8. maj 2013.
Evropi treba više vremena za oporavak od ekonomske krize, jer se suočava sa recesijom većih razmera u evrozoni nego što se to prvobitno očekivalo i visokom stopom nezaposlenosti, navodi se u novom izveštaju Evropske unije.
Bruto domaći proizvod članica evrozone ove godine opašće za 0,4 odsto, što je ipak bolje od 0,6 odsto, koliko je iznosio prošle godine, ali za 0,1 odsto manje od ranijih očekivanja. Loše prognoze prisilile su čak evropskog komesara Oli Rena da omogući Francuskoj dodatne dve godine da uravnoteži deficit i dovede ga na ispod tri odsto BDP-a. Čak je i Nemačka, najjača članica EU, počela da trpi posledice slabog privrednog rasta okolnih zemalja, tako da će ove godine rast iznositi 0,4 odsto, dok je prošle godine bio 0,7 odsto. U izveštaju se navodi da će stopa nezaposlenosti u evrozoni ove godine dostići 12,2 odsto, a prošle godine je iznosila 11,4 odsto. U evrozoni je nezaposleno 19,2 miliona ljudi, a očekuje se da će stopa nezaposlenosti u Grčkoj i Španiji dostići 27 odsto.
Generalno loše prognoze mogle bi da utiču na Evropsku centralnu banku da preduzmu dalje korake, iako je smanjila referentnu kamatnu stopu na rekordno niskih 0,50 odsto. EU je najveće izvozno tržište, a ukupna populacija članica premašila je pola milijarde ljudi. Ukoliko tržište EU nastavi da stagnira, to će se negativno odraziti i na SAD i Aziju. Početkom maja „Ford“ je saopštio da je na evropskom tržištu zabeležio gubitke od 462 miliona dolara.
(26. mart 2013.) Kipar je dobijanjem pomoći od 10 milijardi evra izbegao bankrot najvećih banaka i izlazak iz evrozone, ali cena koju zauzvrat mora da plati nije mala. Bliska budućnost će biti vrlo teška za Kipar i njegove stanovnike, ali su mere neophodne da bi kiparski narod obnovio svoju ekonomiju na novim osnovama. To je ocena evropskog komesara za ekonomske i monetarne poslove Oli Rena o dogovoru, koji je postignut u Briselu između predstavnika Kipra, Evropske unije i Međunarodnog monetarnog fonda. Na kraju dramatičnog sastanka, na kome je predsednik Kipra Nikos Anastasijades pretio ostavkom zbog pritisaka Brisela, Kipar je u zamenu za pomoć od 10 milijardi evra obećao da će drastično da smanji bankarski sektor, budžet, privatizuje državno vlasništvo. Najveća prašina digla se, ipak, zbog primoravanja vlasnika velikih računa da “plate ceh”. Da bi osigurala kreditnu pomoć, vlada Kipra mora da prikupi 5,8 milijardi evra. Veći deo te sume se obezbeđuje od vlasnika velikih depozita u bankama, a ostatak povećanjem poreza i privatizacijom.
Prema uslovima programa pomoći, druga najveća kiparska banka, “Laiki”, biće podeljena na “dobar” i “loš“ deo, a male štediše biće zaštićene. Banka Kipra će preživeti, ali će njeni depoziti, veći od 100 hiljada evra biti oporezovani. Najveći udarac pretrpeće veliki investitori, budući da ta banka drži lavovski deo ruskih depozita. Procenjuje se da kapital ruskih građana u kiparskim bankama dostiže oko 33 odsto ukupnih depozita na ostrvu. Stoga je predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin zatražio od vlade da radi, zajedno sa inostranim partnerima, na programu restrukturiranja ranije odobrenog ruskog kredita Kipru, u vrednosti 2,5 milijarde dolara. Ruski premijer Dmitrij Medvedev izjavio je da se dogovorom nastavlja otimanje kapitala, koji se nalazi u najvećim bankama ostrva.
Pojedini analitičari smatraju da je samo pitanje vremena kada će bogati Rusi kapital premestiti u neke druge zemlje. Moskovska glasila prenose stav pojedinih zapadnih analitičara, koji ne isključuju mogućnost da Rusija potraži kompenzaciju, tako što bi posegla za imovinom nekih zapadnih kompanija koje posluju na njenom tržištu. Američki komentatori, s druge strane, podsećaju da su pokušaji uvođenja konfiskacionih poreza u prošlosti bili najvećim delom neuspešni. Očekuje se da će mere produbiti recesiju na ostrvu, na čijim bankomatima je sada moguće podići samo 100 evra dnevno.
