13. februar 2013.

Srbija je u 2012. godini ostvarila suficit u razmeni sa zemljama CEFTA od oko 1,12 milijardi dolara. To je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda, kao i gvožđa i čelika, pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Srbija je u zemlje CEFTA najviše izvozila žitarice, proizvode od njih, razne vrste pića, gvožđe i čelik. Kad je reč o uvozu, najzastupljeniji su kameni ugalj, koks i briketi, gvožđe i čelik, električna energija, kao i povrće i voće. Izvoz Srbije iznosio je oko 2,4 milijarde dolara, a uvoz 1,28 milijardi, a pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 187,8 odsto. Srbija je u 2011. godini ostvarila suficit u razmeni sa zemljama CEFTA od oko 1,5 milijardi dolara, što je, takođe, bio rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda. Region CEFTA je jedno od retkih tržišta sa kojima Srbija ima kontinuirani suficit u razmjeni, odnosno, na koje više izvozi nego što uvozi, i prema učešću u ukupnom izvozu Srbije, to tržište je drugo po značaju, posle Evropske unije.

  SPORAZUM O SLOBODNOJ TRGOVINI U CENTRALNOJ EVROPI - CEFTA

Ovaj sporazum zaključen je 19. decembra 2006.godine, a u njemu su, osim Srbije uključeni i UNMIK-a za Kosovo i Metohiju, Bugarska, Rumunija, Crna Gora, Hrvatska, Moldavija, Makedonija i Albanija. Kao predsedavajući organima CEFTE, Srbija je definisala prioritete, kojima će se baviti tokom trajanja mandata. Težište rada je na liberalizaciji usluga, stvaranju jednakih uslova za investiranje, otvaranju tržišta javnih nabavki u svim državama potpisnicama Sporazuma, kao i većoj zaštiti prava intelektualne svojine.Po vrednosti robne razmene, zemlje CEFTA regiona su značajan trgovinski partner na čijem tržištu Srbija ostvaruje trećinu izvoza. Sa CEFTA je prošle godine ostvaren suficit, vredan 1,37 milijardi dolara, što je uglavnom rezultat izvoza poljoprivrednih proizvoda. Razmenu Srbije sa državama jugoistočne Evrope, pre svega, čine gotovi prehrambeni proizvodi, ali i poljoprivredne sirovine, električna energija, obojeni metali, hemijski, kao i tekstilni proizvodi. Veći rast razmene sa ovim zemljama realno je očekivati 2010. godine. To može biti uslovljeno i pojačanim prilivom stranog kapitala, dolaskom multinacionalnih kompanija, koje većinom planiraju izvoznu ekspanziju iz Srbije u bliže okruženje. Što se uvoza tiče, osam procenata od ukupnog obima Srbija ostvaruje sa zemaljama CEFTA regiona. Najveće učešće imaju nafta i derivati, prirodni gas, industrijske mašine, kao i drumska vozila.

Stručnjaci Privredne komore Srbije naglašavaju da postojeći CEFTA sporazum ima bitne prednosti u odnosu na ranije bilateralne trgovinske aranžmane, jer stvara uslove za harmonizovanu robnu razmenu unutar regiona. Važeći sporazum CEFTA je zamenio mrežu od čak 32 aranžmana o slobodnoj trgovini u regionu jugoistočne Evrope, koji su se primenjivali od 2001. godine. Najvažnija prednost CEFTA sporazuma je što sve zemlje regiona čini atraktivnijim mestom za strani kapital, jer je uspostavljen zajednički pravni okvir za investicije, što u značajnoj meri podiže zainteresovanost ulagača. Treba imati u vidu politički značaj zone slobodne trgovine u jugoistočnoj Evropi, odnosno, činjenicu da je ona u dobroj meri projekat EU, čiji je cilj poboljšanje saradnje među ovim zemljama. U tom smislu i dobijanje finansijske pomoći, kao i brzina približavanja EU, ali i Svetskoj trgovinskoj organizaciji, će u značajnoj meri zavisiti od trgovinske saradnje Srbije sa susednim zemljama.

Šta je definisano CEFTA sporazumom? CEFTA sporazum definiše opšte obaveze, koje se odnose na trgovinu svom robom. Opšte pravilo je da će se ukinuti kvantitativna ograničenja, carine i druge dažbine na izvoz i uvoz robe u trgovini među zemljama u Regionu i da se nova ograničenja neće uvoditi. Utvrđeno je i da se od dana uoči stupanja Sporazuma na snagu, kvantitativna ograničenja, carinske i druge dažbine fiskalne prirode na izvoz i uvoz neće povećavati, odnosno da će se primenjivati nivo liberalizacije predviđen bilateralnim sporazumima. Sporazumom su obrađene: tehničke prepreke u trgovini, kao i nove oblasti koje nisu bile tretirane bilateralnim sporazumima o slobodnoj trgovini: trgovina uslugama, investiciona ulaganja, javne nabavke, zaštita prava intelektualne svojine i arbitraža u slučaju spora. Preciznije se definišu rokovi za usaglašavanje pojedinih oblasti. Definisana su i operativna pravila o poreklu robe (Aneks 4), saradnja carinske administracije, pravila konkurencije i državne pomoći, kao i pravila o zaštiti. Predviđena je mogućnost primene zaštitnih mera prema utvrđenim uslovima i procedurama. CEFTA dopušta primenu mera zaštite od prekomernog uvoza, kao i antidamping i kompenzatorne mere, koje mogu primenjivati zemlje članice ukoliko u njihovim zemljama dođe do poremećaja na tržištu. Zajednički komitet je najviši organ u okviru CEFTA, koji nadgleda i sprovodi Sporazum i predlaže mere za njegovu adekvatnu primenu. Sastaje se najmanje jedanput godišnje na ministarskom nivou. Zajednički komitet formirao je tri potkomiteta za značajnije oblasti - za poljoprivredu, sanitarna i fitosanitarna pitanja, za carine i poreklo robe, za tehničke i necarinske barijere. Osim komiteta, osnovan je i CEFTA sekretarijat, koji obavlja stručne i organizacione poslove za potrebe Zajedničkog komiteta. Sporazum ima devet aneksa. Među njima su liste industrijskih i poljoprivrednih proizvoda, koji nisu u potpunosti liberalizovani stupanjem na snagu.

Dokazi o poreklu robe EUR.1: Uverenje o kretanju robe EUR.1 izdaje carinski organ u zemlji izvoznici, na pismeni zahtev izvoznika ili njegovog ovlašćenog predstavnika, a na odgovornost izvoznika. Izuzetno, uverenje EUR.1 može biti naknadno izdato, posle izvoza robe na koju se odnosi, ukoliko uverenje nije bilo izdato u vreme izvoza zbog grešaka, nenamernih propusta, ili posebnih okolnosti, odnosno ako se carinskim organima na zadovoljavajući način dokaže da je uverenje o kretanju robe EUR.1 bilo izdato, ali pri uvozu nije bilo prihvaćeno zbog tehničkih razloga.

Izjava na fakturi: Izjavu na fakturi može sačiniti ovlašćeni ili bilo koji izvoznik za pošiljku koja se sastoji od jednog ili više paketa proizvoda sa poreklom. Njihova ukupna vrednost ne sme da prelazi 6.000 evra. Ukoliko je vrednost veća od 6.000 evra, izjavu može dati samo ovlašćeni izvoznik.

Direktni transport: Pored utvrđene činjenice o poreklu robe, za izdavanje, odnosno prihvatanje dokaza o poreklu, radi primene preferencijala, neophodno je da bude ispunjen uslov direktnog transporta. Povlašćen tretman iz Sporazuma primenjuje se samo na proizvode koji se direktno transportuju između ugovornih strana, ili preko teritorija zemalja sa kojima se primenjuje kumulacija porekla.

Dijagonalna kumulacija: Kao i kod bilateralnih sporazuma, liberalna, odnosno bescarinska trgovina sa CEFTA, moguća je samo za robu koja ima status domaćeg porekla. Za razliku od bilateralnih sporazuma, gde se primenjuje samo bilateralna kumulacija porekla robe, koja znači da sirovina uvezena, npr. iz BiH i ugrađena u finalni proizvod izrađen u Srbiji, može se bez carina izvesti samo u BiH, ali ne i u druge zemlje Regiona. CEFTA omogućava dijagonalnu kumulaciju, odnosno kumuliranje (sabiranje) porekla robe više zemalja u Regionu koja će imati status domaćeg porekla. Mogućnost primene dijagonalne kumulacije porekla robe u trgovini između zemalja u Regionu i celog Regiona sa EU, kao i EFTA i Turskom, treba da doprinese bescarinskoj trgovini većeg asortimana robe. To će voditi uvećanju proizvodnih i izvoznih kapaciteta i predstavljaće kohezioni faktor regionalne saradnje. Time se stvaraju povoljniji uslovi za plasman i na tržište Evropske unije. Dijagonalna kumulacija sa EU, EFTA i Turskom moguća samo za one zemlje i teritorije u Regionu koje sa njima imaju potpisane odgovaranjuće sporazume o slobodnoj

Liberalizacija trgovine: Srbija je, kao i većina članica CEFTA liberalizovala u potpunosti trgovinu industrijskim proizvodima od 1. januara 2007. godine, a kod poljoprivrednih proizvoda određen stepen zaštite ostao je samo u trgovini s Hrvatskom. Srbija je dogovorila slobodnu trgovinu poljoprivrednim proizvodima sa Albanijom i Moldavijom, a postigla je značajnu liberalizaciju i sa Hrvatskom. Između Srbije i Hrvatske dogovoreno je fazno sniženje ili ukidanje preferencijalnih carina i povećanje kvota u okviru dvogodišnjeg perioda. U okviru prve faze, predviđeno je snižavanje preferencijalnih carina za 50% i povećanje obima kvota za 100% (iz čega su izuzeti duvan, cigarete, šećer i šećerni sirup). U drugoj fazi, carine u okviru kvota treba da budu ukinute, a obim kvota udvostručen. Posle sprovedene liberalizacije, oko 72% tarifnih oznaka poljoprivrednih proizvoda biće potpuno liberalizovano u razmeni između Srbije i Hrvatske (Aneks 3.3. i Aneks 3.7. – simetrične liste poljoprivrednih proizvoda koji nisu liberalizovani stupanjem na snagu dodatnog Protokola za uvoz iz Srbije u Hrvatsku, odnosno iz Hrvatske.

SUFICIT SA CEFTA 878 MILIONA DOLARA

(5. oktobar 2012.) Srbija je u prvih osam meseci 2012. godine ostvarila suficit u razmeni sa zemljama CEFTA od 878,1 milion dolara. To je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda, kao i izvoza gvožđa i čelika, pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku. Kad je reč o uvozu, najzastupljeniji su kameni ugalj, koks i briketi, gvoždje i čelik, električna energija, kao i povrće i voće. Izvoz Srbije za posmatrani period iznosio je 1,87 milijardi dolara, a uvoz je bio 994,8 miliona, što znači da je pokrivenost uvoza izvozom iznosila 188,3 odsto. Srbija je u 2011. godini, takođe, ostvarila suficit u razmeni sa zemljama CEFTA od 1,51 milijardi dolara. Region CEFTA je jedno od retkih tržišta sa kojima Srbija ima kontinuirani suficit u razmeni, odnosno, na koje više izvozi nego što uvozi, i prema učešću u ukupnom izvozu Srbije, to tržište je drugo po značaju, posle tržišta EU.

SARADNJA SA UNMIK ZA KOSOVO    

PLATFORMA ZA KOSOVO I METOHIJU

( 25.12.2012.) Nacrt platforme u obliku takozvanog non - pejper, dokumenta bez memoranduma na šest strana razrađuje koncept koji bi Srbija trebalo da zastupa u razgovorima sa Prištinom. Dokument se pojavio posle višemesečnog iščekivanja i tek pošto su sa njegovim sadržajem upoznati ambasadori stranih država, a zatim i lideri opozicionih stranaka.

U uvodu se navodi da Srbija na principima međunarodnog prava nudi političku platformu za razgovore, nadajući se da će doći do konačnog i održivog rešenja za KiM. Naglašeno je da bi razgovori na visokom političkom nivou trebalo da omoguće prevazilaženje institucionalnog paralelizma, ne zalazeći u pitanja međunarodnog i državnog statusa privremenih institucija Prištine.Tačka od koje se polazi je da u razgovorima sa privremenim institucijama Prištine, na najvišem političkom nivou, Republika Srbija, shodno međunarodnom pravu, Ustavu i volji naroda neće nikad priznati jednostanu Deklaraciju o nezavisnosti Kosova.

Posle sastanka državnog vrha i razgovora koji su trajali više od četiri sata mediji su preneli da će Beograd tražiti najširu moguću teritorijalnu i suštinsku autonomiju -vrstu enititeta poput Republike Srpske. Državni vrh radi na tome da se u rešavanju kosovskog pitanja izvuče maksimum i da platforma za Kosovo bude primenljiva u skladu sa Ustavom, a ne „mrtvo slovo na papiru“. Evropski parlament je pozdravio izjavu premijera Ivice Dačića, koji je potvrdio navode srpskih medija prema kojima platoforma o rešenju pitanja Kosova treba da bude po modelu Republike Srpske.

Predlog platforme, koji se nezvanično pojavio kao jedno od rešenja zapravo je plan Ahtisari plus. Ahtisarijev plan koji nije prihvaćen u Savetu bezbednosti UN i koji su Srbi odbili predviđa da će paralelne srpske institucije funkcionisati na severu Kosova, a način na koji će se to odvijati biće predmet razgovora Beograda i Prištine. Važno je da sadržaj platforme o Kosovu bude odraz stvarnog stanja na terenu, te da se u daljim pregovorima omogući da se dođe do održivog, pravičnog i pravednog rešenja prihvatljivog i Srbima na Kosovu i kosovskim Albancima. Platforma bi trebalo da korespondira s nekim elementima plana Martija Ahtisarija i to tako da se on unapredi u pravcu kojim bi se zadovoljili interesi Srba na Kosovu, ali i države Srbije. To podrazumeva da se uvaži činjenica kako žive i koji je status Srba u enklavama južno od Ibra, jer njih ima više nego Srba na severu. Nije reč samo o funkcionalnoj eksteritorijalnosti srpskih manastira, odnosno o kulturnoj baštini. Sve to delom su teme koje sadrži plan Martija Ahtisarija, zbog čega se ocenjuje da bi platforma trebalo da korespondira s delovima tog plana.

U Prištini, međutim, ne gledaju blagonaklono na najavu sadržaja platforme. Portparol predsednice Kosova Atifete Jahjage Arber Vlahiu ocenio je da je „platforma institucija Srbije za rešenje pitanja Kosova nelegalna i nelegitimna” jer se odnosi na „teritoriju nezavisne države”. To bi moglo da bude prepreka dijalogu Beograda i Prištine. U Kosovskom institutu za politička istraživanja i razvoj smatraju da najavljeni zahtev Srbije prema kojem bi se za sever Kosova tražila najšira teritorijalna autonomija, rešenje slično Republici Srpskoj u Bosni i Hercegovini, može za posledicu imati ugrožavanje stabilnosti celog zapadnog Balkana.

ŽITO I BRAŠNO IZ SRBIJE NAJZASTUPLJENIJE NA KOSOVU

(4. april 2013.) Kosovo najviše žita i brašna uveze iz Srbije, preneo je prištinski dnevnik “Zeri”. Kako se navodi, za godinu dana na teritoriju Kosova uvezeno je žita i brašna za oko 40 miliona evra, uglavnom iz Srbije i Ruske Federacije. Prema Kosovskoj carinskoj službi, u 2012. godini uvezeno je 48,6 miliona kilograma brašna, od čega 43,6 miliona kilograma iz Srbije, 2,3 miliona kilograma iz Austrije i 1,4 miliona kilograma iz Mađarske. Od 107,6 miliona kilograma ukupno uvezenog žita tokom 2012. godine, 85,2 miliona kilograma je iz Srbije, 9,3 miliona kilograma iz Rusije i 8,3 miliona iz Bugarske. Vrednost žita i brašna uvezenog tokom 2012. i u prvom delu 2013. godine dostiže 44 miliona evra, za koje je Carina naplatila taksu od 6,2 miliona evra, saopštio je portparol Carine Kosova Adriatik Stavileci.

CARINjENjE KAO “KAMEN SPOTICANjA”

( 25.12.2012.) Sporazum o integrisanom upravljanju prelazima, koji su u Briselu dogovorili predsednici Vlada Srbije i Kosova Ivica Dačić i Hašim Tači počeo je da se primenjuje 10. decembra. Na prelazima Jarinje i Merdare između Kosova i centralne Srbije saobraćaj se odvija brže nego ranije i bez zastoja. Ovo se uglavnom odnosi na putnička vozila, dok su privrednici nezadovoljni dogovorom o carinama u sedištu EU već nekoliko puta protestvovali.

