja i direktno povezati koridore 10 i 11, počeće u maju na teritoriji Kruševca i Čačka. Rok za izgradnju autoputa u dužini od 109,6 kilometara je četiri godine a gradiće ga kineska korporacija “Čajna rod i bridž korporejšn” koja već gradi most u Beogradu od Zemuna do Borče.
Takozvani Moravski koridor, odnosno autoput Pojate - Preljina, povezaće pravcem istok-zapad koridore 10 i 11, odnosno niški autoput sa budućоm sаоbraćajnicom Beograd-Južni Jadran. Trasa Moravskog koridora ide od Pojata preko Kruševca, Trstenika i Kraljeva do Preljine, odnosno Čačka. Tu se spaja sa koridorom 11 i njime nastavlja do Požege, a prema planu gradiće se, od Požege preko Užica, i krak ka Republici Srpskoj, odnosno Višegradu. Ovaj posao kreditiraće kineska “Eksim banka”, pod povoljnim uslovima, sa kamatom od 2,5 odsto, rokom odplate 20 godina i grejs periodom 5 godina. Glavni izvođač biće kineski „Čajna rod end bridž korporejšn“, koji se dobro pokazao na izgradnji mosta Zemun - Borča.
Realizacija ovog infrastukturnog projekta predstavlja razvojnu šansu za sve opštine kroz koje će prolaziti autoput, a doprineće i podizanju kvaliteta saobraćajne mreže kroz Srbiju. Izgradnja ovog regionalnog puta koji ima širi značaj za Srbiju, doprineće upošljavanju domaće građevinske operative, mašinske industrije ali i smanjenju broja nezaposlenih. Eksproprijacija zemljišta završena je u dužini od 11,5 kilometara, na trasi obilaznice oko Kruševca. Moravski autoput povezaće Krupševac, Varvarin, Trstenik, Ćićevac, Vrnjačku Banju, Čačak i Kraljevo. Ove opštine uveliko se pripremaju za izgradnju i ponudiće izvođačima radova sve rapoložive potencijale, kamenolome, šljunkare, radnu snagu.
Saobraćajnica moravskog koridora - od Pojata do Preljine biće duga 109 kilometara sa šest kolovoznih traka. Prema preliminarnim dogovorima Ministarstva za regionalni razvoj i lokalnu samoupravu sa kineskim partnerom, izgradnja autoputa u Pomoravlju započeće na teritoriji Kruševca i Čačka. U Pomoravlju će biti 10 mostova ukupne dužine oko 10 kilometara, istovremeno će se graditi veliki broj nasipa jer će koridor čak osam puta preći preko zapadne Morave. Gradnju donekle otežava specifična konfiguracija terena - na primer uzan prolaz između Morave i Gledićkih planina kao i izmeštanje reke na teritoriji Kraljeva. Nesporno je da ovaj auto-put ima punu opravdanost u saobraćajnom, ekonomskom, finansijskom, tržišnom, ali i u strateškom smislu. Postojećim saobraćajnicama dnevno prođe više od 10.000 vozila, što opravdava izgradnju autoputa. Kineska korporacija za puteve i mostove “Čajna rod i bridž korporejšn” gradiće još jedan regionalni autoput u Srbiji, od Novog Sada do Rume, sa tunelom kroz Frušku Goru. Ukupna vrednost ova dva projekta je 642 miliona evra.
KINEZI GRADE AUTOPUTEVE U SRBIJI
(9. januar 2013.) Vlada Srbije je sa predstavnicima kineskih kompanija potpisala predugovore za izgradnju autoputeva u Srbiji. Tako će kineska kompanija „Čajna šandong internešenel“ („China Shandong International Economic & Technical Cooperation Group Ltd.“) graditi deonice na „Koridoru 11“ od Obrenovca do Uba i od Lajkovca do Ljiga, a kompanija "CRBC" autoputeve u centralnoj Srbiji i Vojvodini.