(7. mart 2013.) Prema Izveštaju Međunarodne organizacije za rad „Globalni tendovi zapošljavanja“, broj nezaposlenih u 2012. godini povećao se za četiri miliona, a očekuje se da će se taj trend nastaviti i u ovoj godini. U Evropskoj uniji beleži se rekorna nezaposlenost od 11,9 odsto. U toku 2012. godine bez radnog mesta je bilo 6 odsto svetske radne snage, odnosno 197 miliona ljudi. Posebno zabrinjava što dugoročna nezaposlenost postaje rastući problem, jer trećina na posao čeka duže od godinu dana. Od ukupnog broja nezaposlenih čak 74 odsto su mladi ljudi. Na rast nezaposlenosti uticali su nesigurnost kontroverzne politike evrozone, kao i fiskalna politika u SAD. Četvrtina od četiri miliona novih nezaposlenih potiče iz industrijski razvijenih zemalja, a situacija je loša i u pojedinim zemljama u razvoju, posebno u istočnoj i južnoj Aziji i podsaharskoj Africi.
Zbog globalne ekonomske krize u evrozoni je nezaposlenost na rekordnom nivou od 11,9 odsto. Po broju nezaposlenih na prvom mestu je Španija, gde je stopa nezaposlenosti 26,2 odsto, a u Grčkoj je bez posla jedna od četiri osobe. Slede Italija sa 11,7 odsto, Mađarska sa 11,1 odsto i Francuska sa 10,6 odsto. U Finskoj je stopa nezaposlenosti 7,9 odsto, u Belgiji 7,4 odsto, dok je u Rumuniji 6,6 procenata. Prema podacima Evropskog zavoda za statistiku – Evrostata, u Evropi je bez posla oko 19 miliona ljudi. Najniže stope nezaposlenih imaju Austrija 4,9 odsto, kao i Nemačka i Luksemburg, gde je ta stopa 5,3 procenta. Zanimljivo ja da su te niske stope u Zemljama, koje su zadržale praksu šegrtovanja i imaju kurseve usmerenog obrazovanja. Kad je reč o mladim ljudima, situacija je posebno dramatična u Grčkoj gde je bez posla oko 60 odsto mlade populacije, u Španiji 55 odsto, a u Italiji 38,7 odsto. Nezaposlenost u evrozoni najviše pogađa mlađe od 25 godina, te je u januaru zebeleženo 24,2 odsto nezaposlenih iz te kategorije, u odnosu na 21,9 odsto u isto vreme prethodne godine. Dodatni problem predstavlja najava američkih kompanija da će otpustiti radnike u svojim firmama u Evropi. Tako proizvođač teške mašinerije „Katerpilar“ planira da ukine 1.400 radnih mesta u fabrici u u Belgiji, koja je jedno od najvećih postrojenja te kompanije u Evropi. Takođe, biće otpušteno i 1.100 radnika u fabrici i 300 administrativnog osoblja. I kompanija „Ameriken ekspres“ najavljuje otpuštanja i do kraja 2012. godine otkaz će dobiti 5.400 ljudi od ukupno 63.500 zaposlenih.
(21. mart 2013.) Evropska komisija je poručila da je potreba za pomoći Kipru uglavnom uslovljena problemima u njihovom bankarskom sektoru, koji je neodrživo veliki za obim nacionalne privrede. Komisija je naglasila i da s prethodnom kiparskom vladom nije bilo moguće zaključiti program pomoći. Vlasti na Kipru žure da smisle ’’plan B’’ za izbegavanje bankrota, pošto je prvobitna šema - uzimanje nameta sa bankarskih depozita - odbačena. To je stavilo pod znak pitanja kredit, koji su Kipru obećali EU i MMF. Bez međunarodne finansijske pomoći, kiparskom bankarskom sektoru preti kolaps, a Evropi i svetu nova kriza. Sve kiparske banke su zatvorene da bi se izbeglo masovno povlačenje novca, a veruje se da neće biti otvorene do kraja marta, u svakom slučaju ne pre nego što vlasti kreiraju uverljiv finansijski paket, koji bi odobrila ’’trojka’’ kreditora. Takođe, prodavci ne primaju čekove. Kiparski ministar finansija Mihalis Saris sastao se s ruskim kolegom Antonom Siluanovom pokušavajući da produži rok otplate zajma od 2,5 milijardi evra, koji je Nikozija dobila od Rusije 2011. godine. Veruje se, inače, da Rusi drže trećinu ukupnih bankarskih depozita na Kipru, vrednih 68 milijardi evra. Agencija AP iznosi svoja saznanja da će ograničiti iznos novca, koji je moguće izneti iz zemlje. Prema tom izvoru, alternativni ’’plan B’’ podrazumava obezbeđivanje prihoda ispuštenog odustajanjem od nameta na bankarske depozite - iz domaćih izvora, uključujući penzione fondove i ispostave stranih banaka na ostrvu.