Saobraćajnice na severu Kosova uključujući i integrisani prelaz Jarinje nadomak Raške bile su tokom decembra 2012. godine više puta u blokadi. Privrednici sa severa Pokrajine su protestvovali, jer im je iz centralne Srbije na sever Kosova, kako su objasnili, dozvoljen uvoz samo do 3,5 tone akcizne robe u koji je uključena i težina transportnog vozila. Blokade su povremeno i na prelazima Jarinje i Brnjak, zatim na dve lokacije u Zvečanu i na jednoj lokaciji u Mitrovici. Jedan od glavnih zahteva privrednika je da se odmah i bezuslovno omogući nesmetani prolaz akcizne i svake druge robe preko administrativnog prelaza Jarinje, a od Vlade Srbije da izmeni Uredbu o izvršenju zakona o porezu na dodatu vrednost na teritorji Kosova i Metohije i privrednike sa severa Kosova vrati u sistem PDV Republike Srbije.

Kosovski carinici i KPS, u prisustvu Euleksa, na novom integrisanom prelazu kod Jarinja ne carine, ali evidentiraju svu robu, koju kosovski Srbi prenose na sever Pokrajine. Privrednike koji su pokušali da prenesu robu iz centralne Srbije na sever Pokrajine, kosovski carinici su upozorili da robu moraju da voze na terminal u južnom delu Kosovske Mitrovice. Kosovski Srbi očekuju da će Vlada Srbije reagovati i upozoriti međunarodnu zajednicu i kosovske Albance da to predstavlja kršenje sporazuma. U samoj severnoj Mitrovici stanovnici kažu da više nije potrebno ni da se pređe Ibar da bi se ostalo bez vozila i zaradila krivična prijava zato što ne poseduju prištinska dokumenta i tablice. Beograd je već o tome obavestio Brisel i problem je rešen. Uprava carine biće uključena u sistem integrisanog upravljanja prelazima na način i u formatu koji odredi Vlada Srbije.

Oko 120 privrednika iz opština Leposavić, Kosovska Mitrovica, Zubih Potok i Zvečan od 10. decembra iskazuju nezadovoljsvo kroz različite oblike mirnih protesta, upozoravajući na ozbiljnost situacije, koja se, kako navode, pogoršava i može da izmakne kontroli. Već prvog dana, kada je na osnovu dogovora iz Brisela uspostavljen zajednički koncept upravljanja na integrisanom prelazu Jarinje-Šarpelj, gde su stacionirani pripadnici Euleksa, kosovske policije i carine i MUP-a Srbije, došlo je do nesporazuma. Predstavnici Euleksa, u koordinaciji sa predstavnicima Prištine, upućuju plombirane kamione sa robom, namenjenom severu Kosova, na carinske terminale južna Mitrovica i Merdare, što je iznenadilo privrednike sa severa. Problem nastaje, između ostalog, i zbog činjenice da prištinska carina pod akciznom robom, koja podleže višim stopama carine, podrazumeva i proizvode kao što su kisela voda i sokovi, koji se u Srbiji, ali i širom Evrope, registruju kao roba široke potrošnje. Carinjenjem bi se potvrdila kosovska državnost, kao i činjenica da se na integrisanim prelazima uspostavlja granica. Izražavajući nezadovoljstvo, privrednici se pozivaju na izjavu premijera Ivice Dačića posle treće runde briselskih razgovora, 4. decembra, da na prelazima Končulj, Jarinje, Merdare i Brnjak neće biti naplate carine za robu koja ide Srbima na severu Kosova. Dačić je tada naglasio da je ovo uslov za primenu Sporazuma, koji je unet i u zaključke Vlade kao garancija Srbima da obustave proteste. Srpski privrednici ne beže od plaćanja bilo kakvih obaveza, jer i sad plaćaju na naftu i naftne derivate i akcizu i PDV. Kako kažu, ne moraju da švercuju robu iz Srbije, jer im se više isplati da odu u južni deo, jer je njihov PDV 16 odsto pa da je voze u Srbiju. Sva akcizna roba je jeftinija s juga nego iz Srbije. U severnom delu Kosova ima 40 benzinskih stanica koje minimalno mesečno prodaju 50.000 litara naftnih derivata. Kad se to pomnoži sa 70 evrocenti koliko trenutno staje akciza i PDV, koji plaćaju državi Srbiji dolazi se do podatka da bi država Srbija mesečno gubila oko 1.400 000 evra ukoliko ta roba ne bi pralazila preko administrativnog prelaza Jarinje.

Bivši pregovarač Borislav Stefanović, početkom avgusta 2011. godine je postigao sporazum za koji je rekao da nije bio idealan, a dozvoljavao je da vozila od tri i po tone mogu slobodno da prelaze punktove, dok teretna vozila preko te nosivosti moraju da imaju odgovorajući sertifikat Crvenog krsta.

PRIVREDNICI SA SEVERA KiM TRAŽE POŠTOVANJE SPORAZUMA

(13.decembar 2012.) Privrednici iz četiri opštine sa severa Kosova i Metohije, Kosovske Mitrovice, Leposavića, Zvečana i Zubinog Potoka, zatražili su 12. decembra 2012. godine da se poštuje Sporazum o integrisanom upravljanju prelazima – IBM, koji se za sada primenjuje na prelazima Jarinje i Merdare. Oni su uručili predstavnicima Euleksa, poreske uprave i MUP-u Srbije, zaključke, u kojima traže da se poštuje taj sporazum. Prema njihovoj oceni, Sporazum se krši od početka primene, tačnije od 10. decembra. Pismo je predato na prelazu Jarinje, koji se nalazi na severu Kosova.  

Privrednici od Vlade Srbije traže da se poštuje zaključak, koji je usvojen na sednici Vlade 6. decembra 2012. godine, u kome se navodi da na prelazima Brnjak i Jarinje neće biti naplate carine i drugih dažbina za robu namenjenu severnom delu Kosova i Metohije. Zbog toga su privrednici pozvali Vladu Srbije da suspenduje dalju primenu Sporazuma o integrisanom upravljanju prelazom Jarinje i upozorili da će, ukoliko se nastavi režim na tom prelazu da se sva akcizna roba upućuje na prelaz Merdare, a druga plombira i šalje na carinski terminal u južni deo Kosovske Mitrovice, biti prinuđeni da pristupe radikalnijim merama, kako bi sačuvali svoja preduzeća i zaštitili nacionalne interese.   

Uprava carina Srbije je saopštila da se na administrativnim prelazima između centralne Srbije i severa Kosova i Metohije sprovode iste procedure kao i pre primene Sporazuma o integrisanom upravljanju tim prelazima. Uprava navodi da će biti uključena u sistem integrisanog upravljanja prelazima na administrativnoj liniji sa Kosovom i Metohijom na način i u formatu, koji odredi Vlada Srbije. 

ZLOUPOTREBA MOĆI

(19.12. 2012.) Trinaest godina pošto su snage NATO-a isterale srpske vojnike sa Kosova, bivši američki zvaničnici, koji su podržali nezavisnost južne srpske pokrajine zainteresovani su za privatizaciju kosovskih preduzeća, što uznemirava srpske zvaničnike, navodi agnecija Frans pres.

Među bivšim američkim zvaničnicima zainteresovaniM za poslovanje na Kosovu su bivši general Vesli Klark, koji je bio na čelu vazdušne kampanje 1999. godine i tadašnja američka državna sekretarka Medlin Olbrajt, koja je u to vreme predvodila združene diplomatske napore. Klark je u junu podneo zahtev za licencu za vadjenje uglja kao direktor kanadske energetske kompanije "Endiviti", koja želi da proizvodi sintetičko gorivo od lignita, i obećao je da će investirati 4,6 milijarde evra tokom šest godina.

To je, kako ocenjuje AFP, pozamašna suma s obzirom na to da budžet kosovske vlade za 2013. godinu iznosi 1,42 milijardu evra.Vlada trenutno nije ovlašćena da dodeljuje takve licence, ali je nacrt zakona pripremljen i uskoro će biti podnet parlamentu. Olbrajtova se nalazi na čelu kompanije "Olbrajt kapital menadžment" koja, kao deo konzorcijuma, pokušava da otkupi kosovsku telekomukacionu kompaniju PTK, jednu od najprofitabilnijih na Kosovu. Zvaničnici u Prištini procenjuju da će zaraditi 300 miliona evra od prodaje 75 odsto akcija telekomunikacione kompanije, koja godišnje donosi profit od oko 40 miliona evra. Rezultati tendera se očekuju uskoro, a lokalni dnevnik "Zeri" prenosi da je kosovski premijer i bivši pobunjenički lider Hašim Tači suočen s teškim izborom, što on ne poriče. U međuvremenu, kosovski ministar za razvoj Besim Bećaj naglasio je "izuzetno značajan doprinos" Sjedinjenih Američkih Država Kosovu, istovremeno tvrdeći da Priština "neće nikoga favorizovati" tokom procesa privatizacije. Francuska agencija podseća da je taj proces više puta kritikovan zbog navodne korupcije. S druge strane, zainteresovanost bivših američkih zvaničnika za učešće u privatizaciji na Kosovu zabrinjava srpske zvaničnike, kao što je lider kosovskih Srba Marko Jakšić. Jakšić je francuskoj agenciji rekao da je, s obzirom na to da se Olbrajtova i Klark vraćaju na Kosovo iz ekonomskih razloga, pošteno reći da se "zločinac uvek vraća na mesto zločina".

Portparol vlade u Beogradu Milivoje Mihajlović rekao je da ovakav razvoj događaja otkriva licemerstvo i kompromitovanje SAD i njihovog imidža svetskog lidera. Srbija je, u međuvremenu, osporila mnoge druge privatizacije na Kosovu u korist stranih kompanija i preti da će tender za prodaju PTK-a izneti pred medjunarodni sud, navodi Frans pres. Bećaj je, međutim, naveo da su strane kompanije upoznate sa srpskim pretnjama i da do sada nisu oklevale da dođu i investiraju na Kosovu.

JOŠ MALO O ZLOUPOTREBI MOĆI

(13.12.2012.) Poslovi sumnjive etičnosti koji su omogućili kosovsku secesiju vezuju se za Medlin Olbrajt, Vesli Klarka i druge funkcionere administracije Bila Klintona, piše „Njujork tajms”. Premijer Hašim Tači je „u teškoj poziciji” u postupku prodaje najlukrativnije firme na Kosovu telekomunikacione kompanije PTK. Među učesnicima na tenderu našla se i firma bivše šefice američke diplomatije Madlen Olbrajt, kao i Džems Perdju, specijalni izaslanik za Balkan vlade predsednika Bila Klintona.

Ovo su primeri koje, kao slučajeve „sumnjive etičnosti”, u dugačkom tekstu objavljenom na prvoj strani, navodi poznati američki dnevnik pod naslovom „Sudar na poslovnim vratima Kosova: povratak američkih heroja”. Bivši američki funkcioneri su se zbog biznisa sa ugljem ili telekomunikacijama - na Kosovo vratili u tolikom broju da je teško sprečiti da se ne sudaraju, piše najugledniji američki dnevnik. Među njima su penzionisani general Vesli Klark, koji je kao vrhovni zapovednik snaga NATO-a komandovao bombardovanjem „srpskog moćnika Slobodana Miloševića”, kao i Mark Tavlerajds, kao jedan od direktora Nacionalnog saveta za bezbednost u Klintonovoj Beloj kući. Stejt department bivšim diplomatama ne zabranjuje da se bave biznisom u zemljama u kojima su nekad službovali, mada postoji opšta zabrana da zaposleni u federalnim organima i agencijama poslovno kontaktiraju sa bivšim službama godinu dana posle prestanka rada u njima.

Na sličan način kao na Kosovu, bivši američki funkcioneri nastoje da profitiraju u Iraku, ali „Njujork tajms” naglašava da je Kosovo „ekstreman slučaj”, s obzirom na preveliki uticaj zvaničnog Vašingtona tamo. Privatno, bivši funkcioneri koji su postali biznismeni priznaju mogućnost sukoba interesa, pa čak i potencijal da utiču na američku spoljnu politiku, s obzirom da današnje diplomate mnogo brže prekidaju karijere u Stejt departmentu da bi se posvetile isplativijem angažmanu u privatnom sektoru. Poslove na Kosovu istovremeno opravdavaju uverenjem da će biznis s vladom u Prištini „biti od koristi Kosovarima”, jer doprinosi izgradnji prosperitetnije ekonomije.

Bliskost veza graditelja države s državom koju su izgradili omogućila je da funkcioneri veoma lako promene “šešire”. Iako je Kosovo jedna od najsiromašnijih evropskih zemalja, tamo ipak postoji mogućnost za profit, pogotovo u procesu privatizacije državnih dobara”, konstatuje „Njujork tajms”. Sem toga, „Olbrajt kapital menadžment”, firma bivše državne sekretarke, već je jedan od akcionara jedinog konkurentna PTK, privatne kompanije IPKO. Ako bi došla u posed 75 odsto PTK koji su predmet tendera, to bi poremetilo konkurentnost na ovom tržištu. Madlen Olbrajt je, navodi se u tekstu, još 2004. postala specijalni savetnik predsednika Upravnog odbora IPKO Alana Ismailija, koji je danas ambasador Kosova u Vašingtonu.

Amerikanci su se “ovajdili” i u dosad najvećem infrastrukturnom projektu na Kosovu, izgradnji oko 100 kilometara autoputa od Prištine do granice sa Albanijom, koji je koštao oko milijardu dolara. Taj posao je dobila firma „Behtel” iz San Franciska, u partnerstvu sa turskom kompanijom „Enka”. Savetnik „Behtela” u dobijanju ovog posla bio je pomenuti Mark Tavlerajdis, koga je angažovala lobistička firma iz Vašingtona. Nju je 1993. godine osnovao Džon Podesta, šef kabineta Bila Klintona u njegovom drugom mandatu, a koja sa vladom Kosova ima ugovor oprema kome je on za 50.000 dolara mesečno savetuje o telekomunikacijama i jačanju veza sa SAD. „Podesta asošijets”, inače, vodi rođeni brat Džona Podeste – Antoni.

Pozivajući se na nevladine organizacije koje se bave kontrolom rada javnih službi, „Njujork tajms” navodi njihova strahovanja od mogućnosti da poslovanjem sa bivšim američkim funkcionerima kosovska vlada sebi obezbeđuje pristup aktuelnoj vlasti. Najzanimljiviji i za suštinu poslovnih angažmana bivših američki funkcionera na Kosovu najtačniji opis dao je Stiven Šuk, penzionisani brigadir američke vojske i bivši načelnik štaba Unprofora, koji je rekao da si u jednom momentu oslobodilac, a već sledećeg tamo nastojiš da pobediš na energetskom tenderu.

PRODAJE SE IMOVINA EPS

(19.10.2012.) Odlukom vlade u Prištini da se turskom konzorcijumu „Čalik i Limak” proda pokrajinska elektrodistributivna mreža za 26,3 miliona evra, „Elektroprivreda Srbije” praktično je ostala bez dela imovine na Kosovu i Metohiji. Besim Bećaj, ministar za privredni razvoj u kosovskoj vladi objasnio je da je turski konzorcijum izabran na tenderu, jer je ponudio najveću cenu, što je bio glavni kriterijum za izbor kupca.

U „Elektroprivredi Srbiji” kažu da je prodaja obavljena mimo zakona, da je uzurpirana imovina srpske države i da je ona sada na potezu. Kosovske vlasi su, kako je rekao bivši pregovarač za Kosovo Borko Stefanović, to uradile na osnovu odluke Unmika da se upravljanje institucijama u južnoj pokrajini, osim vojske, prenese na prištinske vlasti. Šefovi Unmika su na svaka tri meseca redovno dostavljali izveštaje Savetu bezbednosti UN, gde je, između ostalog, prihvaćen i izveštaj da je Unmik ingerencije preneo na privremene prištinske vlasti. Na osnovu toga, oni su i prodali ovu imovinu. Srbija, kaže Stefanović, može u nastavku pregovora da pokuša i pronađe rešenje za ovu prodaju, ali i pitanje imovine „Telekoma”, PTT, „Elektroistoka”, pa i hidrocentrala i jezera „Gazivode”. Ili da pravdu potraži na Međunarodnom sudu, što bi trebalo da bude poslednja solucija srpskih vlasti.

Ministar energetike u vladi Vojislava Koštunice Aleksandar Popović kaže da privremene institucije na Kosovu i Metohiji nemaju pravo da prodaju srpsku državnu imovinu. Kupac kosovske elektromreže, turski konzorcijum, trebalo bi da zna da je kupio „ukradenu robu” i da je time i sam učestvovao u njenoj prekrađi. Prethodna vlast u čijem je mandatu raspisan tender ništa nije uradila da spreči prodaju srpske državne imovine. Ili ako je već javni poziv upućen, trebalo je sprečiti prodaju, kao što je to bio slučaj s „Telekomom” – ističe Popović.

Tokom maja 2012.godine, kad je tender već bio raspisan, vlasti u Prištini su objasnile da je konkurs raspisan da bi liberalizovali energetsko tržište i smanjili gubitke. Kosovska elektrodistribucija južno od Ibra opslužuje 400.000 korisnika i održava kompletnu distributivnu infrastrukturu, koja se godinama suočava sa finansijskim gubicima zbog tehničkih problema, krađe i neplaćanja računa. Privatizacioni plan predviđa da se kupac, osim na plaćanje dogovorene cene, obaveže i na preuzimanje duga u iznosu od 400 miliona evra, koji je akumuliran tokom prethodnih 13 godina. Zauzvrat, kupac će dobijati po 20 odsto od svakog naplaćenog računa.