Vrednost investicije je 333 miliona dolara, a sredstva su obezbeđena iz kredita kineske „Exim banke“. Radovi na izgradnji te dve deonice autoputa, u ukupnoj dužini od 50 kilometara, trebalo bi da počnu na proleće 2013. godine, a rok za završetak je 38 meseci. Udeo kineske kompanije u projektu je 51 odsto, a domaćih preduzeća 49 procenata. Kako će Kinezi angažovati deo domaće radne snage ukupno učešće građevinaraca iz Srbije biće oko 70 odsto. Ta kineska kompanija je poznata po tome što je izgradila najduži most na svetu preko mora. Most je dužine 42 kilometra i otvoren je za saobrćaj 2011. godine, posle četiri godine gradnje. Most ima pet hiljada stubova i povezuje istočnu kinesku luku Đingdao i ostrvo Huangdao, a vrednost investicije je 1,5 milijardi dolara.
Kineska kompanija „CRBC“ (China Road and Bridge Corporation) gradiće dva autoputa. Prvi je „Moravski koridor“, u dužini od 110 kilometara, koji će povezati Pojate i Preljinu. Reč je o deonici, koja treba da poveže „Koridor 10“ sa budućim „Koridorom 11“, odnosno autoputem Beograd-Južni Jadran. Takođe, na taj način će, modernim autoputem sa šest traka, biti uspostavljena bolja saobraćajna veza između Čačka, Kraljeva i Kruševca. To područje obuhvata oko pola miliona stanovnika i jedan je od najznačajnijih poljoprivrednih i indutrijskih regiona. Drugi autoput će povezati Novi Sad, preko Iriga, sa Rumom, a predviđena je i izgradnja tunela kroz Frušku goru. Na tom području živi oko 400 hiljada stanovnika i posluje oko 25 hiljada malih i srednih preduzeća. Kompanija „CRBC“ je deo sistema Kineske kompanije za telekomunikacije i infrastrukturu („CCCC International“), sa kojom je Ministarstvo saobraćaja Srbije potpisalo Memorandum o razumevanju, kojim je predviđena modernizacija srpskih pruga.
Kineske investicije u Srbiji deo su velikog investicionog ciklusa Vlade Kine, koji podrazumeva ulaganje 10 milijardi dolara, kroz kredite, u 16 zemalja jugoistočne Evrope. Od ukupnog iznosa Kina će trećinu kredita odobriti pod povoljnim uslovima, što znači sa dužim rokom otplate i nižom kamatnom stopom od tržišne.
800 KILOMETARA DRUMSKOG KORIDORA KROZ SRBIJU
(Avgust 2012.) Drumski deo „Koridora 10“ kroz Srbiju, zajedno sa severnim i istočnim krakom, dug je oko 800 kilometara, a za njegovu realizaciju je obezbeđeno 1,1 milijarda evra i to pod najpovoljnijim uslovima. Od Svetske banke obezbeđeno je 388 miliona evra, 600 miliona evra od Evropske investicione banke, 150 miliona od Evropske banke za obnovu i razvoj i 100 miliona evra iz grčkog „Helenik plana“. Ukupna projektna vrednost posla je 1,3 milijarde evra. Oko 150 do 200 miliona evra, koliko nedostaje za okončanje poslednje faze na obilaznici oko Beograda, Vlada će obezbediti iz međunarodnih kredita. Time će se iz centra prestonice izmestiti ova prometna međunarodna saobraćajnica. Na tom gradilištu, najvećem u poslednjih nekoliko decenija, biće direktno angažovano i do 15 hiljada radnika, a još četiri puta toliko, najmanje 50 hiljada ljudi, biće uključeno u pripremne radove. Odobravanjem međunarodnih kredita Srbija je prvi put u istoriji uspela da obezbedi kompletna sredstva, potrebna za realizaciju tako velikog strateškog projekta, kakav je Koridor 10. Uslov za povlačenje tih kredita bio je da Srbija samostalno finansira deo radova, što je i učinjeno izgradnjom pedesetak kilometara puta. Takođe, bili su potrebni glavni projekti za sve deonice koje se finansiraju iz tih izvora, kao i dokaz da je otkupljeno zemljište, preko koga prolazi trasa Koridora 10.