(20. februar 2013.) Predlog budžeta Evropske unije 8. februara, posle većanja koje je ličilo na izbor novog pape na nekoj od vatikanskih konklava, dobio podršku predsednika i premijera 27 država članica EU. Ovaj budžet nije bio na sreću francuskog predsednika Fransoa Olanda, jerje bio prinuđen da prihvati drastičnije smanjenje evropske kase za period 2014–2020, ali zato pristalice britanskog premijera Dejvida Kamerona ocenjuju ovaj dogovor kao prvi trijumf njegove nedavno najavljene ’’čvršće politike’’ prema Briselu. Plod 26-časovnog pregovaranja u Briselu je skraćenja sedmogodišnjeg budžetskog okvira za desetine milijardi evra i da će iznositi nepunih 960 milijardi evra. Uprkos tome što je tim predsednika Evropske komisije Žoze Manuela Baroza 2012. godine predložio budžet od 1.033 milijardi evra, on je rekao da svi moraju da priznaju da je ovo politički dogovor, koji je postignut na najvišem , mogućem nivou, dodajući da je ipak dobijena maksimalna fleksibilnost u trošenju planiranog budžeta.
Zasad je još neizvesno da li će dogovor lidera dobiti podršku i među evroparlamentarcima, ali je sasvim izvesno da su nešto dobili i oni koji su zagovarali stezanje kaiša, poput Holandije i Velike Britanije, ali i oni koji su žestoko branili deo budžeta namenjen poljoprivredi i infrastrukturi. Holandski premijer Mark Rute je uspeo da izdejstvuje dodatnih 45 miliona povraćaja iz budžeta EU tako što je zapretio vetom, a francuski predsednik je uspeo da poljoprivredni budžet ne bude ni taknut, čiji je Francuska najveći korisnik. Štaviše, dodatnih milijardu i po evra biće uloženo u ruralni razvoj na radost Francuske, Italije i Španije. S druge strane, ispostavilo se da će Britanija ubuduće više novca davati u budžet EU, iako britanski premijer ovaj dogovor želi da predstavi kao svoj trijumf. Naime, Kameron je priznao da će, uprkos manjem budžetu EU, britanski poreski obveznici ubuduće doprinositi više zajedničkoj evropskoj kasi. On je za to optužio bivšeg premijera Tonija Blera, koji je 2005. prihvatio drastično umanjenje povraćaja novca, koji Britanija dobija jer nesrazmerno više daje nego što dobija iz budžeta EU. Međutim, njegovo insistiranje na smanjenju trošenja za posledicu je imalo to da će glavne žrtve štednje biti spoljnopolitički programi EU, deo programa koji se odnosi na nauku i istraživanja, ali i plate zaposlenih u administraciji EU.
Budžet će biti 908 milijardi evra, što je iznos koji će sigurno biti potrošen. Međutim, kako smatraju stručnjaci, maksimalna cifra, koju će Brisel moći da potroši za sedam godina na projekte i davanja državama članicama, iznosi 960 milijardi evra, što je mnogo više od 886 milijardi evra, koliko je Kameron obećao da će biti njegova granica za trošenje iz evropske kase.
(5. februar 2013.) Evropska centralna banka (ECB) od 2014. godine će direktno nadzirati poslovanje 200 vodećih banaka unutar evrozone, sa pravom da interveniše u preostalih 5.800 manjih banaka, ako proceni da posrću. To je srž dogovora koji su postigli ministri finansija evrozone, polovinom decembra. Evropa je učinila prvi korak ka stvaranju bankarske unije. Dogovor o jedinstvenoj superviziji je temeljni korak ka restauraciji finansijske stabilnosti Evrope.
Evropske banke sa imovinom većom od 30 milijardi evra biće stavljene pod direktnu kontrolu supervizora ECB u Frankfurtu. Taj finansijski cenzus ispunjava znatan broj francuskih i tek mali broj nemačkih banaka, tako da nije ni čudo što je trećina maratonske ministarske debate utrošena na premošćivanje razlika između Pariza i Berlina. Najmoćnija ekonomija Evrope uspela je da do najranije 2014. godine odloži mogućnost da ECB i trajni evropski spasilački fond (težak 500 milijardi evra) direktno pomogne finansijski urušenim bankama. Nasuprot tome Španija, Francuska i Italija su insistirale da se što pre omogući ta „direktna spasilačka dokapitalizacija”.
Velika Britanija je uspela da izdejstvuje da centralna nadzorna sekcija ECB i ubuduće tesno sarađuje sa Evropskom bankarskom upravom (EBA) čije je sedište u londonskom Sitiju. London je finansijska prestonica Evrope. U bankama Velike Britanije stoji oko 1.400 milijardi funti aktive čuvanih u evrima i zato London ne može biti posmatrač u debati o budućnosti finansijske arhitekture Evrope. Inače, Velika Britanija, Švedska i Češka već su najavile da neće pristupiti budućoj bankarskoj uniji.