ŽIVOT NA KIM SKUPLJI 25 ODSTO   

(16. Oktobar 2012.) Za poslednjih pet godina život na Kosovu poskupeo je 25 odsto, dok planirani privredni rast od 3,8 odsto teško da će pokriti rast troškova života, objavio je 15. oktobra portal Koha net. Samo tokom septembra inflacija je na Kosovu iznosila 4,1 odsto. Struja, gas i druga goriva za grejanje beleže povećanje od 11,9 odsto, meso četiri procenta, duvan 8,3, novine, knjige i kancelarijski materijal 19,3 odsto, navodi se u izveštaju Agencije za statistiku Kosova. Povećane su i cene sira i jaja za tri odsto, odeće 2,9, jestivih ulja 3,4 , voća 5,5 , cipela 4,6, snabdevanja vodom i drugim uslugama za stanovanje 12, nameštaja i aparata za domaćinstvo 3,6, a sredstava za ličnu higijenu 3,3 odsto.           

BESPLATNO SEME I ĐUBRIVO ZA SUVI DO   

(16. Oktobar 2012.) Predsednik Opštine Kosovska Mitrovica Krstimir Pantić uručio je vaučere za semensku pšenicu i veštačko đubrivo za jesenju setvu za sva registrovana poljoprivredna domaćinstva u selu Suvi Do, kod Kosovske Mitrovice. Pantić je rekao da očekuje da i ostala ministarstva u Vladi slede primer Ministarstva poljoprivrede, koje je, zajedno sa Kancelarijom za Kosovo i Metohiju, obezbedilo seme i veštačko đubrivo. Kako je istakao, ovo je još jedna potvrda da Vlada Srbije i nadležna ministarstva  ne odustaju od ovog prostora i nastaviće sa pružanjem pomoći srpskim građanima na KIM. Za sedam porodica, koje imaju registrovana domaćinstva, obezbeđeno je 3.100 kilograma semenske pšenice i 2.350 kilograma veštačkog đubriva. Institutu za Ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada poklonilo je semensku pšenicu, a  preduzeće „Azoherm“ iz Subotice veštačko đubrivo.

UKINUTA NADGLEDANA NEZAVISNOST KiM

(13. septembar 2012.) Međunarodna upravljačka grupa, koju čine zemlje Evropske unije, koje su priznale Kosovo, SAD i Turska, ukinula je 10. septembra nadgledanu nezavisnost Kosova i Metohije. To međunarodno telo je konstatovalo da su kosovske institucije usvojile paket amandmana na ustav Kosova, kojim se pokrivaju preostali elementi Sveobuhvatnog predloga za rešenje statusa Kosova, te nakon toga ustav Kosova postaje jedini pravni okvir. Iz Vlade Srbije je saopšteno da Kosovo nije ni malo bliže suštinskoj nezavisnosti, jer pitanje Kosova ne može biti rešeno bez pristanka Srbije. Prestanak nadzora samoproglašene nezavisnosti Kosova i Metohije tehnički proizvodi samo gašenje Međunarodne civilne kancelarije, sa kojom zvanični Beograd nije ni uspostavio saradnju, kaže se u saopštenju Vlade Srbije, uz upozorenje da su političke posledice odluke Međunarodne upravljačke grupe nesagledive. Posle te odluke Međunarodne upravljačke grupe Euleks će biti raspoređen samo na severu Kosova i Metohije, u policijskim stanicama i na administrativnim prelazima, čime će biti pojačan pritisak na Srbe južno od reke Ibar. Iz Evropske unije stižu upozorenja vlastima u Prištini da moraju da nastave reforme i konstruktivno se angažuju prema Srbiji. SAD se zalažu za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine i ističu da je dijalog od suštinskog značaja.

POVEĆAN PROMET SA KIM       

(6. Septembar 2012.) Godinu dana pošto je postignut sporazum o carinskim pečatima vlasti u Prištini ukinule su zabranu unosa robe iz centralne Srbije na Kosovo i Metohiju i trgovanje s pokrajinom sasvim se normalizovalo. Privrednici Pčinjskog i Jablaničkog okruga na kosmetskom tržištu posluju bez većih teškoća. U prvom polugodištu promet firmi iz centralne Srbije s pokrajinom Kosovom za trećinu je premašio rezultat iz prve polovine prošle godine. Iznosio je, bezmalo, 14 miliona dolara i gotovo u celosti čini ga plasman robe iz pčinjske i jablaničke regije. Većinom je reč o trajnim potrošnim dobrima, kao što su kućni aparati, nameštaj, ali i prehrambenim i hemijskim proizvodima i građevinskom materijalu. Kosovo je tradicionalno tržište privrede vranjskog i leskovačkog kraja. Izuzetno je značajno, kako zbog blizine tako i obimne i stabilne tražnje. Firme iz južne Srbije nastoje da prošire poslove u pokrajini vođene, kako ekonomskim interesima, tako i interesima preostalih Srba na Kosovu. Poslovanje, međutim, i dalje opterećuje neregulisan povraćaj imovine, u prvom redu velikih vranjskih kompanija, kao i nenamirena potraživanja, nelegalno privatizovana društvena preduzeća na KIM. Promet sputavaju visoke marže, administriranje, šverc. Embargo privremenih kosovskih vlasti, podsećanja radi, naneo je znatnu štetu privrednicima u centralnoj Srbiji. Oni su 2011. u pokrajini prodali za oko 20 miliona dolara manje robe nego godinu dana pre. Nabavke iz pokrajine, istovremeno, bile su opale za million dolara. Prometnici iz Pčinjskog i Jablaničkog okruga podneli su velike gubitke, a  samo za dva meseca “Simpo” i “Alfa” izgubili su više od četiri miliona dolara.

SRPSKA IMOVINA NA KOSOVU I METOHIJI

(30. avgust 2012.) Prema procenama Privredne komore Kosova i Metohije, a na osnovu postojeće dokumentacije, vrednost imovine države Srbije u južnoj pokrajini iznosi preko 200 milijardi dolara. U okviru te sume nisu uključena rudna bogatstva i ostali prirodni potencijali. Takođe, potraživanja srpskih preduzeća na Kosovu i Metohiji iznose 190 miliona evra, a Fond za razvoj Srbije ima vlasnički udeo u oko 150 preduzeća, čija se vrednost procenjuje na 140 miliona evra. U proteklih trideset godina država Srbija je u razvoj Kosova i Metohije uložila oko 18 milijardi dolara, što je omogućilo otvaranje rudnika, kao i površinskog kopa lignita, čije zalihe iznose 16 milijardi tona. Zatim, otvaranje rafinerija, topionice „Trepča“, termoelektrana, izgradnju škola, bolnica, pošte, železnice, puteva i stambenih objekata. Tako je u vlasništvu Srbije preko 1,4 miliona kvadratnih metara službenih zgrada, 145 hiljada kvadratnih metara poslovnog i 25 hiljada kvadratnih metara stambenog prostora. Osim toga, Srbija je vlasnik i 580 hiljada hektara poljoprivrednog, šumskog i građevinskog zemljišta. Međutim, više od deset godina ta imovina je predmet privatizacije od strane privremenih vlasti u Prištini. Privatizacija na Kosovu i Metohiji sprovodi se suprotno Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i na štetu Srbije. Kosovska Agencija za privatizaciju je do sada privatizovala 1.358 preduzeća, na osnovu čega je prisvojila preko milijardu i po dolara. Zbog toga je najavljeno da će država Srbija, u cilju zaštite svojih prava i interesa na Kosovu i Metohiji, pokrenuti postupak pred najvišim međunarodnim sudskim instancama, a to pitanje biće i deo predstojećeg nastavka pregovora Beograda i Prištine.    

OBNOVA SRPSKIH HRAMOVA NA KIM

31.10.2012.) Slikarsko - konzervatorski radovi na živopisu u hramu Bogorodice Odigitrije Pećke patrijaršije završeni su uoči manastirske slave Pokrov presvete Bogorodice, 12. oktobra. Tim za realizaciju ovog velikog posla okupio je tridesetak slikara konzervatora, istoričara umetnosti, arhitekata, građevinskih inženjera, hemičara, tehnologa, vajara i drugih umetnika. Obnova srpskih hramova na Kosovu i Metohiji izvedena je pod pokroviteljstvom UNESK-a, a sredstva je donirala ruska vlada. Celim poduhvatom, kao i obnovom živopisa u Visokim Dečanima i Gračanici rukovodilo je preduzeće „Koto“. Za sedam meseci u tri manastira intervenisalo se na više od 700 kvadrata zidova sa živopisom i dekorativnim malterom, različitog stepena površinske i dubinske štete. Poslovima na zaštiti živopisa u crkvci Bogorodice Odigitrije prethodili su opsežni istraživački radovi s predlogom mera i postupaka. Radilo se na konsolidaciji, injektiranju potklobučenih i raslojenih površina, ekstrakciji soli, čišćenju bojenog sloja, uklanjanju naknadnih maltera, neodgovarajućih plombi i preslika. Zatim se pristupilo plombiranju oštećenja, opšivanju živopisa i prezentaciji povšina bez živopisa. Slikarstvo u Bogorodičinoj crkvi Pećke Patrijaršije, od  svih sakralnih spomenika na kojima se radilo, bilo je u najlošijem stanju. Pojedine freske bile su zalepljene flasterima, kako ne bi otpale. Konzervatori su nailiazili na velike probleme - od potrebe za statičkom sanacijom do čišćenja i razgradnje površinskih soli, koje su posledica kapilarne vlage u zidovima. U obnovi crkve je učestvovalo više strručnjaka iz različitih struka.

Gračanička osnivačka povelja, ispisana na zidu đakonikona, koja je bila pri dnu odvojena od zida, prošla je konzervatorski  tretman. U njoj su jasno naznačeni pravni parametri o dobro organizovanoj srpskoj državi tog vremena. Smatra se jednim od najverenijih pisanih dokumenata slovenskog ambijenta i srpske države iz doba kralja Milutina. Prema tenderu UNESK-a , restauriran je i Bogorodičin tron iz Pećke patrijaršije, nastao sredinom 19. veka. Odlučeno je da se obnovi u Beogradu zato što je bilo mnogo komplikovano raditi na licu mesta, zbog nabavke materijala i nedostatka radionice. Po završetku radova, vraćen je na KIM.

PLJAČKA SRPSKE IMOVINE

(Avgust 2012.) Pitanje vlasništva kosovskog “Telekoma” još nije rešeno sa “Telekomom Srbija”, a o prodaji “Pošta i telekomunikacije Kosova” uveliko se razgovara.  Okončan je predkvalifikacioni tender - a u najužem izboru kompanija, koje bi da kupe 75 odsto kosovskog operatora našla se i kompanija bivše državne sekretarke SAD Medlin Olbrajt. Septembra 2010, kosovsko ministarstvo za ekonomiju i finansije saopštilo je da je pet međunarodnih telekomunikacionih kompanija zainteresovano za privatizaciju – “ Hrvatski Telekom”, koji je u većinskom vlasništvu “Dojče Telekoma” iz Nemačke, zatim “ALBtelekom” iz Albanije - u većinskom vlasništvu “Kalik grupacije” i “Turk Telekoma” iz Turske, “Oraskom telekom” iz Egipta, “Telekom Austrije” i “Sabafon” iz Jemena. “Telekom Srbija” je tada zatražio od tih kompanija da povuku ponude, jer se radi o, kako je navedeno, otetoj imovini srpske kompanije. U pismu, koje je “Telekom Srbija” poslao operatorima navedeno je da će, ukoliko se obavi bilo kakva transakcija sa njegovom otetom imovinom na Kosovu i Metohiji, srpska kompanija preduzeti sve pravne mere "pred sudovima sedišta ponuđača, kao i pred evropskim jurisdikcijama". “Telekom Srbija” je mesec dana ranije, avgusta 2010, u londonskom "Fajnenšel tajmsu" objavio upozorenje mogućim kupcima da je reč o imovini nastaloj uzurpacijom vlasništva i da će se svim pravnim sredstvima boriti protiv onih koji se odluče na kupovinu. U kosovskoj vladi, kako je pisala prištinska štampa, očekivali su da bi PTK mogli da prodaju za sumu od 300 do 600 miliona evra.

Prodaja “Telekoma Kosova” pokušana je 13. septembra 2010, ali se nije javio nijedan zainteresovani kupac. U oktobru 2010., strategija kosovske vlade za prodaju 75 odsto akcija PTK je u kosovskoj skupštini usvojena bez kvoruma, dan posle posete Hilari Klinton, a opozicioni poslanici su najavljivali iznošenje slučaja pred Ustavni sud Kosova, dok su analitičari upozoravali da je ta odluka nelegalna. Priču je delom rasvetlila američka ambasada u Prištini, saopštivši javnosti da iza njene "zainteresovanosti i podrške procesu privatizacije" PTK stoji "podrška nezavisnom, demokratskom i naprednom Kosovu", kao i podrška ekonomskim reformama Kosova, u šta spada i prodaja većinskog dela PTK. Ambasada je objavila i da je prilikom posete Kosovu, američka državna sekretarka Hilari Klinton naglasila da su ekonomske reforme neophodne kako bi se kosovska ekonomija otvorila prema svetu, a "privatizacija državnih preduzeća predstavlja jednu od tih reformi i osnovni preduslov za stvaranje održivog ekonomskog razvoja pod vođstvom privatnog sektora". "Želimo da vidimo nastavak privatizacije PTK na način, koji će privući kvalifikovane, profesionalne ponuđače koji će omogućiti korisnicima PTK bolju uslugu, a budžetu Kosova omogućiti fleksibilnost koja je potrebna za ostvarivanje ostalih investicija neophodnih za ekonomski razvoj Kosova", navedeno je u saopštenju ambasade SAD.

Mediji u Prištini izveštavali su da je privatizacija PTK podelila vladajuću koliciju i doprinela izlasku Demokratskog saveza Kosova iz Vlade Kosova, čime je Kosovo uvedeno u institucionalnu krizu, a marta 2011, opozicione stranke kosovskih Albanaca najavile su proteste ukoliko vlada ne izbaci privatizaciju PTK iz budžeta. Prošlog leta, ponovo je "oživljena" priča o prodaji PTK i komisija vlade u Prištini saopštila je koje su firme ušle u uži izbor. Reč je o istim kompanijama iz Hrvatske, Albanije, Egipta, Austrije i Jemena, koje su se pominjale i godinu dana ranije. U oktobru prošle godine, na tenderu se pojavio samo jedan ponuđač – “Telekom Austrije”, pošto se “Hrvatski telekom” povukao. Spekulisalo se da su Hrvati odustali pošto su predsednik Upravnog odbora i generalni direktor PTK optuženi za korupciju. Prošlog meseca, bečki ekonomski dnevnik "Virtšaftsblat" objavio je da "Telekom Austrija" neće učestvovati u privatizaciji kosovskog PTK, ali namerava da se ponovo angažuje oko kupovine “Telekoma Srbija” - ukoliko bude ponovo ponuđen za prodaju, kako su naveli, što se očekuje 2013. Ispostavilo se da su nezvanična saznanja bečkog dnevnika o neučešću Austrijanaca u tenderu na Kosovu tačna, a prošle sedmice okončan je predkvalifikacioni tender za PTK i - pokazalo se da je u najuži izbor ušla i kompanija "Olbrajt kapital menadžment" (Albright Capital Management, ACM), čiji je jedan kod najvećih akcionara bivša američka državna sekretarka Medlin Olbrajt, koja učestvuje na tenderu zajedno sa Telekomom Portugalije (Portugal Telecom).

Kosovskog ministarstvo za ekonomski razvoj navodi da je pet kompanija ispunilo sve zakonske, finansijske i tehničke uslove: osim ACM, kvalifikovali su se i "Kolumbija kapital" (Columbia Capital) u konzorcijumu sa "Aksos kapitalom" (ACP Axos Capital Gmbh) i saradnji sa "Britiš telekomom“ (British Telecom), zatim "M1 International Limited", turska kompanija "Turksel" (Turkcell) i konzorcijum u kojem se pojavljuje i "Frans telekom" (France Telecom) - a čine ga "Twelve HORNBEAMS“, "Avicenna Capital LLC" i "Sofreco", koji je deo francuskog telekoma.

Tender za privatizaciju - na kojem će moći da učestvuju ove kompanije - trebalo bi da bude oglašen krajem avgusta ili početkom septembra, a rok za dostavu ponuda je sredina novembra. U kosovskom ministarstvu ekonomskog razvoja ističu da očekuju da do kraja godine okončaju celokupni postupak privatizacije i da u u prvoj polovini sledeće godine kompanija, koja bude pobednik na tenderu prezume 75 odsto akcija PTK-a. Privatizacijom PTK kosovska vlada planirala je da obezbedi 300 miliona evra. Prema podacima koje su prenosili mediji u Beogradu, prema stanju iz 1999. godine, samo oprema "Telekoma" u fiksnoj telefoniji na Kosovu i Metohiji vredna je više od 77 miliona evra, a imovina "Telekoma Kosova" - prema podacima "Telekoma Srbije" - predstavlja 7,5 odsto ukupne imovine "Telekoma Srbije".