ZAVRŠEN SEVERNI KRAK KORIDORA 10
Putni međunarodni „Koridor 10“, koji je dugačak 2.360 kilometara, kroz Srbiju prolazi u dužini od 835 kilometara. Taj putni pravac povezuje više zemalja, a prostire se od Salcburga i Beča u Austriji, preko Slovenije i Hrvatske do Srbije, i iz drugog pravca preko Budimpešte u Mađarskoj do Beograda. Iz Beograda „Koridor 10“ ide prema Nišu odakle se račva na dva dela: prvi istočni krak preko Dimitrovgrada ide ka bugarskoj granici i dalje preko Sofije i Plovdiva do Varne na obali Crnog mora, odnosno do Istanbula u Turskoj, dok drugi južni krak ide prema granici sa Makedonijom, preko Skoplja do Soluna i Igumanice u Grčkoj.
„Koridor 10“ kroz Srbiju podeljen je na više deonica, koje se grade istovremeno kako bi posao bio što pre završen. To je dalo dobar rezultat, pa je krajem 2011. godine završena kompletna deonica na severnom kraku od Horgoša do Novog Sada. Osim dvadesetak kilometara, koji su završeni još 2009. godine, najveći deo radova završen je u 2011. godini, ali je za saobraćaj otvaran deo po deo te deonice. Sredinom jula pušten je u saobraćaj put od Horgoša prema unutrašnjosti u dužini od 28 kilometara, a zatim u avgustu i septembru još nekoliko delova autoputa, što ukupno iznosi 88 kilometara. Poslednji radovi izvođeni su na malom delu od oko 5 kilometara kod Srbobrana, a ta deonica otvorena je za saobraćaj u decembru 2011. godine, čime je kompletiran autoput severni krak „Koridora 10“. Reč je o savremenom autoputu sa šest kolovoznih traka, što će značajno povećati bezbednost, kao i skratiti vreme putovanja. Na autoputu u zoni Novog Sada izgrađene su obilaznica oko tog grada, zatim petlje Sever i Temerin i potpuno rekonstruisana Zrenjaninska petlja. Kada je reč o Subotici, Obilaznica –Y krak, od graničnog prelaza Kelebija do Subotice, u dužini od 22 kilometra, biće završena u maju 2012. godine.
Kruna građevinskih radova na severnom kraku je projektovanje i izgradnja novog mosta preko reke Dunav kod Beške. Reč je o grandioznoj građevini u dužini od 2.205 metara sa 3,5 kilometara pristupnog puta. To je najveći most na 2.850 dugom toku najveće evropske reke, koja protiče kroz deset zemalja. Most nose 43 stuba, koji dosežu do 36 metara ispod dna reke, dok se cela konstrukcija nalazi 50 metara iznad reke, a most je po izgledu identičan starom, koji se nalazi na samo pet metara udaljenosti. Građen je po svim ekološkim standardima, a gradilo ga je preko hiljadu ljudi 11 nacionalnosti. Tokom izvođenja radova u most je ugrađeno 60 hiljada kubnih metara betona, 50 hiljada metara kablova, 10 hiljada tona armature i 14 hiljada metara šipova. Primenjivana je najsavremenija tehnologija, poput skela za betoniranje, ležišta su od neoprena, a ugrađene su i najbolje švajcarske spojnice kako se ne bi osećale vibracije kad se prelazi preko mosta. Ta građevina ima tri specifičnosti. Prvo, urađeno je ekološko rešenje za odvodnjavanje kojim je obezbeđeno da reku ne zagađuju štetne materije. Zatim, rešen je problem klizišta, koje obuhvata teritoriju od Novog Sada do Banovaca. Na kraju, urađeno je fundiranje mosta, na glavnim stubovima, što je zahtevan proces, jer se moralo voditi računa da se ne ugrozi bezbednost starog mosta. Kada je reč o rekonstrukciji starog mosta, koji je izgrađen 1975. godine, najveći deo radova je već urađen. Sa spoljne strane sve pukotine su zatvorene specijalnom karbonskom trakom, a urađena je i zamena ležišta. Za proleće 2012. godine ostaje da se promene ograde, izgrade pešačke staze, uradi hidroizolacija i asfaltiraju kolovozne trake. Nosilac posla bila je austrijska kompanija „Alpina“, a 80 odsto radova izvodile su domaće građevinske firme.