RASTE BROJ NEZAPOSLENIH
(23. januar 2013.) Broj nezaposlenih u svetu 2012. godine povećan je za četiri miliona - na 197 miliona, a za ovu godinu predviđa se još 5,1 milion nezaposlenih, objavila je Svetska organizacija rada. Tako bi cena finansijske krize, koja je počela pre pet godina, zvanično bila i dodatnih 28 miliona nezaposlenih u odnosu na 2007. godinu, prenosi AFP.
U 2012. broj nezaposlenih se približio rekordu svih vremena iz 2009. od 199 miliona ljudi, ali se predviđa da će taj rekord biti premašen u 2013., za koju se predviđa više od 202 miliona ljudi bez posla širom sveta. Prema projekcijama Svetske organizacije rada za 2014. godinu, broj nezaposlenih u svetu porašće za još tri miliona.
MUDIS: DUG GRČKE NEODRŽIV
(30. novembar 2012.) Američka agencija za ocenu kreditnog rejtinga "Mudis" saopštila je da je ukupan dug Grčke neodrživ i da zemlje evrozone treba da otpišu deo grčkog duga. Agencija "Mudis" je, međutim, pozdravila poslednja prilagođavanja izvršena u okviru grčkog paketa pomoći. Posle maratonskih pregovora, ministri finansija evrozone dogovorili su novi paket mera za pružanje pomoći Grčkoj i doneli odluku o isplati 43,7 milijardi evra toj zemlji. "Mudis" je, takođe, razmotrio verovatnoću grčkog bankrota, s obzirom na visinu duga, dodajući da je kreditni rejting Grčke na nivou "C", ili na ivici bankrota. U saopštenju američke Agencije, navodi se da se oko 70 odsto grčkog duga nalazi u rukama međunarodnih kreditora, kao što su grčki partneri iz evrozone i Međunarodni monetarni fond i da bi jedino "smanjenje prekomernog zvaničnog duga dovelo do prividne održivosti grčkog duga". Grčkoj je u martu otpisano 107 milijardi evra duga, a MMF je u više navrata pozvao vlade zemalja evrozone na takozvano "šišanje" ili otpis duga ovoj zemlji, ali su Nemačka i Evropska centralna banka izrazile oštro protivljenje takvoj ideji.
REJTING KIPRA SNIŽEN ZA DVA STEPENA
(30. novembar 2012.) Američka bonitetna agencija "Fič" snizila je rejting duga Kipra za dva stepena, sa "BB+" na "BB-", s negativnom prognozom, što znači da bi moglo uslediti dalje sniženje. Sniženje rejtinga suverenog duga Kipra odraz je materijalno slabijih makroekonomskih izgleda, fiskalnog budžeta, koji je znatno lošiji od očekivanja i nastavka visokog nivoa neizvesnosti oko troskova vezanih za dokapitalizaciju banaka, navedeno je u saopštenju agencije "Fič". "Fič" je pre pet meseci snizio kreditni rejting Kipra na špekulativni nivo, ili status "smeća", prenela je francuska novinska agencija AFP.
SPORAZUM ZA SMANJENJE GRČKOG DUGA
(29. novembar 2012.) Evrozona i MMF su teškom mukom, u noći između 26. i 27. novembra, došli do sporazuma o načinu da se znatno smanji grčki dug i do odluke da isplate dugo očekivanu novu tranšu kredita za pomoć otplati državnog duga Grčke, bez koje je njenim finansijama pretilo da presuše. Posle više od 13 sati sastanka u Briselu, ministri finansija 17 zemalja zone evra se konačno dogovorilo sa Međunarodnim monetarnim fondom da se dug Grčke do 2020. godine svede na 124 odsto njenog bruto domaćeg proizvoda, dok je prvobitni cilj MMF-a bio smanjenje za četiri odsto više, na 120 odsto. To predstavlja smanjenje od oko 40 milijardi evra do 2020. Da to nije postignuto, dug bi 2020. godine dostigao 144 odsto BDP, a MMF taj nivo smatra neodrživim. MMF je želeo da se osigura da će evrozona preduzeti neophodne mere da bi se Grčka vratila na održiv dug, a prognoza je da je to i učinjeno. Posvećenost Evropljana da se do 2022. godine grčki dug smanji na 110 odsto njenog BDP je ’’urodila plodom’’, a da nije bilo preduzetih mera, dug bi 2014. godine dostigao 190 odsto. To smanjenje će olakšati povratak Grčke na finansijsko tržište.