ILEGALNA SEČA ŠUMA

(23.Avgust 2012.) Šume duž administrativne linije Srbije i Kosova, na teritoriji opštine Kuršumlija, potpuno su opustošene, zbog ilegalne seče stabala. Ilegalnom sečom u poslednjih 13 godina pričinjena je šteta od oko 120 miliona dinara, podaci su preduzeća "Srbijašume". Prema tim podacima, na teritoriji opštine Kuršumlija u proteklih 13 godina ilegalno je posečeno više od 40 hiljada kubnih metara drva, a samo ove godine posečeno je 11 hiljada kubnih metara drva. Sa kosovske strane, do šuma na teritoriji kuršumlijske opštine prilaz je pristupačan, a u međuvremenu su do tih šuma napravljeni i putevi, tako da se drva ilegalno seku gotovo do dva kilometra unutar opštine Kuršumlija. Njeni stanovnici tvrde da Albanci dolaze organizovano, u nekoliko traktora i sa savremenom mehanizacijom za izvlačenje i seču šume, sa obaveznom pratnjom naoružanih ljudi, i redom pustoše šume u Kuršumliji.

60 ODSTO IMOVINE SRPSKO

(4. Jul 2012.) Situacijau južnoj srpskoj pokrajini od septembra će nadgledati jedan međunarodni faktor manje, a zvanični Beograd očekuje nove provokacije i jednostrane poteze Prištine. Međunarodna upravljačka grupa za Kosovo (ISG) odlučila je u 2. jula na sastanku u Beču da prestane sa radom i da na jesen okonča nadziranu nezavisnost Kosova. Oni su pohvalili vladu u Prištini zbog namere da "produbi angažovanje sa srpskom zajednicom na severu". U zaključcima sa bečkog sastanka, između ostalog, stoji da se Priština dobro pokazala u zaštiti kulturnog i verskog nasleđa, prava manjina i decentralizaciji. Odlazeći ministar za KiM Goran Bogdanović kaže da ova kancelarija nije odradila svoj posao, jer niti su kosovske institucije zaživele, niti je uspostavljen pravni poredak u Pokrajini. Nažalost, incidenti, jednostrani potezi Prištine, pritisci na Srbe nikada nisu ni prestajali, a sada će sigurno biti još jači.

Na Kosovu i Metohiji u proteklih 12 godina uništeno je više od 20.000 srpskih kuća a uzurpirana imovina kosovskih Srba vredi više od 50 milijardi evra. Na ovom području sistematski je otimana ne samo privatna imovina već i državna pre svega kroz nezakonite privatizacije. Imovina srpske države na Kosmetu, preduzeća iz centralnog dela Srbije i pokrajine Vojvodine, već deset godina se privatizuje, a imovina građana srpske nacionalnosti se uzurpira i uništava. Do sada je registovano uzurpiranje više od milion katastarskih jedinica, među kojima su šume, obradivo zemljište, rudnici, stambeni objekti, infrastruktura. Vekovno bitisanje Srba na ovom prostoru potvrđuje i njihovo većinsko vlasništvo a katastarska dokumentacija pokazuje da su oni vlasnici gotovo 60 odsto celokupnog zemljišta na Kosovu i Metohiji. Da se otimačini imovine ne staje na put  potvrđiju i martovski neredi 2004. godine ali i ispadi albanskih ekstremista na Kosovu. U ovim neredima uništeno je 935 kuća i 10 društvenih objekata. Među njima je naveći broj kuća Srba povratnika koje su rekonstruisane sredstvima iz fondova međunarodne zajednice.

Od dolaska međunarodne misije na prostor Kosova i Metohije, nepokretna imovina Srba i pripadnika nacionalnih manjina je predmet masovne uzurpacije i ovaj problem treba da se razmatra na međunarodnom nivou. Pred Kosovskom agencijom za imovinu inicirano je 41.300 postupaka za povraćaj uzurpiranog zemljišta i Agencija je rešila 31.517 slučajeva, ali ne postoje zvanični podaci koliko je odluka implementirano, i vlasnika efektivno uvedeno u posed. Takođe, privremenim pravosudnim institucijama na Kosovu podneto je oko 18.000 tužbi za naknadu štete ali se one ne procesuiraju. U situaciji u kojoj se UNMIK i Kfor pozivaju na imunitet, a privremene institucije neefikasno obavljaju posao i vlast, lica čija je imovina uništena gotovo su bez pravne zaštite i mogućnosti naknade štete. Apsurdno je što se od ljudi čija je imovina uništena traži da plaćaju sudske troškove za postupke koje su pkrenuli za povraćaj imovine ili nadoknadu štete. Ukoliko se ne namire troškovi dužnički iznos pretvara se u zatvorske dane, bez obzira što se stranke pozivaju na tzv. siromašno pravo.

Kad je reč o uzurpiranju imovine koja je u vasništvu Republike Srbije rešavanje ovih problema je sve kompleksnije. Na teritoriji Kosova i Metohije nalazi se oko 24.500 hektara poljoprivrednog, šumskog i građevinskog zemljišta, više od 1,4 miliona kvadratnih metara službenih zgrada, 145.000 kvadrata poslovnog prostora a tome treba dodati i još oko 750.000 kvadrata drugih građevinskih objekata. Fond za razvoj Srbije ima vlasničke udele u oko 150 preduzeća na Kosovu i Metohiji u vrednosti od oko 140 miliona evra, a potraživanja van Kosova i Metohije prema preduzećima sa KiM premašuju 190 miliona evra. Imovina 1.358 preduzeća sa Kosova i Metohije, čija se privatizacija privodi kraju, a pripadaju srpskim firmama, procenjuje se na više od milijardu evra, a samo imovina Elektroprivrede iznosi više od tri milijarde evra. Vrednost Železnica Srbije na Kosovu i Metohiji, infrastruktura i vozna sredstva, premašuje 200 miliona evra. Prirodni resursi su skoro neprocenjivi, među njima je oko 15,7 milijardi tona uglja, rezerve cinka i olova iznose oko 46 miliona tona, magnezita 8 miliona tona, boksita više od 1,6 miliona tona, a značajni su i izvori vode, ležišta geotermalne energije, kao i oko 580.000 hektara poljoprivrednog zemljišta. Posebno poglavlje čini vojna imovina koja je procenjena na 95 miliona evra.

Odluka Vlade Kosova da proda preduzeće za distribuciju i snabdevanje strujom, ponovo pokreće pitanje srpske imovine na ovoj teritoriji. Priština ne krije da postoji veliko intersovanje stranih investitora za nalazišta lignita, koji čine 76 odsto od ukupnih rezervi uglja u Srbiji. Ova količina bi Srbiji bila dovoljna za proizvodnju struje još 100 godina. Uprkos protivljenju Vlade Srbije, sa kojim su upoznate i institucije međunarodne zajednice, civilna misija Ujedinjenih nacija na Kosmetu sprovodila je nakaradnu privatizaciju društvenih firmi. Preduzeća koja su bila u procesu privatizacije na KiM u 95 odsto slučajeva kupci su bili Albanci. Izdvajali su sve verdno a zatim osnivali posebne firme - ćerke koje su prodavalne na tenderu, a firma majka preuzimala je sve obaveze. Nad njom se odmah sprovodila likvidacija, tako da poverioci iz trećeg kruga podmirivanja ne mogu da naplate svoja potraživanja. Mnoga preduzeća i banke iz Srbije su podnosila tužbe nadležnom „Vrhovnom sudu Kosova” ali su one ulgavnom bile odbacivane a tužioci upućivani na Međunarodni sud u Strazburu. Srbija je u svojim apelima upućenim misiji UN na Kosmetu, Svetskoj banci, Komisiji Evropske unije i drugim međunarodnim faktorima tražila da se samo poštuju važeći međunarodni standardi zaštite svojine i poverilaca. Koliko su značajni resursi na Kosovu potvrđuje i interesovanje kanadske  firme “Enviditi” za rudnike lignita. Ova kompanija na čijem čelu je bivši  američki  general NATO-a Vesli Klark, zatražila je licencu za eksploataciju uglja na zapadu Kosova da bi od njega pravila sintetičko gorivo. Klark je spreman da uloži oko 5,6 milijardi dolara u narednih šest godina, ukoliko dođe do realizacije ovog posla sa kosovskim vlastima.  Prema računici na zapadu Kosova moglo bi dnevno da se proizvede oko 16 miliona litara  goriva ili 100 hiljada barela. Bivši američki general je negovao dobre odnose sa vladom kosovskog premijera Hašima Tačija, prenosi bečki ekonomski dnevnik "Virtšaftsblat" a detalji o ovoj privatizaciji su obavijeni “velom tajni” i u nadležnosti su kosovske vlade.

Kosovo sve više robe uvozi iz Albanije, Kine i Turske, navedeno je u najnovijoj ekonomskog analizi Evropske komisije. Uvoz na Kosovo je za 11 meseci 2011. godine povećan 15 odsto. Rast uvoza iz Albanije povećan je 36 odsto, iz Turske 23 odsto, iz Kine 29 odsto, a iz Srbije pet odsto. Izvoz kosovske privrede u drugoj polovini 2011. godine je posustao, zbog čega je trgovinski deficit povećan 16 odsto i iznosio je 1,94 milijarde evra. U analizi EK je ukazano da je parlament u Prištini usvojio budžet za 2012. kojim je predviđen deficit od 3,4 odsto bruto domaćeg proizvoda. U budžetske prihode je uračunato i 300 miliona evra, koliko se očekuje od planirane prodaje Pošte i Telekoma Kosova. Navedeno je da je Međunarodni monetarni fond dao povoljnu ocenu nadziranog programa za Kosovo, kao i da je došlo do napretka u dijalogu Beograd-Priština. EK je prenela podatke statističkih službi Kosova prema kojima je privredni rast od 3,9 odsto godišnje bio utemeljen na snažnoj privatnoj potrošnji, dok se uvećanje BDP procenjuje na pet procenata. Nezaposlenost je i dalje vrlo visoka i bez posla je 336.000 radno sposobnih ljudi, stopa inflacije je u 2011. bila 4,2 odsto, a uloženo je 127 miliona evra inostranih direktnih investicija.

KOSOVO DALEKO OD SUVERENITETA

(4. jul 2012.) Komentarišući odluku Međunarodne upravljačke grupe da se nadgledana nezavisnost Kosova okonča u septembru, nemačka štampa piše da je Kosovo u stvarnosti daleko od suvereniteta, da je zavisno od novca iz SAD i EU i da je "nedovršena, duboko podeljena država", kojoj glavna opasnost, zbog organizovanog kriminala, preti sa njene teritorije, a ne iz Srbije. Kako piše nemački list, ovo evropsko krizno žarište de fakto još nije priznala ni svaka druga članica UN, i da Kosovo, i pored donete odluke, ostaje nedovršena država, duboko podeljena zbog lošeg odnosa između srpske manjine i albanske većine. Na papiru, dva miliona stanovnika Kosova jeste suvereno. U stvarnosti, oni su zavisni od milijardi koje šalju SAD i EU, bez kojih bi ta siromašna zemlja doživela kolaps. Ne može se ni bez prisustva mirovnih snaga NATO koje se, uz nemačku podršku, staraju o određenoj stabilnosti, ocenje nemačka štampa. Oni takođe ocenjuju da je na severu, koji ne priznaje vladu u Prištini, nastao prostor bez prava i rušenje zida mržnje će biti teško.  Ako Kosovo hoće da bude država svih građana, dakle, i srpske manjine, moraće da bude dugog daha. O mirnom suživotu i o pomirenju može se razmišljati samo u okviru pristupa Kosova EU, što može da potraje, ocenjuje ovaj list. Nemački mediji ističu da je staro i pogrešno pitanje da li je Kosovo zrelo za punu nezavisnost, a da su se puleni novih evropskih vaspitnih diktatura - Bosna, Makedonija, Albanija i Kosovo u predmetu demokratija ispostavili kao slabi, dok je Kosovo posebno tužan primer te pojave. Vlada u Prištini treba i mora da preuzme odgovornost i da se sama potrudi oko sporazumevanja sa Beogradom. Dokle god stranci imaju poslednju reč, Kosovci će za pogrešno ponašanje dobijati samo opomene bez daljih posledica.

KOSOVSKI RUDNICI

(April 2012.) Rudna bogatstva na Kosovu i Metohiji, poslednjih godina, skreću sve veću pažnju domaće i svetske javnosti. Sve je veći broj inostranih kompanija koje se bave procenama postojećih i potencijalnih rudnih nalazišta u južnoj srpskoj pokrajini. Strancima su najinteresantnije zalihe plemenitih i retkih metala srebra, zlata i platine, indijuma, germanijuma, talijuma, selena, telura, rubidijuma, koji se koriste u novim tehnologijama, u avio-industriji i raketnoj industriji.

Dok svetski stručnjaci procenjuju da vrednost nalazišta cinka, srebra, olova, nikla i još nekoliko takozvanih strategijskih ruda na KIM premašuje vrednost od 1.000 milijardi američkih dolara, profesori Tehničkog fakulteta iz Prištine, sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, i stručnjaci "Elektrokosmeta" navode da su podjednako značajne i rezerve rude lignita. Po nekim tvrdnjama na području južne srpske pokrajine dosad je ispitano oko 19 milijardi tona uglja, kojim bi mogla da se osvetljava čitava Evropa u narednih sto godina. Iako su rezerve lignita ispitane, na području centralnog dela Pokrajine, pretpostavlja se da ih je daleko više na području Metohije i u okolini Kačanika.

Rezerve olovo - cinkane rude nalaze se u rudnicima "Ajvalija", "Kišnica" i "Stari trg", dok se procenjuje da u rudniku "Novo Brdo" ima bakra i zlata, a bakar i mangan se prostiru širom Prokletija. Rude boksita nalaze se u okolini Kline, dok se, na primer, rezerve feronikla u okolini Glogovca procenjuju na petnaest miliona tona. Istovremeno, na području Đakovice i Orahovca nalaze se ležišta hroma, a magnezita na Golešu.

TOVARI PUNE DROGE I POLUGA

Prema podacima Interpola, na Balkanskoj heroinskoj ruti na putu od Male Azije preko Balkana do Evrope, godišnje se ilegalno prenose 80 tona droge. U Upravi carine Srbije, otkrivno je da tajnim kanalima krijumčari prenose i drugu robu, koja je kupljena od heroinskog profita. Srbija se nalazi na raskrsnici puteva tri kontinenta kojom se krijumčare narkotici, devize, tekstil i zlato. Centar krijumčara je na Kosovu i Metohiji, gde postoje skladišta robe, prepakuju se manji tovari i nose kroz Srbiju prema severnim i zapadnim graničnim prelazima. Heroin visoke čistote kupuje se za 15.000 dolara po kilogramu u Avganistanu, Švercuje se preko Turske, Bugarske i Makedonije u južnu srpsku pokrajinu, odakle ide u EU. Čist avganistanski heroin u Nemačkoj vredi čak 50.000 dolara kilogram. Deo tog heroinskog tovara ostaje u Srbiji domaćim dilerima. Avganistanski heroin se meša sa drugim supstancama, što mu pogoršava kvalitet, ali na njemu srpski dileri ostvarju profit, koji sa krijumčarima ulažu u druge poslove u Turskoj. Kanalima kojima u Srbiji dolazi heroin, ilegalni trgovci iznose lomljeno zlato i nakit i devize i vraćaju ih natrag u drugoj robi. Lomljeno zlato iz Hrvatske i centralne Srbije stiže na KIM, odakle se švercuju i u Tursku po ceni od osam evra za gram. Krijumčari najčešće voze zlatne tovare od po 20 do 50 kilograma. Iz Istanbula se vraća u Srbiju kao nov nakit ili zlatne poluge i krijumčari u Evropu, gde vrede 15 evra za gram. Bilo je nekoliko zaplena zlatnog nakita na Preševu, Batrovima i Gradini. Glavni razlog krijumčarenja je profit koji se zarađuje na razlici između niske cene u Aziji i visokih cena u Evropi. Sa juga Balkana, u Srbiji ulazi jeftina krijumčarena roba, koja u državama zapadne Evrope ima do četiri puta veću vrednost. Zbog sve strože carinske i policijske kontrole, korišćenja specijalnih skenera i aktivnosti domaće obaveštajne grupe, krijumčari narkoticima su sa čuvene Balkanske heroinske rute skrenuli na putu za Evropu iz Srbije u Bugarsku i Rumuniju.

DRASTIČNO KRŠENJE CEFTA SPORAZUMA

Srpski privrednici neće dobiti ni dinar odštete zbog gubitaka koje trpe, pošto robu ne mogu da plasiraju na tržište Kosova i Metohije. Odredbe CEFTA sporazuma, koje su direktno prekršene uvođenjem embarga na srpsku robu na Kosovu, ne predviđaju mogućnost bilo kakvog finansijskog obeštećenja. Ukoliko se ne prevaziđe problem kroz saradnju i bilateralne konsultacije, predviđene su tri faze za rešavanje spora. Reč je o konsultacijama u okviru Zajedničkog komiteta CEFTA, zatim sledi medijacija, i na kraju arbitraža. Ukoliko dogovora nema, može da protekne i devet meseci do konačne, obavezujuće odluke arbitražne komisije. Ovaj slučaj biće inicijalni test za CEFTA sporazum, bar u okviru mehanizama zaštite. Jer, u roku od skoro četiri godine, koliko je Sporazum na snazi, nijedna njegova potpisnica nije pokretala proceduru za rešavanje sporova. Ovoga puta rešavanje spora u okviru CEFTA donekle je specifično, jer je vezano za proces dijaloga Beograda i Prištine, koji tretira i pitanje prepoznavanja pečata i prateće dokumentacije. Ali, ceo proces rešavanja spora u okviru CEFTA je institucionalizovan i ima svoja pravila.