POČELA IZGRADNJA ŽEŽELJEVOG MOSTA
(26. april 2012.) Zvanično su počeli radovi na izgradnji Žeželjevog mosta u Novom Sadu. Izvođač radova je špansko-italijanski konzorcijum, a ukupna vrednost radova procenjena je na 46 miliona evra. Predstavnici Vlade Srbije i Evropske unije potpisali su 2010. godine u Novom Sadu sporazum o korišćenju 70,5 miliona evra za 9 projekata iz pretpristupnih IPA fondova. Najvažniji od projekata je izgradnja drumsko-železničkog mosta u Novom Sadu, na mestu nekadašnjeg Žeželjevog mosta, koji je srušen tokom NATO bombardovanja 1999. godine. Most se nalazi na ključnom železničkom koridoru, koji će postati i glavni evropski koridor, kada Turska završi izgradnju podzemnog tunela na Bosforu. Mašine su izašle na teren, pošto su otklonjeni svi problemi sa sremske strane Dunava. Problemi su se ticali činjenice da se deo mosta, odnosno, stubova koji treba da budu rušeni i građeni, nalaze na vodozaštitnom području. Ugovoreni rok za izgradnju je nešto manje od tri godine, a potrebna sredstva su budžetom obezbeđena. Novoizgrađeni most će biti veći od Mosta Slobode i u velikoj meri će rešiti funkcionisanje drumskog i železničkog saobraćaja, naročito izgradnjom obilaznice oko Petrovaradina. U finansiranju učestvuju Grad Novi Sad, Vlada Vojvodine i Republika Srbija, a za srpskog izvođača radova, angažovane su “Železnice Srbije”. Konstrukcija će biti od metala, most će po izgledu biti sličan srušenom, dužine 470, širine 25 metara, sa dvokolosečnom prugom i dve saobraćajne drumske trake.
DEO OBILAZNICE OKO BEOGRADA OTVOREN ZA SAOBRAĆAJ
(7. maj 2012.) Deonice na Obilaznici oko Beograda na potezu od Batajnice do Dobanovaca i od Orlovače do novog tunela „Straževica“ u dužini od 16 kilometara otvorene su za saobraćaj. To će omogućiti izmeštanje teretnog transporta iz centra grada, što je od vitalnog značaja za srpsku prestonicu, kao i za podizanje nivoa kvaliteta saobraćaja u celoj Srbiji, jer je reč o sastavnom delu „Koridora 10“. Završetkom izgradnje deonice od Batajnice do Dobanovaca povezani su novosadski autoput i autoput od Beograda prema Hrvatskoj, dok je deonicom od Orlovače do tunela „Straževica“ omogućeno povezivanje sa „Koridorom 10“. Vrednost investicije, koja obuhvata dve završene deonice je 115 miliona evra, i ta sredstva su obezbeđena iz kredita Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj, dok je Vlada Srbije izdvojila 25 miliona evra za tunel „Straževica“. Obe deonice ukupne dužine oko16 kilometara podeljene su na dva dela. Deonica od Batajnice do Dobanovaca deli se na autoput na tom potezu i Batajničku petlju, koja obuhvata više mostovskih konstrukcija, dužine od 100 metara do 1.400 metara, a izvođenje radova je povereno domaćim preduzećima. Druga deonica od Orlovače do tunela dugačka je 5,4 kilometra i takođe obuhvata više mostova. Na trasi od