Buduće kretanje državnog duga Grčke je od pre dve nedelje bila glavna tačka neslaganja zemalja evrozone i MMF-a, koji je zahtevao da se dug smanji na 120 odsto do 2020. godine. Dogovor o dugu je utro put za isplatu koju je Grčka očekivala, nove kreditne tranše pomoći za vraćnje duga, bez koje je njenim državnim finansijama pretila propast u kratkom roku. Prvi deo kreditne pomoći od 34 milijardi treba da se isplati do 13. decembra, a ostatak u tri rate, tokom prvog kvartala 2013. godine. Za MMF, najlakši način je bio da se izbriše deo duga grčke države kreditorima, po uzoru na ono što je dogovoreno s bankama početkom 2012. godine, ali za to nisu htele ni da čuju Evropska centralna banka i neke zemlje, pre svega Nemačka. Da bi se smanjio državni dug Grčke, bez brisanja, ministri Evrogrupe su poredložili paket mera, od kojih su mnoge složene. Među njima je da Grčka otkupi od poverilaca dužničke hartije od vrednosti i ponovo ih proda, ali ne ispod određene minimalne cene. Predviđeno je i znatno smanjenje kamatnih stopa na bilateralne kredite već odobrene Atini, produženje od 15 godina roka otplate kredita i produženje za 10 godina roka za isplatu kamate.
Dobit nacionalnih centralnih banaka i Evropske centralne banke na grčkim obveznicama koje već poseduju, vratiće se Grčkoj na jedan bankarski račun, kojim ona, za sada, neće moći da raspolaže. Odluka će nesumnjivo smanjiti neizvesnost i povećati poverenje u Evropi i u Grčkoj. Za dve nedelje su održana tri sastanka Evrogrupe da bi se dostigao ovaj paket, i jedan telefonski sastanak ministara, koji su u subotu pokušali da reše spor. Za zonu evra, ovo je bio pravi test kredibiliteta i sposobnosti MMF-a da donosi odluke o najtežim pitanjima. Ovi poslovi su veoma važni i veliki, i njima je data vidljivost evrozoni i nada grčkom narodu.
(20. novembar 2012.) Guverner centralne banke Kipra Panikos Demetriades izjavio je da je „veoma značajno“ da sporazum s potencijalnim kreditorima o spasavanju te ostrvske zemlje bude potpisan do decembra 2012., kako bi se smirila nervoza investitora.
Investiciona kompanija „PIMCO“ i revizorsko-konsultantska kuća „Dilojt“ daće procenu preliminarne sume, koja je potrebna posrnulim kiparskim bankama za izlazak iz krize, u koju su zapale zbog ogromne izloženosti grčkom dugu. To bi, prema rečima guvernera Demetriadesa, moglo da premosti neslaganje kiparskih vlasti sa zvaničnicima Evropske komisije, Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda oko stvarnih potreba banaka na Kipru. Ova zemlja bi mogla da postane četvrta članica evrozone, koja će uzeti inostranu pomoć za spasavanje, a procenjuje se da je za tu namenu potrebno između 11 i 17 milijardi evra, odnosno od 14 do 21,6 milijardi dolara pomoći.
JAČANJE EKONOMSKIH I MONETARNIH TEMELJA
(30. oktobar 2012.) Zajednički cilj članica Evropske unije je jačanje ekonomskih i monetarnih temelja Unije, koje Vlada u Briselu nastoji da okonča do kraja godine, otvaranjem serije samita na vrhu. Oktobarski samit, održan u drugoj polovini tog meseca, pokazao je da taj posao neće biti nimalo lak, s obzirom da dve vodeće ekonomije evrozone - Nemačka i Francuska imaju vidno različite vizije o profilu i tempu izmena ustrojstva “briselske familije”. Evropska unija je uzdrmana najžešćom krizom od nastanka. U sledeće dve godine, na naplatu stižu ukupno 2.400 milijardi evra spoljnog duga, upozorava američka agencija za kreditni rejting “Stadnard i Purs”. Da povrati poverenje međunarodnih investutotora, obuzda akutnu fazu dužničke krize i podstakne dalje unutrašnju integraciju, Brisel razrađuje brojne predloge prekrajanja Unije, a konačna odluka o novom profilu EU i evrozone najavaljena je za samit u decembru. Mada je pritisak na evro poslednjih sedmica oslabio, lideri EU se suočavaju s produbljivanjem recesije i socijalnim nemirima, koje predstavnici najmoćnijih evropskih ekonomija imaju o tome kako da region zajedničke valute preživi dužničku krizu. Jedna od vrućih tema je i plan za uvođenje jedinstvenog regulatora za bankarski sektor Evrozone, što je bio prvi korak ka dozvoljavanju da novi fond Evrozone za spasavanje, Evropski stabilizacioni mehanizam direktno pomažu posrnulim bankama. Taj predlog uglavnom podržava većina članica 17. članog regiona zajedničke valute mada postoje ozbilja neslaganja oko roka za njegovo uvođenje. Članice EU van Evrozone strahuju da bi se njihove banke, koje posluju u zoni evra, mogle suočiti s novim propisima bez njihovog pristanak. Berlin je pritom jasno stavio do znajanja da jedinstveno nadgledanje banka, dogovoreno na junskom samitu treba da se uspori i da bude manje ambiciozno nego što bi želele neke članice, uključujući Francusku. Britanija se, pak, protivi bilo kakvoj meri koja bi mogla da ugrozi interese londonskog Sitija, jednog od najvećih svetskih finansijskih centara.