Promet robe sa KiM -mil.USD      Izvor: PKS (prema podacima Uprave Carina Srbije)

godina isporuke     Nabavke     Ukupno         Saldo

      2010.                    391,3          4,03       395,23 +387,2

      2011/6m              202,8          0,56        203,36 +202,23

Promet Srbije sa KiM za dvanaest meseci 2010. godine iznosio je 395,23 miliona USD i veći je u odnosu na isti period 2009. god. za 16,83%. Isporuke iz Srbije su iznosile 391,2 miliona USD i veće su za 16,39% u odnosu na isti period 2009. god. Nabavke sa KiM su iznosile 4,03 miliona USD i veće su za 85,71% u odnosu na isti period 2009. god. U razmeni je ostvaren suficit od 387,17 miliona USD. Promet Srbije sa KiM za prvih šest meseci 2011. godine iznosio je 203,36 miliona USD i bio je veći u odnosu na isti period 2010. godine za 15,2%. Isporuke u prvih šest meseci 2011. iz Srbije su iznosile 202,8 miliona USD i bile su veće za 15,3% u odnosu na isti period 2010. god. Nabavke sa KiM su iznosile 0,56 miliona USD i bile su manje za 13,5 % u odnosu na isti period 2010. god., a u razmeni je ostvaren suficit od 202,2 milion USD.

Međusobne investicije CEFTA članica Iz članica CEFTA u Srbiju je investirano više od 600 miliona evra, dok je Srbija u ove članice investirala više od 1,1 milijardu evra. Srpske investicije u BiH iznose oko 800 miliona evra, a BiH investicije u Srbiji preko 100 miliona evra. Iznosom koji premašuje 500 miliona evra, Hrvatska je, među članicama CEFTA, najveći investitor u Srbiji. Nasuprot tome, srpske investicije u Hrvatskoj iznose samo oko 20 miliona evra. U Crnoj Gori Srbija je investirala preko 280 miliona evra, a crnogorskih investicija u Srbiji nema. Srpske investicije u Makedoniji iznose oko 30 miliona evra, a makedonske u Srbiji samo oko 600 hiljada evra. U Albaniji, srpske firme su, do sada, uložile svega oko 3 miliona evra, a albanske firme nisu investirale u Srbiji. Moldavija i Srbija nemaju uzajamna ulaganja.

Srbija je u 2011. godini ostvarila suficit u razmeni sa zemljama CEFTA od oko 1,5 milijardi dolara, što je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda, pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku. Srbija je u zemlje CEFTA najviše izvozila žitarice i proizvode od žita, razne vrste pića, gvožđe i čelik, a najviše je uvozila struju, kameni ugalj,obojene metale, kao i povrće i voće. Srpski izvoz iznosio je gotovo 3 milijardi dolara, a uvoz je se kretao oko 1,56 milijardi dolara, što znači da je pokrivenost uvoza izvozom iznosila 190 odsto. U 2010. godini Srbija je ostvarila suficit u trgovinskoj razmeni sa zemljama CEFTA sporazuma od 1,36 milijardi dolara, što je, uglavnom bio rezultat izvoza poljoprivrednih proizvoda. Region CEFTA je jedno od retkih tržišta sa kojima Srbija ima kontinuirani suficit u razmeni, odnosno na koje više izvozi nego što uvozi, i prema učešću u ukupnom izvozu Srbije, to tržište je drugo po značaju, posle tržišta EU. CEFTA sporazum je sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije, Albanije, Moldavije i UNMIK-a, u ime Kosova.   

SUFICIT SRBIJE 482 MILIONA DOLARA

(4. jul 2012.) Srbija je u prvih pet meseci 2012. ostvarila suficit u razmeni sa zemljama CEFTA od 482,1 miliona dolara, što je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda, pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku. Srbija je u zemlje CEFTA od januara do maja najviše izvozila žitarice i njihove proizvode, razne vrste pića, gotove proizvode i proizvode od metala. Kad je reč o uvozu - najviše se uvoze električne mašine, aparati i uređaji, gvožđe i čelik, nafta i naftni derivati, električna energija, kao i kameni ugalj, koks i briketi. Izvoz Srbije, za posmatrani period, iznosio je 1,1 milijardi dolara, a uvoz je bio 618,4 miliona dolara, što znači da je pokrivenost uvoza izvozom iznosila 178 odsto. Srbija je u 2011. godini ostvarila suficit u razmeni sa zemljama CEFTA od oko 1,5 milijardi dolara, što je, takođe, bio rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda. Region CEFTA je jedno od retkih tržišta sa kojima Srbija ima kontinuirani suficit u razmeni, odnosno na koje više izvozi nego što uvozi, i prema učešću u ukupnom izvozu Srbije, to tržište je drugo po značaju, posle tržišta EU.

Od januara do kraja maja u Nemačku je izvezeno robe u vrednosti od 529,6 miliona dolara, u BiH 429,4 miliona dolara, Italiju 425,9 miliona dolara i Rumuniju 404,3 miliona dolara, podaci su Republičkog zavoda za statistiku. Glavni partneri u uvozu su Rusija, Nemačka, Italija i Kina. Iz Rusije je uvezeno nešto više od milijardu dolara, Nemačke 842,7 miliona dolara, Italije 677,2 miliona dolara i Kine 568,9 miliona dolara. Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima imamo potpisane sporazume o slobodnoj trgovini, a zemlje EU čine više od polovine ukupne razmene. Zemlje CEFTA sporazuma drugi su po važnosti partner i sa tim državama Srbija ima suficit u razmeni od 482,1 milion dolara. Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom i Makedonijom, a od ostalih zemalja, u prvih pet meseci, ističe se i suficit sa Rumunijom i Slovačkom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Ruskom Federacijom, zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa, a sledi deficit sa Kinom, Nemačkom i Mađarskom.

SRBIJA PRIVLAČI INVESTITORE

(6. jul 2012.) Sa 2,2 milijarde dolara Srbija je u 2011. godini bila privlačnija destinacija za strana ulaganja, ne samo od zemalja regiona, već i od razvijenih država Evrope - Mađarske, Slovačke, Slovenije, Estonije, Finske i Islanda. Razlog ovome je što poslodavci dobijaju jeftiniju stručnu radnu snagu, kao i zbog činjenice da Srbija nije deo Evropske unije i može slobodno da izvozi u Rusiju, Tursku i zemlje CEFTA. Značajni su i novčani podsticaji po novozaposlenom, koji idu i do 10.000 evra, ali I geografski položaj zemlje - raskršće istoka i zapada. Srbija ima potencijalno tržište od oko 300 miliona stanovnika na koje investitori mogu da računaju. Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom je stimulišući za ulagače, iako on dosad nije iskorišćen. Porez na profit je svega 10 odsto, što je jedna od najnižih stopa u Evropi, pa za razliku od drugih zemalja koje se mogu pohvaliti zavidnim nivoom stranih investicija koje su podsticane ad hok, Srbija je sistematski uredila ovu oblast. Svaki investitor dobija podsticaje u visini od 4.000 do 10.000 evra po novozaposlenom.

SARADNJA SRBIJE I MAKEDONIJE 

ISELJAVANJE IZ MAKEDONIJE

(15. maj 2013.) Prema podacima Statističke službe Evropske unije - Eurostata, iz Makedonije se u periodu od 1998. do 2011. godine iselilo oko 230 hiljada ljudi, što je blizu deset odsto od ukupnog broja stanovnika. Broj iseljenih predstavlja zvanične podatke, za lica koja imaju regulisan boravak u inostranstvu, a pretpostavlja se da je broj iseljenika mnogo veći, jer nije poznato koliko njih nema regulisano boravište u stranim zemljama. Privremeni boravak u zemljama EU ima oko 170 hiljada iseljenih građana Makedonije i to najviše u Italiji, Nemačkoj, Austriji i Sloveniji. Prema podacima Eurostata, od 2002. do 2008. godine registrovano je masovno odobravanje stranih državljanstava za makedonske građane, i u tom periodu je oko 5.000 njih godišnje dobijalo pasoš druge države. Kao zemlja sa najvećim procentom emigracije u balkanskom regionu navodi se Albanija, a za njom sledi Bosna i Hercegovina.

VLADAJUĆA KOALICIJA POBEDILA U 12 OPŠTINA

(26. mart 2013.) Vladajuća makedonska stranka VMRO-DPMNE pobedila je na lokalnim izborima u 12 opština, prema podacima Državne izborne komisije, na osnovu 100 odsto prebrojanih glasova u tim opštinama. Na lokalnim izborima u Makedoniji glasalo se za gradonačelnike 80 opština i grada Skoplja. Prema podacima DIK-a, u Skoplju je za sada u vođstvu aktuelni gradonačelnik Koče Trajanovski sa 36,82 odsto glasova, dok kandidat opozicionog SDSM-a Jani Makraduli ima 18,38 odsto glasova. Vladajuća partija saopštila je da ima prednost u još 25 opština. Pobedu je progasila i albanska Demokratska unija za integraciju u sedam opština, dok je lider Demokratske partije Albanaca Menduh Tači izjavio da se nada da će njegova partija pobediti u Tetovu, gde je i do sada imala gradonačelnika. Predsednik Državne izborne komisije Boris Kondarko izjavio je da je odziv građana na izborima bio 67,7 odsto, a napomenuo je i da su DIK-u dostavljeni podaci o ozbiljnim neregularnostima, na koje su pažnju skrenuli međunarodni posmatrači, građani i mediji.

SRPSKE FIRME GRADE U MAKEDONIJI

(8. februar 2013.) Kompanija „Energomontaža“ iz Beograda gradiće dva dalekovoda u Makedoniji. Ta firma je, kao deo konzorcijuma sa švedskom kompanijom „ELTEL“, pobedila na međunarodnom tenderu, u izuzetno oštroj konkurenciji. Vrednost posla je 13,5 miliona evra, a ugovorom je predviđeno projektovanje, isporuka i izgradnja dva dalekovoda. Prvi od 400 kilovolta, gradiće se od trafo stanice Štip do srpsko-makedonske granice. Drugi, od 110 kilovolta, gradiće se u saradnji sa firmom „Montprojekt“ iz Beograda, na relaciji Skoplje 1- Jugohrom – Tetovo 1. Radove na izgradnji dva dalekovoda u Makedoniji finansira Svetska banka. Firma „Energomontaža“ je članica grupacije „Kodar“ i specijalizovana je za projektovanje i izgradnju dalekovoda i trafo stanica svih naponskih nivoa, telekomunikacionih sistema u fiksnoj i mobilnoj telefoniji i proizvodnju čeličnih konstrukcija za sektor energetike. Kompanija je osnovana pre pola veka, zapošljava preko 400 visoko stručnih kadrova, a zahvaljujući referencama u zemlji i inostranstvu, postala je lider u toj oblasti u jugoistočnoj Evropi. Njen partner u poslu u Makedoniji kompanija „ELTEL“ je multinacionalna grupacija sa sedištem u Finskoj. Ukupno zapošljava osam hiljada radnika i ostvaruje promet od preko milijardu evra godišnje. Posluje u nordijskom i baltičkom regionu, kao i u Nemačkoj, Velikoj Britaniji i Poljskoj.       

Povećanje robne razmene Srbije i Makedonije od preko 20 odsto u 2011. godini i to u uslovima globalne ekonomske krize, najbolji je dokaz uspešne privredne saradnje dve zemlje. To je potvrđeno nedavno na Biznis forumu u Skoplju, koji je održan uz prisustvo predsednika Srbije i Makedonije Borisa Tadića i Đorđa Ivanova, predsednika nacionalnih privrednih komora Miloša Bugarina i Branka Azeskog, kao i velikog broja privrednika. Trgovinska razmena Srbije i Makedonije u poslednjih deset godina ima uzlazni trend, a najveći iznos od 865 miliona dolara dostigla je 2008. godine, posle koje, zbog ekonomske krize, nastupa stagnacija. Prema rečima Bugarina, u prvih deset meseci 2011. godine vrednost robne razmene dve zemlje iznosila je preko 700 miliona dolara, a od ukupnog srpskog izvoza gotovo trećinu čine poljoprivredni proizvodi. On je istakao da je potpisivanje CEFTA sporazuma doprinelo političkoj stabilnosti regiona, ravnomernijem razvoju i privlačenju investicija. Za Srbiju je tržište CEFTA regiona izuzetno važno, jer ostvaruje suficit u razmeni. Najveći obim trgovinske razmene u iznosu od 3,7 milijardi dolara ostvaren je 2008. godine, a ove godine Srbija je u zemlje CEFTE izvezla robe u vrednosti od 2,7 milijardi dolara i uvezla proizvode u iznosu od 1,4 milijardi dolara. Bugarin se založio za veću primenu tog Sporazuma i naveo da bi u narednom periodu trebalo da se nastavi sa otklanjanjem određenih necarinskih barijera, koje ugrožavaju postojanje zone slobodne trgovine. Zahvaljujući angažovanju nacionalnih privrednih komora, od evidentiranih 90 barijera, trećina je već uklonjena. On je rekao da najveće mogućnosti za proizvodne kooperacije postoje u poljoprivredi, crnoj metalurgiji, energetici, tekstilnoj i hemijskoj industriji. A značajan potencijal za saradnju je i u oblasti industrije gređavinskih materijala, proizvodnje autodelova, putne infrastrukture, gasovodne mreže, izgradnje mini-hidrocentrala i vetroparkova.

Srbija je već dve decenije među tri najveća spoljnotrgovinska partnera Makedonije, odmah posle Nemačke i Grčke, istakao je Azeski. Prema njegovim rečima, potpisivanjem CEFTA sporazuma otvorene su nove mogućnosti, podstaknuta je robna razmena i privredna saradnja u regionu. U cilju unapređenja privrednih veza veoma je važno da se obezbedi logistička podrška, a formiranje Regionalne banke moglo bi da pomogne reindustrijalizaciji privreda, koje bi onda svojim proizvodima bile konkurentne na evropskom i svetskom tržištu. Azeski je naglasio da je od ključnog značaja da se završi infrastruktura, posebno „Koridor 10“, koji je važna saobraćajnica za ceo region. On se založio i za veću regionalnu saradnju u vidu zajedničkog nastupa na trećim tržištima. Kada je reč o investicijama, ulaganja srpskih kompanija u Makedoniju u prethodnih petnaest godina iznosila su 80 miliona evra. Među najznačajnijim investitorima su kompanije „ComTrade computers“ iz Beograda, zatim konditorska industrija „Swisslion“ iz Takova, „Vino Župa“ iz Aleksandrovca i „Vinarija Čoka“, kod Subotice. Makedonske investicije u Srbiju iznose svega dva miliona evra, od čega je najveće ulaganje farmaceutske industrije „Alkaloid“ iz Skoplja.

Srbija i Makedonija su početkom februara 2012. otvorile granicu za brži promet proizvoda biljnog i životinjskog porekla, eliminisanjem jedne od najvećih administrativnih barijera, a slično će učiniti i sa drugim zemljama CEFTA regiona u skorije vreme. U privrednoj komori Srbije potpisana su dva sporazuma o fitosanitarnoj saradnji i o saradnji u oblasti bezbednosti hrane i veterinarstva između Srbije i Makedonije. Samo međusobnim priznavanjem nacionalnih dokumenata u ovoj oblasti, bilateralna razmena između dve zemlje biće povećana za oko 10 odsto i mogla bi da dostigne milijardu dolara. Trgovina Srbije i Makedonije biće mnogo jednostavnija, jer sporazumi znače da Srbija garantuje za proizvode koji iz nje vode poreklo, a Makedonija za svoje proizvođače i svoju robu, što će ubrzati i povećati međudržavni promet roba i usluga. Srpski izvoz u Makedoniju iznosio je 2011. godine oko 180 miliona dolara, a ne postoji razlog da se ova razmena vešestruko ne poveća.

SARADNJA SRBIJE I HRVATSKE 

(17. maj 2013.) Hrvatska će i nakon ulaska u EU zadržati kunu kao sredstvo plaćanja sve dok ne bude imala konkurentnu privredu i uslove za prosperit, izjavila je prva potpredsednica Vlade i šef hrvatske diplomatije Vesna Pusić. Državni stav je da je bolje je ići polako, uz solidnu priprema i jačanje privrede pre preuzimanja obaveza. U prošlosti na ulazak u EU i uvođenje evra gledalo se na neku vrstu trofeja ali sada nije tako. Hrvatskoj je u sedmogodišnjem budžetu na raspolaganju 15 puta veći novac od onog koji je mogla da koristiti iz predpristupnih fondova EU. Za prve dve godine predviđeno je milijardu i 800 milona evra.

