Unapređenje saobraćajne infrastrukture prioritet je i nove srpske vlade. U njenom mandatu, kako najavljuju u resornom ministarstvu, biće završeni Koridor 10 i auto-put od Obrenovca do Čačka, na Koridoru 11, a biće otvorena i druga brojna gradilišta. O načinu njihovog finansiranja odlučivaće se u skladu sa ekonomskim mogućnostima zemlje.
Najveću podršku u finansiranju saobraćajnih projekata Srbija ima od Svetske banke, Evropske banke za obnovu i razvoj i Evropske investicione banke. Posle nedavnih razgovora sa njihovim predstavnicima, premijer Ivica Dačić najavio je da će u Srbiji biti rehabilitovano više od 2300 kilometara kolovoza na 83 deonice. Ovaj Program, vredan oko 500 miliona dolara, pospešiće radove na Koridoru 10 i podići će bezbednost saobraćaja u Republici. Za obnovu pruge na Koridoru 10, “Železnica Srbije” raspisala je tender, a EBRD, koja bi trebalo da finansira taj projekat, procenjuje da obnova 112 kilometara pruge košta 100 miliona evra. U toku su i pregovori o ruskom kreditu, vrednom 800 miliona dolara, i ta sredstva su, između ostalog, namenjena za rekonstrukciju šest deonica na ovom železničkom Koridoru.
Kad je reč o Koridoru 11, koji preko Srbije treba da poveže rumunski grad Temišvar sa lukom Bar u Crnoj Gori, izgradnja pojedinih domaćih deonica je u toku. Kineska kompanija „Putevi i mostovi”, koja gradi most između beogradskih opština Zemuna i Borče, ponudila je da uloži 2,5 milijardi evra u izgradnju autoputa od Beograda do Crne Gore. Za Kineze su prihvatljive sve varijante finansiranja -od klasičnog kreditiranja, preko koncesija do javno-privatnog partnerstva. Zvanična ponuda dostavljena je preduzeću „Koridori Srbije“ i već je prosleđena Ministarstvu saobraćaja, a reč je o izgradnji 270 kilometara puta. Pored ove kineske kompanije, za taj posao zainteresovane su i druge državne kompanije i banke iz Kine. Takođe, za dve deonice od Obrenovca do Uba i od Lajkovca do Ljiga, u dužini od ukupno pedesetak kilometara, zainteresovana je španska kompanija „FCC“. Inače, Srbija je već od Azerbejdžana dobila kredit od 300 miliona evra za izgradnju deonice autoputa od Ljiga do Preljine, kod Čačka. Ministarstvo finansija već je opredelilo interventna sredstva za eksproprijaciju zemljišta, kako bi Azerbejdžanci mogli da rade bez zastoja. Kompaniji “Naftna industrija Srbije” ponuđeno je da razmotri kupovinu svih lokacija za pumpe na budućem autoputu do Crne Gore, a taj novac bi se uložio u eksproprijaciju. Na taj način moglo bi da se pokrije do 70 odsto tih troškova. Takođe, predloženo je i da se raspiše tender za sve koji žele da grade hotele, motele i restorane, da se podele lokacije i iskoristi novac za dalju izgradnju te saobraćajnice.
Izgradnja još jednog koridora, ovih dana, počela je da privlači pažnju javnosti. Reč je o plovnom kanalu Dunav-Morava-Vardar, koji bi mogao za 1200 kilometara da skrati vezu severne Evrope i Egejskog mora. Projekat je vredan 17 milijardi dolara a kompletan posao mogao bi da se završi za osam godina. Stručnjaci smatraju da bi njegovim prokopavanjem mogao biti rešen problem i suša i poplava, što bi omogućilo do tri puta veću poljoprivrednu proizvodnju. Takođe, na tom potezu moglo bi da se izgradi i nekoliko hidrocentrala do 400 megavata snage. Ideja za ovaj projekat stara je nekoliko decenija, ali je, možda, najzad došlo vreme za realizaciju.
Autor Ranka Pavlović