Očekivanja po kojima bi sadašnja krhka koegzistencija unutar EU u doglednoj budućnosti mogla da bude pretočena u političko jedinastvo visi o koncu. Sve su glasnije najave preispitivanja daljeg širenja EU, ali i odnosa među sadašnjim članicama. Upućena su oštra upozorenja “jogunastim članicama”, pre svega, Velikoj Britaniji da je vreme da se Britanci opredele i pokažu da li su u prvoj liniji pristalica politike koja odgovora SAD ili su članovui Unije. Pitanje britanskog držanja prema EU moraće da bude rešeno u naredne dve do tri godine, a kako navode nemački mediji “Velt” i “Zidojče cajtung” Ministarstvo finansija u Berlinu pripremilo je plan i strategiju za pregovore, koji bi doveli do revizije briselskih dogovora od 28 i 29. juna ove godine. Na junskom samitu, nemačka kancelarka Angela Merkel je prihvatila u načelu plan lidera evropskog juga – francuskog predsednika Fransoa Olanda, italijanskog i španskog premijera Marija Montija i Marijana Rahoja, po kome bi Evropska centralna banka neograničeno intervenisala u korist posrnulih ekonomija. Sada se lome koplja oko već postignutog dogovora. Izvori u berlinskom Ministarstvu finansija zameraju političarima da su na junskom samitu napravili kompromis koji svaka strana tumači po svom nahođenju.
Na oktobarskom samitu nije došlo do pomaka, kad je reč o spasavanju Grčke, a debata o pomoći Atini odložena je za samit 12. novembra. Lideri EU zaokupljeni su finansijskom i političkom situacijom u Španiji. Mnogi investitori i analitičari očekuju da Španija, četvrta po veličini ekonomija u Evrozoni, zatraži neki oblik inostranog spasavanja, mada Madrid i dalje okleva po tom pitanju. Jedan od pozitivnih znakova stigao je od kancelarke Nemačke Angele Merkel, koja je pohvalila Atinu i Madrid za njihov pristanak na bolne mere stroge štednje i reforme. U razmatranje je stavljen i predlog za jačanje monetarne unije, koje je izneo predsednik Evropskog saveta Herman van Ropaj. On je predložio da reforme uključe objedinjavanje duga među jakim i slabim članicama kako bi rizik podelile sve članice Evrozone emitovanjem zajedničkih obveznica radi pribavljanja novca. Nemačka želi brze izmene osnivačkog sporazuma EU, kako bi se ojačajala uloga evropskog komesara za ekonomska i monetarna pitanja.
Učesnici godišnje skupštine Svetske banke i MMF -a u Tokiju, poslali su ozbiljno upozorenje Briselu da Evropa mora hitno da preduzme odlučne korake ka čvršćem jedinstvu. Ključni svetski finansijeri nisu bili previše impresionirani najavljenim vizijama Evropljana o jedinstvenoj superviziji 6.200 tamošnjih banaka, mogućem izdvojenom budžetu evrozone, novom bogatom spasilačkom fondu. Činjenica je da su lideri EU javno nesložni oko prifila finansijske, ali i političke zajednice u kojoj dalje žele da žive. Berze se već klade da Evropa nema političke snage da održi jedninstvo, a nemačka kancelarka Angela Merkel naglašava da će se boriti koliko može da sačuva “briselsku familiju”. Herman Van Rompaj, predsednik Evropskog saveta i Žoze Manuel Barozo, predsednik Evropske komisije zdušni zagovornici daljeg zidanja “Nove Evrope” su uvereni da će Evropa u sledeća tri meseca uspeti da organizuje velike i istorijske reforme.
POSLEDICE NAPUŠTANJA EVROZONE
(18.10. 2012.) Izlazak Italije, Španije, Portugalije i Grčke iz evrozone koštao bi oko 17 hiljada milijardi evra, rezultat je objavljene studije, koju je po narudžbini za Fondaciju Bertelsman uradio ekonomski istraživački institut Prognoz. Posledice izlaska samo Grčke iz evrozone bile bi nepovoljne, ali bi ih većina zemalja prevazišla za dve godine. Nemačka bi, na primer, izgubila 64 milijardi kao poverilac i oko 73 milijarde evra zbog usporavanja privrednog rasta. Ali, s obzirom na ukupan nemački društveni bruto proizvod, gubici bi iznosili samo 2,9 odsto. Istupanje i Portugalije bilo bi takođe savladivo, ali bi posledice bilo znatno nepovoljnije. Samo u Francuskoj bi privredni rast u prvoj godini opao za jedan odsto, društveni bruto proizvod bio bi smanjen za skoro 18 procenata. Sa eventualnim izlaskom i Španije iz evrozone bi teške posledice osetili i drugi svetski regioni, pre svega SAD i Kina. U 42 zemlje sveta gubici bi iznosili 7,9 hiljada milijardi evra od čega preko 1,2 hiljade milijardi u zemljama koje se ubrzano razvijaju, tzv. BRIK-državama (Brazil, Rusija, Indija, Kina). Kineski rast bio bi smanjen za jedan, američki za 0,4 odsto.