Ibarske magistrale do tunela „Straževica“ izgrađena su tri mosta, dužine 555,73 i 661 metar, kao i autoput između njih u dužini od 3,8 kilometara. U okviru petlje Batajnica izgrađena su dva vijadukta dužine od po 1,5 kilometara, koji predstavljaju produžetak autoputa od Novog Sada prema Dobanovcima. Vrednost investicije je 56 miliona evra. Pre četiri godine u saobraćaj je puštena deonica od Ostružnice do Orlovače, a uz otvaranje nove dve deonice, Obilaznica je indirektno, preko Kružnog puta povezana sa trasom do Bubanj Potoka i dalje „Koridorom 10“ prema Nišu. Za završetak kompletne obilaznice potrebno je obezbediti još 250 miliona evra. Za izgradnju deonice od tunela „Straževica“ do Bubanj Potoka, u dužini od sedam kilometara, već su obezbeđena sredstva iz kredita Evropske investicione banke u iznosu od 80 miliona evra. Na izvođenju radova angažovano je više građevinskih preduzeća kao što su „Planum“, „Štrabag“, „Interkop“, „Ratko Mitrović“, „Energoprojekt“ i „Primorje“ iz Slovenije. Kada bude završena Obilaznica oko Beograda biće dugačka oko 40 kilometara, a dnevno će tuda prolaziti između 12 i 14 hiljada automobila.
RADOVI NA ISTOČNOM KRAKU "KORIDORA 10"
(April 2012.) Od ukupno 330 kilometara neizgrađenih puteva, na međunarodnom „Koridoru 10“ kroz Srbiju, završeno je dve trećine predviđenih radova. Ovih dana, započeli su radovi i na istočnom kraku, prema bugarskoj granici, na deonici od Proseka kod Niša, do mesta Crvena Reka u blizini Bele Palanke, u dužini od 22,5 kilometara. „Koridor 10“ je veliki infrastrukturni projekat, koji ima nacionalni značaj, jer predstavlja okosnicu mreže autoputeva Srbije. Ta saobraćajnica je značajna i zbog toga što ima međunarodni karakter, jer povezuje Srbiju sa ostalim evropskim državama, kao i zemlje na zapadu, sa onim na jugu Evrope. Posle završetka severnog kraka, prema granici sa Mađarskoj, započela je izgradnja istočnog kraka, od Niša do bugarske granice. Sredinom januara 2012. godine potpisan je ugovor za izgradnju deonice od Proseka do Crvene Reke, koja će biti građena iz tri dela. Kako navodi direktor preduzeća „Korodori Srbije“ Mihajlo Mišić, radove na toj deonici izdvodiće grčke kompanije „Aktor“ i „Terna“, dok je gradnja tunela kod Bancareva poverena češkoj firmi „Subtera“.U okviru istočnog kraka „Koridora 10“, već teku radovi na deonici od Crvene Reke do Čiflika i od Dimitrovgrada do Pirota, sa tunelima Progon i Pržojna Padina. Planirano je da do kraja 2012. godine budu otvoreni svi radovi na preostalim neizgrađenim deonicama na „Koridoru 10“. Mišić je istakao da je za izgradnju deonice od Proseka do Crvene Reke sredstva obezbedila Evropska investiciona banka, koja finansira polovinu radova na „Koridoru 10“, uključujući i autoputeve E-80 i E-75. Za te namene Evropska investiciona banka je odobrila kredit od 195 miliona evra.