(5. apri. 2013.) Za 45,1 odsto građana Hrvatske ulazak zemlje u Evropsku uniju je dobar, njih 26,6 odsto smatra da je podjednako dobar i loš, a 25,6 odsto građana smatra da je loše ući u EU, rezultati su istraživanje koje je pred očekivani ulazak zemlje u Uniju u julu, sprovela agencija Ipsos Plus za Dnevnik Nove TV. Istraživanje je sprovedeno od 27. do 29. marta na uzorku od 802 ispitanih, dve sedmice uoči izbora za Evropski parlament. Na pitanja da li ih interesuje šta se dešava u EU, 57,3 odsto građana odgovorilo je potvrdno, njih 40,8 odsto to ne interesuje, a 1,8 odsto nema stav oko toga. Građani smatraju da su dobre stvari kod ulaska Hrvatske u EU prednost studiranja u inostranstvu (76 odsto), lakše nalaženje posla u zemljama EU (72 odsto), lakše kupovanje i putovanje u zemlje EU (65 odsto), brže rešavanje sudskih sporova (59 odsto), kupovanje automobila po nižoj ceni (52 odsto), bolja administracija (46 odsto), i smanjenje kamata na kredite (41 odsto).S druge strane, građani se plaše da će ulaskom u EU poskupeti hrana i druge namirnice (45 odsto), da će se povećati cena nekretnina (35 odsto) i da će teže naći posao u Hrvatskoj jer će tržište biti otvoreno za celu EU (32 odsto).

(14. februar 2013.) Rt Oštro na Prevlaci mogao bi postati „kamen spoticanja” razgraničenja Hrvatske i Crne Gore i usporiti ulazak Hrvatske u Evropsku uniju. Reč je o problemu, koji traje godinama i ukoliko u predstojećim pregovorima dve države ne bude pomaka, cela priča mogla bi da se završi na međunarodnoj arbitraži. Hrvatska bi trebalo da sve sporne susedske odnose reši do sredine 2013. kako bi ušla kroz otvorena vrata u Evropsku uniju. Granična linija koju treba utvrditi na Jadranu kod poluostrva Prevlaka, gde je ulaz u Bokakotorski zaliv, od strateškog značaja je za Hrvate i Crnogorce. Tu nije samo problem oko granice, nego i “trka” u podmorju, gde su bogata nalazišta prirodnog gasa. Premijer Milo Đukanović, kako je i saopštio na šestom inaugurisanju za predsednika Vlade Crne Gore, veruje da će pitanje oko crnogorsko-hrvatskog razgraničenja rešiti međunarodne pravne institucije.

(1. februar 2013.) Proizvodne linije fabrike ’’Sloboda aparata’’, nekada čuvene po proizvodnji šporeta, usisivača, grejalica, koje se godinama nalazi u postupku restrukturiranja, mogle bi uskoro ponovo da ožive. To je potvrdila nedavna poseta najviših predstavnika hrvatskog preduzeća ’’Rade Končar’’ gradskom rukovodstvu. Hrvatski biznismeni su izrazili spremnost da ulože sredstva u čačansku fabriku, i to kroz model zajedničke investicija, po principu jednakog ulaganja. Predloženo je da se kao prva stavka, kroz radnu verziju pisma o namerama, izračuna koliko bi finansijski iznosila ulaganja. ’’Končar’’ je ponudio novu halu, tehnologiju, alate, obradu tržišta. ’’Sloboda aparati’’ bi ponudila već postojeće proizvodne linije, da se one dovedu u radno stanje, da se urade investiciona ulaganja, pre svega u lakirnicu. Ideja je da se godišnje u ovoj fabrici proizvodi 50.000 jedinica, i na bazi ove projekcije očekuje sa da nova fabrika zaposli oko 100 novih radnika. Ono što bi se prvo proizvodilo su šporeti na struju i kombinovani - na gas i električnu energiju.

(31. januar 2013.) Hrvatska 1. jula 2013. godine postaje članica EU, a posle toga će početi da primenjuje šengenski režim nadzora i kontrole granica. To znači da će građani trećih zemalja morati da imaju ispravne pasoše sa vizama. Hrvatska će morati da pooštri proceduru ulaska prema susednim zemljama i Turskoj. Zbog toga je vlada te zemlje nedavno donela odluku da stavi van snage bilateralne sporazume bivše Jugoslavije, kao i da uvede vize državljanima Turske. Ta odluka će u najvećoj meri pogoditi građane Bosne i Hercegovine, koji su do sada u Hrvatsku ulazili samo s ličnom kartom. Dve zemlje imaju granicu dugačku čak hiljadu kilometara, a sa obe strane ima na desetine hiljada ljudi sa dvojnim državljanstvom. Očekuje se da će biti otežana komunikacija, ali ne samo za građane Bosne i Hercegovine, već i Srbije i Crne Gore. Iako su sve te zemlje u procesu evrointegracija, što bi trebalo da doprinese ukidanju međusobnih granica, pokazalo se da, ulazak neke od država u EU, ustvari otežava komunikaciju. U političkom smislu, ulazak Hrvatske u Evropsku uniju znači redefinisanje pojma Zapadni Balkan, jer ta zemlja nije više deo te celine. Kao najveća zemlja Zapadnog Balkana, Srbija polako postaje centar tog regiona, a u Beogradu se već polako otvaraju i centri međunarodnih organizacija, čije delovanje je usmereno na ovaj deo Evrope.         

(17. oktobar 2012.) Ulazak Hrvatske u EU posle 2013. godine. Izvestilac Evropskog parlamenta za Balkan Jelko Kacin najavio je da je moguće odlaganje ulaska Hrvatske u EU. Sve je izvesnije da Hrvatska neće postati članica Evropske zajednice 1. jula 2013. godine, kako je ranije planirano, nego tek krajem 2013. godine ili i nešto kasnije. Bez obzira na to, od 1. januara 2013. stupa na snagu drugačiji trgovinski režim, što će se posebno ticati na Bosnu i Hercegovinu. To će doneti velike promene u prodaji proizvoda na hrvatskom tržištu i u Bosni i Hercegovini. Predsednik Donjeg doma nemačkog Bundestaga Norbert Lamert izjavio je da Hrvatska nije spremna da pristupi Evropskoj uniji i da će politika proširenja biti obustavljena.Na to je uticalo i loše iskustvo EU sa članstvom Bugarske i Rumunije.

(19. oktobar 2012.) Hrvatska bez stranih ulaganja jer stranci nisu zainteresovani za investiranje u Hrvatsku, a pokupovano je sve što je vredelo. U ovoj godini inostrane investicije su iznosile svega 154 miliona evra, isto kao i pre šesnaest godina. Državna imovina koja je vredela već je u rukama stranaca, pišu Večernje novosti. Hrvatsku tek čekaju loši dani, budući da je nova vlada u inostranim investicijama videla spas. Pre četiri godine u Hrvatsku su stigle 4,2 milijarde evra. Hrvatskoj preostaje da proda i "porodično srebro". Sprema se prodaja Kroacija osiguranja, najveće osiguravajuće kuće i Hrvatske poštanske banke, jedine banke koja je bila u hrvatskim rukama. Za mnoge to je kobna odluka. Prodaja vrednih preduzeća neće popuniti budžet, a sve što je vredno biće u rukama stranaca. Visoka cena rada u Hrvatskoj odvlači investitore prema drugim zemljama u regionu, gde su plate i troškovi života mnogo niži. Stranci drastično smanjuju i plate hrvatskim građanima u njihovim firmama, žaleći se da su poreska davanja najviša u regionu. U Hrvatskoj su stranci dosad investirali oko 25 milijardi evra, uglavnom u banke, telekomunikacije i trgovinu. Najuglednije hrvatske firme, od INE do “Plive”, prešle su u ruke stranaca, a ostale su samo one koje imaju teškoća u poslovanju.

(12. Septembar 2012.) Ukupna vrednost neizvršenih plaćanja 73.358 blokiranih poslovnih subjekata u Hrvatskoj krajem jula iznosila je 43,85 milijardi kuna, ili 5,88 milijardi evra, saopštila je Finansijska agencija – Fina. Ona, takođe, saopštava da su zbog neizvršenih plaćanja u ukupnom iznosu od 15,34 milijarde kuna (2,06 milijardi evra), bili blokirani računi 231.492 građana. Taj broj je, u odnosu na jun, porastao za 1,6 odsto, a dug građana povećan je za 510 miliona kuna (68,5 miliona evra). Dugovanja poslovnih subjekata smanjena su u odnosu na jun za 101,8 miliona kuna (13,6 miliona evra), ili 0,2 odsto, navodi Fina.Više od tri četvrtine poslovnih subjekata u blokadi je više od 360 dana, a iznos njihove blokade čini 82,2 odsto iznosa ukupnoga duga. U blokadi dužoj od godinu dana bilo 27.001 fizičko lice, s iznosom prijavljenih dospelih neizvršenih plaćanja od gotovo 7 milijardi kuna (939 miliona evra).

(5. Jul 2012.) Hrvatska ukida šest vozova koji idu ka Srbiji. Hrvatska železnica traži od železnica Srbije, Republike Srpske i Bosne i Hercegovine da doplate 677.000 evra kako bi voz Beograd-Sarajevo koristio 87 kilometara hrvatske pruge. Po svemu sudeći biće zaustavljeno čak šest od deset vozova koji saobraćaju između Srbije i Hrvatske od 9. decembra. Železnice Hrvatske najavile su da će od novog reda vožnje obustaviti saobraćaj 46 međunarodnih železničkih vozova, što će se odraziti i na železnički saobraćaj između Srbije i Hrvatske. Planirano je da se tokom leta održi sastanak između predstavnika železničkih uprava Srbije, Hrvatske i Slovenije, na kojem će se razgovarati o mogućnostima međunarodnog saobraćaja u novom redu vožnje, u skladu sa najavama Hrvatskih železnica. Preduzeće “Železnice Srbije” nije u mogućnosti da obezbedi dodatna finansijska sredstva za plaćanje dela troškova ostalih vozova koji tranzitiraju mrežom hrvatskih pruga, pa će se u saobraćaju između Srbije i Hrvatske po novom redu vožnje naći samo dva para vozova, za čiji saobraćaj se neće izdvajati novčana sredstva. Prema predlogu Hrvatskih železnica, ukoliko zainteresovane železničke uprave ne obezbede dodatna finansijska sredstva za nadoknadu za korišćenje infrastrukture u saobraćaju neće biti vozova između Beograda i Sarajeva, kao i između Beograda i Zagreba. Razlozi za ovo su ekonomske prirode i neophodna tržišna poslovna orijentacija, kažu nadeležni u Hrtvatskoj železnici.

(4. juli 2012.) Srbima povratnicima traže da plate za obnovu kuća. Na adrese više od 150 domaćinstava Srba povratnika u Hrvatskoj poslednjih dana došli su dopisi u kojima se traži da plate obnovu svojih kuća. Reč je o porodicama za koje Državno odvetništvo tvrdi da ne žive u Hrvatskoj, već u Srbiji. Za obnovu kuća traži se od 25.000 do 50.000 evra a one su uglavnom prazne ili ih vlasnici iznajmljuju. Među Srbima, povratnicima u Hrvatskoj, vlada velika nervoza jer su zahtevi došli samo na njihove adrese. Istovremeno, Hrvatima čije su kuće obnovljene, a oni ne žive u njima, Državno odvetništvo nije poslao slične zahteve. Takvih praznih kuća, čiji su vlasnici Hrvati ima mnogo, pre svega u Vukovaru. Procenjuje se da u gotovo 30.000 kuća u Hrvatskoj niko ne živi, iako su mnoge od njih obnovljene. Mnogi Srbi vlasnici čije su kuće delimično obnovljene kažu da u Hrvatskoj ne mogu da nađu posao i da je to jedan od razloga što tu ne žive. U međuvremenu su se zaposlili u Srbiji i čekaju da se ekonomske prilike u Hrvatskoj poboljšaju. Povratnike često čekaju pritisci i pretnje, pa se neki i boje da se vrate u svoje kuće. Srbi povratnici traže od hrvatske vlasti da zauzme jasniji stav prema imovini povratnika, pogotovo što je to i jedna od obaveza Hrvatske pre ulaska u EU.

(4. Jul 2012.) Posle 72 godine izlaženja, ugašen je najstariji zagrebački dnevni list „Vjesnik”. Pošto je država odbila dalje sufinansiranje, „Vjesnik” ovaj listi je ugašen preko noći. Pre dva meseca postojalo je samo internet izdanje ali je i taj vid objavljivanja informacija ugašen. Ovaj list je počeo da izlazi 24. juna 1940. kao glasilo Komunističke partije Hrvatske, pod nazivom „Politički vijesnik”, a 11. maja 1945. pojavio se kao dnevni list „Vjesnik”. Godinama je bio nesumnjivi glasnogovornik partijske i državne politike Hrvatske, ali i matica iz koje će šezdesetih godina izrasti jedno od najmoćnijih novinskih i izdavačkih preduzeća u SFR Jugoslaviji. Na kraju svog puta “Vijesnik” nije imao gotovo ništa od imovine, iako je uz redakciju lista izgrađen neboder i najmodernija štamparija u Evropi ali su se tih dobara dočepali drugi van redakcije ovog dnevnog lista. Hrvatska vlast je ugasila “Vijesnik” ne želeći da ga finansira. Kad je raspisan tender za njegovu privatizaciju pojavio se kupac-jedan engleski investicioni fond, ali su se u međuvremenu pojavili neisplaćeni dugovi veći od dva miliona evra pa je potencijalni kupac odustao.

(3. juli 2012.) Hrvatska po zaduženosti uz rame sa Španijom. Prema rezultatima američkog finansijskog portala "Biznis insajder" Hrvatskoj preti bankrot i na skali od 20 zemalja ona je na desetom mestu. Ono što začuđuje je činjenica da se Hrvatska nalazi ispred Španije i Italije iako su ove zemlje u velikim finansijskim problemima. Ono što je dobro je činjenica da je Hrvatska smanjila zaduživanja na godišnjem nivou za 1,9 odsto.Listu najugroženijih zemalja predvode Grčka i Argentina, a slede ih Kipar, Ukrajina, Portugalija i Venecuela. Iznad Hrvatske na listi se nalaze i Egipat, Irska i Mađarska, a neznatno bolje su Španija i Italija. Na poslednjem mestu po finansijskoj zaduženosti i stanju bankarskog sitema, prema analizi “Biznis insajdera” je Norveška, kojoj bi bankrot zapretio tek kada bi 58 zemalja ispred nje proglasile bankrot.

(3. Jul 2012.) Prosečan Hrvat zadužen oko 2000 evra. Prosečan zaposleni Hrvat sa srednjom stručnom spremom, preko tekućeg računa kreditnih kartica i drugih kredita duguje oko 17.409 kuna odnosno oko 2.306 evra, pokazalo je najnovije istraživanje kompanije za naplatu i otkup potraživanja “EOS Matriks”.

(3. Jul 2012.) Hrvatska Kompanija “Podravka” zainteresovana je da investira u Srbiju jer ona ima veliki potencijal, najavio je predsednik Upravnog odbora te kompanije iz Hrvatske Zvonimir Mršić. Podravka želi da uloži u izgradnju novih fabrika ili u kupovinu tj. preuzimanje već postojećih postrojenja jer je zainteresovana za grinfild investicije. Međutim nije precizirano za koja je preduzeća iz Srbije ova velika prehrambena kompanija zainteresovana. Ulaganje na srpsko tržište pospešilo bi poslovanje kompanije i dostupnost robe potrošačima što bi stvorilo šansu za izvoz na tržište Evropske unije, ali i Rusije i Turske. Od 1. jula 2013. kada Hrvatska bude pristupila EU, ona može da bude i put za lakši prolaz srpskih proizvoda na tržište EU. Mršić. Kompanija "Podravka" postoji skoro osam decenija i svoje proizvode izvozi u više od 40 zemalja sveta na svim kontinentima.“Podravka” je prepoznatljiva po proizvodnji raznih vrsta vegeta, supa iz kesice, dečje hrane, suvomesnatih proizvoda, ribljih konzervi.

(3. Jul 2012.) Brodogradilište u Puli je jedino u Hrvatskoj koje posluje bez gubitka. Svi su izgledi da će Pulski “Uljanik” nakon privatizacije postati vlasnik i dugog riječkog brodogradilišta “3. maj”. Pula je već privatizovala riječko brodogradilište “Viktor Lenac" koje zapošljava oko 600 radnika. Ineče,  Vlada stvara klaster brodogradilišta na severnom jadranu, u kome će radničko deoničarsvo imati važnu ulogu.

(31. Maj 2012.) U Hrvatskoj bez plate ostalo 6 odsto zaposlenih. Do 28. maja 2012., čak 83.431 radnik nije primio platu za prethodni mesec, piše hrvatski “Večernji list”. To pokazuje da čak 6 odsto zaposlenih u zemlji radi u kompanijama, koje nemaju ni za plate. Tako veliki broj zaposlenih bez plate radio je u Hrvatskoj samo u teškom razdoblju sredinom devedesetih, kad su zbog rata i gubitka tržišta firme masovno ostajale bez posla. Podatak o broju radnika, kojima 29 hiljada poslodavaca u maju nije isplatilo plate i doprinose, “Večernji list” je dobio iz Ministarstva finansija. Krajem aprila država je u evidencijama registrovala čak 45 hiljada  poslodavaca, koji nisu platili doprinose za 205 hiljada zaposlenih.