Ukoliko bi evrozonu napustila i Italija, nastupila bi svetska recesija, predviđa se u studiji. Gubici bi iznosili 17,2 hiljade milijardi evra, što je 44 odsto godišnjeg svetskog bruto proizvoda. Nemački gubici iznosili bi čak 70 odsto BDP-a, kineski oko 50 i američki oko 25 odsto. U simulacijama načinjenim za potrebe studije pošlo se od toga da bi navedenim zemljama, koje istupaju iz evrozone bilo otpisano oko 60 odsto dugova. To bi dovelo do ogromnog porasta deficita u zemljama poveriocima i nužnim učinilo nove pakete štednje i povećanja poreza. Potražnja bi drastično opala kako u zemlja koje bi napustil evrozonu, tako i onima koje bi u njoj ostale. Smanjenje potražnje je ono što bi izazvalo pretežne gubitke u zemljama izvan Evrope. Jedno od značajnih pitanja na koje autori studije nisu odgovorili jeste da li je moguće da iz evrozone izađu samo Grčka i Portugalija, što je skopčano sa savladivim posledicama ograničenih razmera, a da to isto ne učine Španija i Italija. Navedeno je da opasnost domino-efekta nije mogla da bude proračunata, jer tržište kapitala reaguje previše iracionalno.
PLAN BANKARSKE UNIJE
(13. septembar 2012.) Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo je 12. septembra predstavio planove kompletnog nadzora bankarskog sektora u EU, pri čemu bi Evropska centralna banka preuzela vodeću ulogu u tome. Kontrola banaka je prvi odlučujući korak prema bankarskoj uniji, o kojoj su se evropski lideri dogovorili na samitu 28. i 29. juna. Prema mišljenju stručnjaka, jednostavna koordinacija više nije pogodna u oblasti nadzora banaka, pa je zajednička kontrola bovih institucija u evrozoni je apsolutni prioritet, pošto je to uslov za bolje rešavanje bankarskih kriza. Centralna evropska banka biće zadužena i za odobravanje rada kreditnih ustanova, nadzor sprovođenja obaveza oko sredstava, zaduženosti i likvidnosti banaka, i biće ovlašćena da naloži korektivne mere, ukoliko to bude potrebno. Komisija se nada da će propisi biti usvojeni u državama članicama i u Parlamentu do kraja 2012. godine. Uz to, trebalo bi kraja 2012. usvojiti još tri zahteva potrebna za bankarsku uniju - obaveza finansijskih ustanova oko sopstvenih fondova, usklađivanje sistema garancija depozita i jedinstveni evropski okvir za rešavanje bankrota banaka. Pored bankarskog nadzora, Komisija će na jesen dati predlog za produbljivanje ekonomske i monetarne unije, a u okviru toga biće potrebne neke promene Ugovora EU. Evropska komisija već duže vreme poziva da se udruže dugovi država u obliku evro-obveznica, što bi zahtevalo izmenu Ugovora.
(6. Septembar 2012.) Ministarstvo finansija Kipra ulaže napore kako bi ova zemlja dobila pet milijardi evra zajma od Rusije za spasavanje posrnule ekonomije. Kipar ne može da pribavi sredstva na međunarodnim tržištima duga zbog svog kreditnog rejtinga, koji je na nivou “bezvrednog”. Ta zemlja je od Rusije već dobila zajam od 2,5 milijarde evra, sa niskim kamatnim stopama, kako bi zadovoljila finansijske potrebe do kraja ove godine, i u iščekivanju je novih pet milijardi evra ruskog zajma, kako bi ublažila posledice krize. Zvanična Nikozija je u junu zatražila evropski paket pomoći, jer njene dve banke nisu uspele da zadovolje zahteve da povećaju sopstveni kapital.
(24. Jul 2012.) Kipar je preuzeo šestomesečno predsedavanje EU, što predstavlja ozbiljan izazov za ovu malu ostrvsku zemlju koja, istovremeno, sa Briselom pregovara o paketu pomoći. Očekuje se da će zvaničnici Evropske komisije, Međunarodnog monetarnog fonda i Evropske centralne banke otputovati u Nikoziju, kako bi procenili situaciju u kiparskom bankarskom sistemu i druge budžetske potrebe tamošnje vlade.
