15. jun 2012.
Posle Fiskalnog saveta i Privredna komora Srbije je predstavila svoj paket mera za rešavanje ekonomskih problema. Akcenat je stavljen na stvaranje povoljnijeg ambijenta za poslovanje i preduzimanje fiskalnih mera za rasterećenje privrede, što bi trebalo da rezultira privrednim rastom i većom zaposlenošću.
Pred domaćom privredom su brojni izazovi, jer se, osim nepovoljnih globalnih ekonomskih kretanja, koja u velikoj meri utiču i na Srbiju, suočava i sa problemima na unutrašnjem planu. Tačno je da je zbog smanjene inostrane tražnje došlo do pada izvoza, ali Srbija već godinama, pa i decenijama, ima problem sa plasmanom robe, jer je privreda nekonkurentna. To je samo jedan od primera, koji potvrđuje kompleksnost problema i upozorava da je neophodan novi model razvoja. U nacionalnoj privrednoj komori su izneli program mera, koje bi trebalo primeniti na kratak, srednji i dugi rok, a odnose se i na državni i na realni sektor. Prema rečima potpredsednice PKS Vidosave Džagić, u prvih sto dana rade nove Vlade potrebne su mere, koje će biti usmerene na zaustavljanje daljeg pada ekonomske aktivnosti, uspostavljanje finansijske discipline, rešavanje nelikvidnosti i podsticanja zapošljavanja. Takođe, potrebna je podrška izvoznim sektorima, kako bi se smanjio spoljnotrgovinski deficit. Kada je reč o srednjoročnim planovima, u periodu od 2012. do 2016. godine, prioritet mora biti otklanjanje dispariteta između proizvodnje i potrošnje, domaće štednje i investicija, uvoza i izvoza, kao i broja zaposlenih i penzionera. Džagić je kao dugoročne ciljeve navela dostizanje godišnje stope privrednog rasta od 5 odsto u uslovima makroekonomske stabilnosti, što znači niska inflacija, „plivajući“, ali predvidiv kurs nacionalne valute, stabilnost finansijskog i tržišta rada, smanjenje javne potrošnje na 35 odsto bruto društvenog proizvoda. Tu treba uključiti i reforme u oblasti poreskog sistema, penzijskog i zdravstvenog osiguranja i obrazovanja. U cilju unapređenja konkurentnosti domaće privrede neophodna su veća ulaganja u razvoj i istraživanje, kao i podsticajne mere za sektore visoke trehnologije.
Privrednici najviše primedbi imaju na ambijent za poslovanje, jer su izuzetno visoki troškovi privređivanja, pre svega, zbog administrativnih procedura, sporosti u dobijanju građevinskih dozvola, dugotrajnih sudskih procesa, kao i čestih izmena propisa, koji nisu dovoljno transparentni. Privrednici smatraju i da je javni sektor skup i neracionalan, a posebno su upućene kritike na račun subvencija javnim preduzećima, koje, po različitim osnovama, iznose oko milijardu evra. Ipak, ono što najviše muči privrednike je problem nelikvidnosti, jer je prosečan period naplate potraživanja u Srbiji od 128 dana najduži, u poređenju sa zemljama u regionu i EU. Primera radi, u Nemačkoj je taj period 18 dana, a kod velikog broja susednih zemalja oko 45 dana. Preduzeća imaju problem naplate za isporučenu robu, što otežava funkcionisanje proizvodnog procesa, zbog čega se dodatno zadužuju i na taj način dovode u pitanje sopstveni opstanak. Bankarski sektor, koji je u Srbiji stabilan, nije u dovoljnoj meri spreman da obezbedi povoljno finansiranje privrede. Kako je zbog krize smanjen obim kreditiranja, jer je zaduživanje postalo preskupo, posebno za mala i srednja preduzeća, privredici smaraju da je potrebno što pre formirati Razvojnu banku.
Autor Biljana Blanuša