(25. April 2012.) Srpske investicije dobrodošle u Hrvatsku. Otvaranje predstavništva Privredne komore Srbije u Zagrebu predstavlja istorijski trenutak i otvara novu stranicu u bilateralnim odnosima dve zemlje, od kojih zavisi klima u celom regionu. Iz Zagreba su, ovom prilikom, pozvali srpske kompanije da investiraju u Hrvatsku. Predstavništvo ima za cilj da poveća prisustvo srpskog kapitala na hrvatskom tržištu i unapredi ekonomsku saradnju dve zemlje, koja beleži pozitivan trend. Ima mnogo mogućnosti za širenje privrednih veza u gotovo svim oblastima,  kao i prostora za zajednički nastup na trećim tržištima. Predstavništvo je servis srpskih privrednika, a takođe je otvoreno i za poslovne ljude iz Hrvatske. Iz Gospodarske komore naglašeno je da ne treba gubiti vreme sa hipotekama prošlosti, već treba gledati u budućnost, jer region istočnog Jadrana treba da postane most ka EU. Ranije je postojala predrasuda o teškom ulasku srpskih investicija u Hrvatsku, "što ne odgovara stvarnosti." Hrvatska ima probleme u neefikasnosti administracije, kakve ima većina tranzicionih zemalja, pa su i mnoge velike svetske kompanije odustajale od investicija. Hrvatska je otvorena za srpske investicije, jer su dve privrede kompatibilne i konkurentne i mogu zajednički realizovati značajne regionalne projekte. Srpski i hrvatski privrednici su "prisiljeni" da brane regionalno tržište, jer će se uskoro naći na velikom zajedničkom evropskom tržištu na kome će se ''suočiti'' sa interesima i konkurencijom velikih multinacionalnih kompanija. Obe strane su ocenile da je moguće unaprediti i razviti više oblike privredne saradnje, posebno u oblasti metalske industrije, brodogradnje i  poljoprivredno-prehrambene industrije. Spoljnotrgovinska razmena Srbije i Hrvatske gotovo je izbalansirana, a treba unapređivati regionalnu saradnju i podsticati zajedničke nastupe na trećim tržištima.

Hrvatska kompanija "Podravka", prepoznatljiva po proizvodnji raznih prehrambenih proizvoda, zainteresovana je da investira u Srbiju, i to u izgradnju novih fabrika ili preuzimanje već postojećih. Tržište Srbije ima veliki potencijal i "Podravka" je, pored prodaje vlastitih proizvoda, zainteresovana za ulaganja, i to za grinfild investicije i kupovinu nekih srpskih kompanija. Investicije na srpsko tržište pospešile bi poslovanje kompanije i dostupnost potrošačima, a bila bi stvorena i mogućnost da proizvodi iz Srbije budu izvoženi na tržište Evropske unije, od 1. jula 2013, kada Hrvatska bude pristupila EU. Istovremeno, za "Podravku" su veoma važni Sporazumi o slobodnoj trgovini koje Srbija ima sa Rusijom i Turskom, jer bi na ta velika tržišta mogla pod povoljnim uslovima da izvozi robu proizvedenu u Srbiji.

Prema podacima PKS, hrvatske investicije u Srbiji, od 1999. do polovine prošle godine, iznosile su nešto više od 500 miliona evra, što je 13 odsto ukupnih hrvatskih ulaganja u inostranstvu. Spoljnotrgovinska razmena Srbije i Hrvatske je 2011. godine bila 933,6 miliona dolara, za 26,7 odsto veća nego godinu dana ranije, čime je Hrvatska Srbiji deveti izvozni, a dvanaesti uvozni partner. Srbija najviše u Hrvatsku izvozi metal i proizvode od metala, poljoprivredno-prehrambene proizvode, mašine, hemijske i mnoge druge proizvode. Iz Hrvatske se uvoze hemijski i poljoprivredno-prehrambeni proizvodi, metal, cigarete i konzerve.

(Maj 2012.) Ulazak Hrvatske u Evropsku uniju dovešće do velikih promena u trgovinskim odnosima u celom regionu. Srbija će, prema proceni Privredne komore Srbije, u robnoj razmeni sa potpisnicima Cefta sporazuma Makedonijom, Crnom Gorom, Albanijom, Moldavijom, Unmikom ispred Kosova i Bosnom i Hercegovinom, postići suficit od tri do pet odsto. Ocenjeno je da će deficit Srbije sa EU biti verovatno povećan zbog minusa koji u ovom trenutku postoji u razmeni sa Hrvatskom. Srbija će morati sa Hrvatskom da primeni trgovinski režim koji ima prema EU, u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju. Posle izlaska Hrvatske iz CEFTA sporazuma, Srbija će najveće koristi imati od zone slobodne trgovine na Zapadnom Balkanu. Ulazak Hrvatske u EU neće značiti da je srpska privreda oslobođena pritiska snažne konkurencije zapadnog suseda, kako na domaćem, tako i na tržištu u okruženju. Poredeći bazične makroekonomske pokazatelje dve najveće ekonomije regiona vidljivo je da Hrvatska ima mnogo bolje preformanse, i da procene MMF-a ukazuju da će tako i ostati u narednih pola decenije. Privredna komora Srbije smatra da će do većih promena doći u oblasti poljoprivrede, posebno u trgovini cigaretama s hrvatske, i šećerom sa srpske strane. Prema Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju Srbija ima ugovorenu kvotu za izvoz šećera u EU od 180.000 tona. Posle ulaska Hrvatske u EU Srbija neće moći samostalno da izvozi šećer na tržište Hrvatske. Kada je reč o cigaretama, poznato je da su trenutno aktuelne carine prilikom uvoza cigareta iz Hrvatske 10 odsto na količine do 25 tona, odnosno, 15 odsto na više od 25 tona, dok je, sa druge strane, prilikom izvoza srpskih cigareta carina 38 odsto. Međutim, Srbija sa EU ima znatno veće carine na uvoz cigareta, 57,6 odsto, što ukazuje da će biti znatno smanjen uvoz cigareta iz Hrvatske zbog smanjene konkurentnosti tog proizvoda na srpskom tržištu. Postoje i procene da će pojedini hrvatski proizvođači imati interesa da, ne samo u Srbiju, već i u neku drugu zemlju regiona, prenesu proizvodnju ili prave neke poslovne aranžmane, ne bi li i dalje koristile pogodnosti iz CEFTA-a sporazuma. Izlazak Hrvatske iz CEFTE srpskim izvoznicima otvara mogućnost osvajanja tržišta Bosne i Hercegovine. Ovo je drugo po važnosti tržište za izvoz hrvatske robe, sa udelom oko 11 odsto. Ulaskom Hrvatske u EU aktiviraće se carine na mleko, meso, mesne prerađevine, piće i brašno, pa će ovi hrvatski proizvodi biti manje konkurentni na bosanskom tržištu, što srpskim proizvođačima pruža šansu da se tamo pozicioniraju.

Ulazak Hrvatske u Evropsku uniju mogao bi mnogo da košta njenu privredu. S obzirom na to da proizvodi hrvatskih kompanija nisu poznati u Evropi, tamošnji privrednici su rekli da će preseliti proizvodnju u okruženje, ukoliko im Vlada ne obezbedi uslove da i na tržištu EU budu konkurentni. Kada Hrvatska uđe u EU, izvoz u zemlje članice CEFTA sporazuma biće znatno skuplji. Izvoz u Srbiju će ih koštati trostruko više, a u Makedoniju dvostruko. Za Bosnu i Hercegovinu trenutno Hrvati imaju nultu carinu, a ulaskom u EU taj trošak će biti 15 odsto, što će biti novi izdatak od deset miliona evra. Privreda Hrvatske će izlaskom iz članstva CEFTA biti znatno ugrožena, a to bi privrednike nateralo da zatvore svoje fabrike, otpuste radnike i presele se u susedne zemlje.

(Мај 2012.) Hrvatska više nije zemlja sa jeftinom strujom posle poskupljenja za 20 odsto, koje je stupilo na snagu 1. maja. Hrvatska se sa cenom od 0,11 evra po kilovat satu približila proseku EU koji iznosi nešto manje od 0,13 centi za kilovat sat. Prema Eurostatovoj statistici, jeftinu struju još uvek plaćaju u Letoniji, Litvaniji, Francuskoj, Portugaliji, Grčkoj i Sloveniji. Hrvatski sindikati su posle ovog poskupljenja podsetili vladu da građani nemaju standard kao ostale članice EU, već daleko ispod tog proseka, i dva puta manje nego u Sloveniji, koja ima jeftiniju struju. U uslovima kada tri četvrtine građana ima problem sa pokrićem redovnbih mesečnih troškova, kada je 68 odsto plata ispod prosečne, visina minimalne neto plate na granici siromaštva, baš kao i prosečnih penzija, kada je 340 hiljada nezaposlenih, a jedini posao u Hrvatskoj koji cveta je otkup porodičnih dragocenosti, Vlada je morala da pokaže više sluha za socijalno osetljiva pitanja, kažu u Nezavisnom hrvatskom sindikatu.

Razmena s Hrvatskom za dva i po meseca 2012. godine premašuje 600 miliona evra. Srbija i Hrvatska imaju potencijal da povećaju obim ekonomske razmene i one može da dostigne dve milijarde evra. Najnoviji podaci upućuju da je za dva i po meseca spoljnotrgovinska razmena premašila 600 miliona evra. Reč je o izbalansiranoj ekonomskoj saradnji, ali ima prostora za proširenje posebno u agraru, energetici i informacionim tehnologijama. Rekordna razmena bila je u 2008. godini, kad je ostvareno 800 miliona evra.U Srbiji posluje 200 hrvatskih firmi i zadovoljni su poslovnom klimom. Hrvatske investicije u Srbiji dostižu oko 500 miliona evra. Povećana saradnja privrednika u regionu i zajednički nastupi na trećim tržištima može da doprinese privrednom usponu čitavog regiona. Budućnost Srbije i Hrvatske je u EU. Srbija odlučno sprovodi proces evrointegracija, a Hrvatska, koja 2013. godine postaje punopravna članica Unije je spremna da prenese iskustva susedima.

Srbija je u 2011. godini, prvi put tokom poslednje decenije, ostvarila suficit u razmeni sa ovom zemljom, atrgovinska saradnja je intenzivirana. Srbija je u Hrvatsku izvezla robe u vrednosti od 430 miliona dolara, a uvezla za 417 miliona, čime je ostvarila suficit u trgovinskoj razmeni oko 13 miliona dolara. Suficitu Srbije najviše je doprinela crna metalurgija, prehrambena, kao i hemijska industrija. Među srpskim izvoznicima ima puno preduzeća, koja su u procesu privatizacije kupile ili osnovale hrvatske kompanije. Najznačajniji izvoznici bili su „Ju-Es stil Srbija“, „Dijamant“, „Petrohemija“, „FAM“ i „Valjaonica Sevojno“. Iz Hrvatske, najviše su se uvozili proizvodi od obojenog stakla, đubriva, laka ulja za preradu, seme uljane repice i polietilen, kao i cigarete. U privrednom smislu od značaja je što će Hrvatska, na osnovu režima EU, od sredine 2013. godine biti otvorenija za srpske proizvode, nego što je to bila na osnovu CEFTA režima.U ukupnom izvozu Srbije prehrambeni proizvodi i pića učestvuju sa oko 15 odsto, proizvodnja osnovnih metala sa 14 odsto, a proizvodnja mašina i uređaja osam odsto. Najveći potencijal za izvoz imaju voćarstvo, mesna industrija, proizvodnja alkoholnih pića, industrija građevinskih materijala, metalni i farmaceutski proizvodi, kao i autoindustrija. Budući da je reč o kompatibilnim, a ne konkurentskim privredama, moguće je očekivati dalje unapređenje trgovinske saradnje. Inače, saradnja dve zemlje bila je najintenzivnija tokom 2008. godine, kad je razmena dostigla gotovo 990 miliona dolara, uz deficit oko 120 miliona.

Hrvati će u narednih godinu ili dve seliti firme u Srbiju, i to u granične opštine u Bačkoj i Sremu, prognoziraju ekonomisti. Da bi se odbranili od evropske konkurencije, preneće proizvodnju u Srbiju. Prosečna neto plata u prerađivačkoj industriji u Hrvatskoj iznosi 626 evra, a u Srbiji oko 300 evra. Ukoliko bilo koja od tih kompanija ovamo preseli proizvodnju, na 1.000 radnika imaće uštedu od oko 300.000 evra mesečno, ili četiri miliona evra godišnjeg profita u odnosu na proizvodnju u svojoj zemlji.

Dve zemlje su unapredili saradnju i u oblasti saobraćaja i tarsnporta. Voz „Jadran ekspres“ će od 15. juna do 1. septembra jednom nedelno saobrćati na relaciji Beograd – Split – Beograd, sa zaustavljanjem u Kninu i Perkoviću, a karte će se prodavati od 15. maja. Sezonski voz „Jadran ekspres“ će polaziti iz Beograda svakog petka u 16.16 sati, a iz Splita svake subote u 18.43 sati, najavile su Železnice Srbije. Vozna karta u jendom smeru na relaciji Beograd – Split ili obrnuto, u vagonima za sedenje košta 37,50 evra, a sa ležajevima 45 evra. Za putovanje u turist kabini karta je 50 evra, u dabl 60, dok za singl kabinu treba izdvojiti 80 evra. Karta od Beograda do Knina ili od Knina do Beograda u vagonima za sedenje iznosi 32,50 evra, a u kušet kolima 40 evra.

Nova hrvatska vlada namerava da stvori uslove za povratak svih izbeglica i obešteti sve žrtve rata, kao i da sa zemljama u okruženju dođe do dogovora o procesuiranju ratnih zločina. Po mišljenju nekih predstavnika u hrvatskoj vladi, treba ukinuti hrvatski zakon o ništavosti akata bivše JNA i SFRJ i Srbije, jer ne doprinosi stvaranju uslova za postizanje međudržavnih ugovora. Nova hrvatska vlada namerava da omogući kompenzaciju za stanarska prava i van područja od posebnog državnog staranja, da stvori uslove za povratak svih izbeglica i obešteti žrtve rata bez obzira na njihovo nacionalno i etničko poreklo. Za novu hrvatsku vladu je od izuzetnog značaja da se bilateralnim i multilateralnim dogovorima sa zemljama u okruženju dodje do dogovora o procesuiranju ratnih zločina u državi u kojoj su zločini počinjeni.

Krediti povratnicima u Hrvatskoj. Predstavnici vojvođanske Vade sastali su se u Zagrebu sa predstavnicima Tesla banke kako bi se pokrenuo ekonomski razvoj područja u kojima ima puno povratnika. Pokrajinska vlada je, kao osnivač i većinski vlasnik Tesla banke, pokrenula ovu inicijativu sa namerom da se omogući povratak Srba koji su napustili Hrvatsku, a u cilju da se omogući njihov opstanak na područjima gde su živeli dugi niz godina. Tesla banka i predstavnici vojvođanske Vlade potpisali su ugovor o kreditiranju organske proizvodnje drenjina u u poljoprivrednoj zadruzi „Eko razvoj“ u selu Klinac kod Petrinje u Hrvatskoj. Takođe potpisan je i ugovor o kreditiranju za nabavku košnica u selu Matijevići kod Dvora. Vrednost ovih kredita je 65.000 evra.

Hrvatska vlada usvojila je Zakon o porezu na dodatnu vrednost kojim se stopa sa sadašnjih 23 povećava na 25 odsto, što je među najvišim stopama u Evropi. Zakon o porezu na dobit kojim se oporezuju dividende u iznosu većem od 12.000 kuna i Zakon o porezu na dohodak kojim se neoporezivi deo plate povećava na 2.200 kuna (290 evra) a penzije na 3.400 kuna (449 evra). Zakone je predstavio ministar finansija Slavko Linić, ističući da oni govore kojim poreskim merama se može boriti protiv daljnjeg otpuštanja radnika i protiv zaustavljanja procesa investicija. Pokušavamo deo ogromnog tereta koji je na privredi da prebacimo na deo potrošnje i rasteretimo privredu, rekao je i dodao da se zakonima ide naruku građanima koji su izgubili posao ili imaju vrlo male plate jer se njima čuva minimum standarda grđana.

U Hrvatskoj je krajem decembra 2011. godine registrovano 315.438 nezaposlenih, što je 4,4 odsto više nego u novembru. Na visoku stopu nezaposlenosti u Hrvatskoj, negativno utiče previsoka cena rada jer stručnjaci procjenjuju da bi smanjenje cene rada za 10 posto podstaklo povećanje zaposlenosti za pet posto. Cilj Hrvatske Vlade je da do 2015. godine broj zaposlenih podigne na 60 posto radno aktivnog stanovništva. Ministarstvo rada i mirovinskog sastava priprema mere za aktiviranje dugotrajno nezaposlenih osoba i legalizovanje neformalnog rada, uz zakonske sankcije. Posebne mere biće namenjene za 127.000 mladih nezaposlenih osoba kojima je glavni problem nedostatak radnog iskustva, kao i za starije radnike, dugotrajno nezaposlene žene, osobe sa zastarelim znanjima i veštinama i za osobe sa invaliditetom.