Kipar je postao peta članica evrozone koja je zatražila međunarodnu novčanu pomoć, ističući da su ekonomski problemi nastali kao posledica krize u Grčkoj. Rotirajuće predsedništvo EU je u normalnim okolnostima prilika da zemlja koja ga preuzme pojača međunarodnu ’’vidljivost’’ i doprinese razvoju evropskog projekta, ali Kipar na čelo EU dolazi u trenutku kada se evropski blok suočava sa najvećom ekonomskom i političkom krizom u istoriji. Prvi zadatak Kipra biće koordinacija komplikovanih pregovora o donošenju novog evropskog budžeta za period od 2014. do 2020. godine. Pored toga, strahuje se da će kiparsko predsedavanje EU dodatno opteretiti ionako zategnute odnose, kako na relaciji Brisel - Ankara, tako i na relaciji Nikozija - Ankara.
Kipar je, uz novu poziciju, podneo Rusiji zahtev za kredit u visini od pet milijardi evra. Pare su Nikoziji potrebne zarad dokapitalizacije bankarskog sistema i pokrića budžetskog deficita. Sličan zahtev Nikozija je uputila i nadležnima u EU, ali, kako u Moskvi ističu, procedura odobrenja kredita od strane Rusije daleko je brža i jednostavnija. Jedan od razloga za to svakako je činjenica da su na Kipru registrovane najveće ruske izvozne kompanije, koje pare čuvaju u ovdašnjim bankama. Takođe, Kipar je jedna od tri zemlje preko kojih u Rusiju stiže najviše stranih investicija.
FORMIRANJE BANKARSKE UNIJE
(31. Maj 2012.) Evrozona mora da poveća ekonomski rast i smanji dug, kako bi povratila poverenje investitora. Takođe, treba da krene sa udruživanjem banaka, da razmotri mogućnost izdavanja evroobveznica i direktne dokapitalizacije banaka iz svog stalnog fonda za spasavanje - Evropskog stabilizacionog mehanizma (ESM), saopštila je Evropska komisija.
U dokumentu, u kojem je iznela ekonomsku strategiju za evrozonu, Komisija se direktno osvrnula na zabrinutost tržišta zbog problema u španskom bankarskom sektoru, kao i troškove španske vlade za spasavanje banaka. To je dovelo do zaduživanja do gotovo neodrživog nivoa. Investitori strahuju da će javne finansije Španije, koja već ima teškoća da smanji veliki budžetski deficit u vreme recesije, postati neodržive, ukoliko ta zemlja bude primorana da spasava banke. Naime, kolaps španskog tržišta nekretnina ostavio je gotovo sve banke s velikim bremenom nenaplativih hipotekarnih zajmova. Bliža integracija između članica evrozone u oblastima nadgledanja i sprovođenja mera za upravljanje krizom, kao i stvaranje “bankarske unije”, bila bi značajna dopuna sadašnjoj strukturi evropske ekonomske i monetarne unije. U tom smislu, prema oceni Evropske komisije, trebalo bi predvideti direktnu dokapitalizaciju banaka iz ESM. Taj stalni fond za spasavanje članica evrozone, koji stupa na snagu u julu, ne može, kako je sada predviđeno, direktno da pozajmljuje bankama, već samo vladama. To podržava Nemačka, dok Španija priželjkuje direktnu dokapitalizaciju banaka. Komisija je u posebnom pregledu španskih fiskalnih i reformskih planova ocenila da je ta zemlja učinila mnogo na pomoći svojim bankama, ali da još treba da otkloni preostale slabosti u finansijskom sektoru. Ovo telo EU smatra da bi Španija mogla da ostvari dodatne prihode putem povećanja poreza na dodatu vrednost, smanjenja poreskih olakšica i podizanja akciza na gorivo. Ta zemlja takođe treba da, između ostalog, skreše izdatke na zdravstvenu zaštitu i penzije.
EVRO SKEPTICI
(30. Мaj 2012.) Istraživanje američke agencije "Pju risrč", koje je sprovedeno u pet zemalja evrozone pokazuje da preovladava skepticizam u vezi sa evropskom jedinstvenom valutom, kao i da veliki broj stanovnika u Francuskoj, Italiji i Španiji smatra da su od evra imali više štete nego koristi. Rezultati ovog istraživanja pokazuju da ni u jednoj od pet zemalja ne preovladava većinsko mišljenje o prednostima jedinstvene valute, koja je uvedena 1999. godine, prenosi agencija AFP. Zanimljivo je, međutim, da daleko više ljudi u Grčkoj, koja je epicentar dužničke krize, smatra da su imali više koristi nego štete od evra. Takav stav mogao bi biti od ključnog značaja kada Grci sredinom juna izađu na glasanje, koje mnogi doživljavaju kao referendum o ostanku Grčke u zoni evra. U ovom istraživanju učestvovalo je 8.000 ljudi.