Deonica na autoputu E-80 od Proseka kod Niša, do Crvene Reke nedaleko od Bele Palanke, u dužini od 22,5 kilometara trebalo bi da se gradi u tri etape. Predviđeno je da prva etapa obuhvati potez od Proseka do Bancareva, gde će se graditi pun profil autoputa u dužini od 9,4 kilometra, uključujući i deset mostova. Druga etapa obuhvata izgradnju 13 kilometara autoputa od Bancareva do Crvene Reke i pet mostova. Trećom etapom predviđena je izgradnja tunela Bancarevo u dužini od oko 750 metara. Rok za završetak radova je dve godine.
RIMLJANI NA KORIDORU 10
Trasa autoputa Beograd – Subotica, preko Novog Sada, duž „Koridora 10“, nije značajna samo savremenicima.U prohujalim vekovima taj prostor bio je interesantan o čemu svedoče ostaci naselja čak iz preistorije, otkriveni u leto 2010. godine.Tragove života još s početka bakarnog doba pronašli su arheolozi Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture na osam lokaliteta između Zmajeva i Feketića. Starost delova naselja, alatki i posuđa proteže se od bakarnog i bronzanog - neolita i eneolita, antičkog perioda - 2. i 4. veka, do srednjeg - od 8. do 13. veka. Ukupno je istraženo 300 stambenih i ekonomskih objekata. Reč je o seoskim naseljima, uvek smeštena u blizini vode, ali na suvom, uzvišenom terenu. Kuće su bile donjim delom ukopane u les, a podzemni delovi izgrađeni od drvenih greda, balvana, dasaka i platera, oblepljene blatom.Daleki preci su pored kuće gradili i zemljane peći za spremanje hrane. Ukopavane su mnogobrojne kružne jame, koje su služile kao ostave za hranu. Zanimljiv je jedan objekat u naselju iz 2. veka nove ere, u blizini Feketića, koji je, kako se pretpostavlja, služio kao pušnica za meso. Iz jedne prostorije u kojoj se ložila vatra, dim je, preko kratkog tunela iskopanog u zemlji, stizao do prostorije u koju se dimilo meso. Kuće su služile samo za spavanje i boravak, a hrana se pripremala u drugom objektu. Tadašnje stanovništvo, osim zemljoradnjom i stočarstvo, bavilo se i raznim zanatima, što potkrepljuje podatak da je u dva naselja iz 2. i 3. veka nove ere pronađena gvozdena šljaka, pa se može pretpostaviti da su njima kovači izgrađivali gvozdene alatke.U to vreme bila je razvijena i trgovina, pa su u naselje iz 2. veka stizale luksuzne keramičke posude s teritorije Rimskog carstva. Veština zanatlija iz bronzanog doba - 1.500 godina pre nove ere - ogledala se u izradi glinenih posuda isključivo rukama, bez grnčarskog vitla, a ukrašavali su ih urezivanjem raznih ukrasa.
TRI MOSTA NA OBILAZNICI OKO VRŠCA
Obilaznica oko Vršca košta oko 15 miliona evra, a posao su dobila srpska preduzeća. Poštujući zahteve građevinara, kao i onih koji proizvode građevinske materijale, da se poveća obim posla za domaća preduzeća. Na trasi buduće obilaznice oko Vršca, u dužini od 8,5 kilometara, biće izgrađena i tri mosta, a saobraćajnica će biti važan deo putnog „Koridora 11“, koji treba da poveže Rumuniju, Srbiju, Crnu Goru i Italiju. Reč je o mostovima preko pruge i puta Vršac - Zrenjanin, kao i pruge Vršac - rumunska granica. Na pravcu iz Beograda ka Vršcu i prema graničnom prelazu sa Rumunijom „Vatin“, biće izgrađene i petlje za uključivanje vozila sa obilaznice, koje će biti veoma korisne i za građane Vršca.Time će biti izmešten teretni prevoz iz centra grada, što će smanjiti probleme u saobraćaju. Obilaznica se gradi na lokaciji od Beogradskog puta, obodom sela Pavliš i Vršački ritovi i uključuje se na put za Vatin. Reč je o prvoj fazi radova za deonicu u dužini oko 2,6 kilometara čija vrednost iznosi 625 miliona dinara, a novac su obezbedili „Putevi Srbije“ - 300 miliona, Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine - 300 miliona dinara i opština Vršac - 25 miliona dinara za eksproprijaciju zemljišta. Izmeštanjem saobraćaja biće smanjeno zagađenje vazduha i buka, a staro jezgro grada i značajni spomenici vojvođanske urbane arhitekture biće zaštićeni od negativnog uticaja. Izgradnjom ove obilaznice biće omogućen i razvoj industrijske zone „Sever“. Reč je, inače, o najskupljem insfrastrukturnom projektu koji će biti realizovan u Vršcu u protekle dve decenije.
MOST KOD SREMSKE RAČE
(Septembar 2010.) Predsednik Srbije Boris Tadić i premijer Republike Srpske Milorad Dodik otvorili su novi most preko reke Save kod Sremske Rače. Tom prilikom predsednik Tadić je izrazio uverenje da će ta moderna saobraćajnica dodatno zbližiti građane s obe strane Save i doprineti ekonomskom razvoju Srbije i Republike Srpske. Vrednost investicije je 13 miliona evra, a najveći deo sredstava obezbedila je Srbija. Most preko Save kod Sremske Rače, izgrađen je za tri godine, a prema rečima predsednika Srbije Borisa Tadića, osim privrednog, ima i simbolički značaj jer predstavlja krunu napora da se materijalizuje ugovor o specijalnim paralelnim vezama Srbije i Republike Srpske. Tadić je istakao da je značaj mosta na Savi u tome što otvara perspektive za ljude sa obe strane reke i izrazio uverenje da će njih uskoro povezivati i most kod Bratunca. Osim toga u planu je da se u narednih pet do deset godina izgradi autoput u okviru Koridora 11, koji će povezati Rumuniju, preko Beograda sa Crnom Gorom, kao i preko Višegrada sa Bosnom i Hercegovinom. Na taj način će te zemlje biti povezane infrastrukturno, što će doprineti boljoj privrednoj saradnji. Tadić je istakao da se u Srbiji grade mostovi visokog kvaliteta, kao i da su započeti veliki infrastrukturni projekti. Kako je naglasio, Srbija decenijama nije gradila i zbog toga sadašnja Vlada mora da nadoknadi ono što prethodne nisu uradile. To će doprineti da slika Srbije u infrastrukturnom smislu bude potpuno promenjena za nekoliko godina. Prema Tadićevim rečima, Srbija može sa optimizmom da gleda u budućnost bez obzira na velike teškoće sa kojima se suočava.
Premijer Republike Srpske Milorad Dodik je istakao da će most kod Sremske Rače doprineti poboljšanju standarda i komunikacije ljudi sa obe strane granice. Prema njegovim rečima, političari treba da iza sebe ostavljaju dela, a ovaj most je jedan od kapitalnih objekata, koji ima neprocenjiv značaj za građane Republike Srpske. Dodik je najavio da je u planu više zajedničkih infrastrukturnih radova, čime će se na najbolji način potvrditi specijalne paralelne veze Srbije i Republike Srpske. Novi most je izgrađen pored starog drumsko-železničkog mosta i biće dugačak 440, a širok 11 metara. Sa dve kolovozne i jednom pešačkom trakom omogućiće lakši prelazak ljudi i protok robe između Srbije i Republike Srpske, jer se kod Sremske Rače nalazi najfrekventniji granični prelaz. Dnevno tuda prođe oko 2 hiljade vozila i 5 hiljada putnika. Tako je od početka godine preko tog graničnog prelaza prešlo gotovo 64 hiljade autobusa i kamiona, 240 hiljada automobila i više od milion putnika. Sredstva za igradnju mosta obezbedili su Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine, preduzeće „Putevi Srbije“ i Ministarstvo za saobraćaj i veze Republike Srpske, koje je uložilo milion evra u izgradnju prilaznih puteva.