MMF je upozorio Hrvatsku da mora istrajati u sprovođenju strukturnih reformi kako bi povećala konkurentnost svoje privrede i izašla iz krize. Uz nepromenjenu politiku ekonomski izgledi u 2012. godini i srednjoročnom razdoblju biće slabi. Procenjeno je da je rast BDP-a u 2011. iznosi 0,25 odsto, a uz postojeće politike u 2012. bi se smanjio za oko jedan odsto. Prema ocenama Misije opšti dug države dostići će 52 odsto BDP-a do krja godine, dok bi opšti dug države, u koji su uključene potencijalne obaveze, dostigao 67 odsto BDP-a.

Čak 37 odsto domaćinstava u Hrvatskoj smatra da je njihovo finansijsko stanje lošije nego pre godinu dana. Oko 54 odsto njih smatra da su ostali na istom nivou, a svega devet odsto domaćinstava smatra da je u nešto boljoj finansijskoj situaciji. Svoju ušteđevinu, da bi preživeli, troši oko devet odsto, a u dodatne dugove ulazi sedam odsto ispitanih. Uštedeti može 29 odsto ispitanika, međutim, od toga samo jedan odsto može štedeti znatnije svote. Ispitanici nisu optimistični ni kada je 2012. godina u pitanju. Samo 16 odsto njih se nada da će im finansijsko stanje biti barem malo bolje, a 54 odsto veruje da će ostati na nivou 2011. godine. Preko polovine domaćinstava smatra da će se u idućih godinu dana ekonomska situacija pogoršati, pri čemu 22 posto očekuje znatno lošiju, a 33 posto malo lošiju situaciju. Da će stanje ostati isto smatra 31 posto, a da će biti malo bolje smatra 11 posto ispitanika.

HRVATSKA PROSEČNA PLATA U MARTU

(6. jun 2012.) Prosečna mesečna isplaćena neto plata po zaposlenom u Hrvatskoj, za mart 2012. godine, iznosila je 5499 kuna, što je 733,2 evra, što je nominalno 2,5 odsto više, a realno jedan odsto više u odnosu na februar. Najviša plata isplaćena je u telekomunikacijama, u iznosu od 12753 kune. Sledi reklama, propaganda i istraživanje tržišta sa platom od 10681 kune, kao i vazdušni saobraćaj sa platom od 9401 kunom. Najnižu platu od 2832 kune imali su zaposleni u proizvodnji odeće, dok je plata u proizvodnji kože iznosila 2921 kunu.

DO DUBROVNIKA TRAJEKTOM

(14. jun 2012.) Do kraja 2012. godine bi u hrvatskim brodogradilištima, za kompaniju Jadrolinija, trebalo da počne izgradnja dva trajekta, kapaciteta oko 150 vozila i 2000 putnika. Trajekti bi trebalo da budu spremni za puštanje u saobraćaj plave obilaznice Neuma,  početkom jula 2013. godine. O realizaciji projekta, po principu izgradnje domaće flote u domaćim brodogradilištima i bez državnih garancija, već se razgovara u ministarstvu pomorstva, saobraćaja i infrastrukture. U prvoj seriji bi trebalo da se grade dva trajekta vredna između sedam i osam miliona evra, dok se na duži rok planiraju još dva trajekta sličnih karakteristika, pa bi ukupna vrednost dostigla 30 miliona evra. Ti brodovi ne bi isključivo vozili na liniji do Pelješca, nego bi ih po potrebama raspoređivali i u drugim delovima Jadrana.

SARADNJA SRBIJE I CRNE GORE

ZAJEDNO PROTIV KRIMINALA

(15. maj 2013.) Potpredsednici vlada Srbije i Crne Gore Aleksandar Vučić i Duško Marković istakli su polovinom aprila u Beogradu da su odnosi dve države u poslednjih osam meseci dodatno unapređeni i najavili formiranje zajedničkih specijalizovanih timova za borbu protiv korupcije i kriminala. Oni su ocenili da odnosi dve zemlje predstavljaju primer dobre saradnje mnogima u regionu i da su ti odnosi prijateljski i iskreni.
Prvi potpredsednik srpske vlade najavio je formiranje specijalizovanih zajedničkih timova Srbije i Crne Gore koji će se, kako je rekao, baviti istragama u oblasti organizovanog kriminala i korupcije. Njegov crnogorski kolega je precizirao da je s Vučićem razmenio iskustva o vladavini prava i borbi protiv organizovanog kriminala, oblastima sa velikim izazovima i opasnostima. On je naglasio da nisu iskorišćene sve mogućnosti saradnje, posebno u segmentu ekonomije i najavio intenziviranje saradnje u toj oblasti. Kako je dodao, nije logično da Crna Gora ima bolju sa saradnju sa nekim drugim zemljama, a ne sa svojim prvim susedom.

(7. maj 2013.) Spoljnotrgovinska razmena Crne Gore u 2012.j godini bila je 2,3 milijardi evra, a Srbija je i dalje zemlja iz koje Crna Gora najviše uvozi i izvozi. Prema podacima Monstata, Crna Gora je 2012. izvezla robe u vrednosti od 454,4 miliona evra, što je više za 37,5 odsto nego godine pre, a uvezla za 1,8 milijardi evra, što je više za deset odsto nego 2010. Kada je u pitanju izvoz, glavni partneri Crne Gore bili su Srbija sa 79,8 miliona evra, Mađarska sa 76,9 i Hrvatska sa 45,9 miliona evra. Crna Gora je, prema podacima Monstata, najviše robe i proizvoda uvezla iz Srbije - 518,5 miliona evra, Grčke - 144,1 i Bosne i Hercegovine - 138,7 miliona evra. U strukturi izvoza, najviše su zastupljeni obojeni metali, odnosno,  gvožđe i čelik, dok je Crna Gora najviše uvozila hranu i naftu. Spoljnotrgovinska razmena Crne Gore, kako je saopšteno iz Monstata, bila je najveća sa potpisnicama CEFTA sporazuma i Evropskom unijom.

(12. februar 2013.) Spoljnotrgovinska razmena Crne Gore iznosila je dve milijarde evra što je pad od 2,6 odsto u odnosu na isti period lane, a Srbija je i dalje zemlja iz koje Crna Gora najviše uvozi, saopšteno je iz Zavoda za statistiku Monstat. U Uvozu su bili najzastpljeniji prehrambeni proizvodi i nafta.

Prema podacima Monstata, Crna Gora je izvezla robu u vrednosti od 334,4 miliona evra, što je manje za čak 20 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezla za 1,68 milijardi evra, što je više za 1,3 odsto. U strukturi izvoza najviše su zastupljeni obojeni metali, odnosno gvožđe i čelik, dok je Crna Gora u prvih deset meseci ove godine najviše uvozila hranu, naftu i električnu energiju. Kada je u pitanju izvoz, glavni partneri Crne Gore bili su Hrvatska sa 73,8 miliona evra, Srbija – 65 i Slovenija – 24,8 miliona evra.Glavni partneri Crne Gore, kada je reč o uvozu, su Srbija sa 457,3 miliona evra, Grčka sa 136,1 miliona i Kina sa 112,2 miliona evra. Spoljnotrgovinska razmena Crne Gore, kako je saopšteno iz Monstata, bila je najveća sa potpisnicama CEFTA sporazuma i Evropskom unijom.

(12. februar 2013.) Vrednost minimalne potrošačke korpe u Crnoj Gori na kraju oktobra iznosila je 800,3 evra, što je za 3,8 odsto više nego u istom periodu 2011. godine, saopšteno je iz Zavoda za statistiku. Za minimalnu potrošačku korpu tako je potrebno skoro dve prosečne plate u Crnoj Gori, koja je u oktobru, prema podacima Monstata, iznosila 480 evra. U ukupnoj strukturi minimalne potrošačke korpe na hranu i bezalkoholna pića odnosi se 252,9 evra, na neprehrambene proizvode i usluge 353,4 i na vrednost imputirane rente 194 evra. Vrednost minimalne potrošačke korpe u oktobru je, u odnosu na prethodni mesec, povećana za 0,9 odsto, a u odnosu na decembar 2011. godine veća je za 3,9 odsto, navodi se u saopštenju.

(12. februar 2013.) Turska kompanija Tosčelik prekinula je proizvodnju u nikšićkoj Željezari, a zaposlene poslala na odmore. Kao razlog za prekid rada, uprava je zaposlenima, prema nezvaničnim informacijama, navela čekanje na dogovor o isporuci električne energije. Turska kompanija počela je u junu 2011. godine proizvodnju u Željezari, u kojoj je stalno zaposleno oko 200 radnika.

(27.Jun 2012.) Za islazak iz zemlje neophodna prijava boravka. Novina je da od ove godine turisti posle odmora u Crnoj Gori na granici sa Srbijom, moraju da pokažu prijavu boravka. Svaki domaćin mora da upiše sve podatke o gostu na „belom obrascu“. U Ministarstvu turizma Crne Gore, ističu da su ulazak i izlaz iz zemlje kao i boravak stranac, propisani zakonom. Ovom kontrolom obuhvaćeni su putnici koji putuju svim vrstama prevoza - avionom, brodom, vozom ili automobilom. Nova odluka donekle je unela konfuziju kod turističkih radnika i gostiju prilikom izlaska iz zemlje, prenose Podgoričke novine. Međutim, naldežni kažu da provera prijave boravka na graničnim prelazima neće imati negativan uticaj na turističku sezonu. Još prošlog leta granična policija delila je brošure, prevedene na pet jezika, sa osnovnim informacijama za strance koji dolaze u Crnu Goru, kako bi se turisti bolje upoznali sa obavezama, koje imaju prilikom prelaska granice. U nedoumici su brojni strani državljani, vlasnici kuća i vikendica na crnogorskom primorju, koji će od sad morati stalno da prijavljuju i odjavljuju goste sa obavezom da plate boravišnu tasku.Privredno društvo, preduzetnik i lice koji obezbeđuje smeštaj strancima-gostima duže od 24 časa, obavezan je da policiji podnese prijavu i odjavu boravišta u roku od 12 časova od časa dolaska, odnosno odlaska stranca. Obaveza izdavanja potvrda o boravku biće prebačena na izdavaoce smeštaja, uveravaju u Ministarstvu turizma. Posle negodovanja, koje je izazvala stroga primena pravila o boravku najavljuje se da će granična policija češće "zažmuriti" na formalnosti u interesu prijatnijeg boravka turista. Odrasli plaćaju boravišnu taksu u iznosu od 80 centi za dan i taj novac ide na poseban račun, a može da ga uplati domaćin ili sam gost.

(27.Jun 2012.) Počinju pregovori o članstvu Crne Gore u EU. Savet ministara EU odobrio je Crnoj Gori početak pregovora o članstvu u EU. Evropski komesar za proširenje Štefan File je, u kratkoj poruci na društvenoj mreži tviter, najavio da će u petak 29. juna Evropski savet zvanično podržati početak pregovora sa Crnom Gorom za člasntvo u EU. Pored ostalih, Nemačka i Belgija su zatražile da se odredi početak pregovora i smatraju da je zamlja napravila značajan napredak. Švedska i još neke članice EU su zatražile da se utvrdi postoje li čvrsta jemstva o primeni vladavine zakona što je uslov i za početak pregovora sa Crnom Gorom o članstvu u EU. Ključno je, kako su rekli zvaničnici EU, da se pouzdano zna da će pregovori o članstvu odmah krenuti od otvaranja poglavlja vladavine zakona, unutrašnjih poslova i pravosuđa, temeljnih prava i sloboda. Takođe, ukoliko Evropska komisija utvrdi da se ono što je ispregovarano ne sprovodi, celokupni pregovori biće zaustavljeni.

(27. Jun 2012.) Srbija glavni trgovinski partner Crne Gore. Spoljnotrgovinska razmena Crne Gore u prvih pet meseci 2012. godine bila je 847 miliona evra, a Srbija je glavni trgovinksi partner jer se iz nje ostvruje najveći uvoz. Kad je reč o uvozu on je bio najznačlajniji sa zemljama potpisnicama CEFTA sporazuma sa Srbijom, Grčkom i Bosnom i Hercegovinom. Najveći uvoz bio je iz Srbije u vrednosti od 195 miliona evra, zatim iz Grčke 61 milion evra, a sa Bosnom i Hercegovinom 49 miliona evra. Prema podacima Zavoda za statistiku (Monstat), Crna Gora je u prvih pet meseci 2012. godine izvezla robe u vrednosti od 150,4 miliona evra, što je za oko16 odsto manje u odnosu na isti period prošle godine, a uvoz je dostigao 696 miliona evra, i povećan je za 6 odsto u odnosu na isti petomesečni period 2011. godine . U strukturi izvoza najzastuljeniji su obojeni metali- gvožđe i čelik, a u uvozu dominira hrana, nafta i električna energija. Glavni izvozni partneri Crne Gore su Hrvatska, Srbija i Mađarska.

(27.Jun 2012.) Crnogorska Vlada uvodi drastične mere štednje. U Centralnoj banci Crne Gore ocenjuju da je učinjen dobar korak u smanjenju budžetrskog deficita usvajanjem rebalansa budžeta, jer je to bilo neophodno da bi se popunio minus u državnoj kasi. Deficit je donekle i posledica loših garancija za kredite odobrene ruskim vlasnicima Kombinata aluminijuma, što je napravilo dug od 130 miliona evra. U 2011. godini iz crnogorskog državne kase izdvojeno je oko 33 miliona evra kao garancija za kredit Nikšićkoj Železari. Pored ovih dugovanja, poreski dug građana Crne Gore procenjen je na oko 180 miliona evra. Na na vrhu liste dužnika su privilegovani biznismeni. Istovremeno, sve su veći nameti privrednicima a u blokadi je više od 150.000 preduzeća. Zato se Vlada odlučila za uvođenje rigoroznijih mera štednje svim državnim i javnim preduzećima.

(27. Jun 2012.) U Cnoj Gori ubuduće vozačima će se tolerisati 0,3 odsto promila alkohola u krvi, a sve prego ove granice povlačiće rigorozne kazne, koje su predviđene usvojenim izmenama zakona o bezbednosti saobraćaja. Dosadašnji zakon dopuštao je vozačima i 0,5 promila alkohola u krvi. Vlada Crne Gore prvobitno je predložila nultu stopu tolerancije na alcohol, ali je izmenila taj predlog nakon oštre reakcije javnosti. Zakonom su pojačane novčene sankcije za saobračajne prekršaje, pa će tako minimalna kazna za fizička lica iznositi 20 evra, a maksimalna čak 2.000 evra.

(20. Jun 2012.) Prosečna zarada u Crnoj Gori, bez poreza i doprinosa, u maju je iznosila 487 evra, odnosno bila je za 0,8 odsto manja nego u aprilu, saopštio je Monstat. Prosečna neto plata u maju, u odnosu na isti mesec prošle godine, zabeležila je rast od 1,7 odsto. Ako se ima u vidu da su potrošačke cene u maju, u odnosu na april, imale rast od 0,4 odsto, proizilazi da su realne neto zarade u istom periodu ostvarile pad od 1,2 odsto, navodi se u saopštenju. Prema podacima Monstata, rast neto zarada u maju zabeležen je u sektorima zdravstvene i socijalne zaštite, snabdevanja vodom i državnoj upravi, dok je najveći pad plata bio prisutan u sektorima snadbevanja električnom energijom, uslugama smeštaja i ishrane, vađenja ruda i kamena, kao i informisanja i komunikacije.                 

(20. Jun 2012.) Vrednost minimalne potrošačke korpe u Crnoj Gori iznosila je na kraju maja 789 evra, što je za 2,1 odsto više nego u istom periodu prošle godine. U njenoj ukupnoj strukturi, na hranu i bezalkoholna pića odnosi se 257 evra, a na neprehrambene proizvode i usluge 345 evra.

(30. Maj 2012.) Na birou rada u Crnoj Gori trenutno je prijavljeno oko 31 hiljada građana, a stopa nezaposlenosti je 13,06 odsto, saopšteno je iz Zavoda za zapošljavanje. Najveća stopa nezaposlenosti u Crnoj Gori - 32,7 odsto zabeležena je u julu 2000-te, dok je najniža - 10,1 odsto registrovana u avgustu 2009. godine. Zavod je od početka 2012. godine evidentirao 7,1 hiljada novozaposlenih, a izdato je 7,5 hiljada radnih dozvola nerezidentima. Broj oglasa za slobodna radna mesta od početka ove godine veći je za 3,8 odsto, u odnosu na isti period lane. Što se tiče zaposlenih, kako je saopšteno iz crnogorskog Zavoda za statistiku – Monstat, prosečne mesečne zarade domaćinstava prošle godine iznosile su 328 evra, dok su prihodi po osnovu penzijskog osiguranja dostigli 180 evra za mesec. Ukupna raspoloživa sredstva domaćinstava u proseku su na mesečnom nivou iznosila 606 evra, dok je lična potrošnja dostizala 557 evra. Domaćinstva su najviše novca izdvajala za hranu i bezalkoholna pića, prosečno 187 evra mesečno, za stanovanje, vodu i struju 79, transport 56, a najmanje za obrazovanje, svega devet evra.

(25.Maj 2012.) Crnogorska Vlada saopštila je da Crna Gora, posle Slovenije i Hrvatske, ima najveći BDP po glavi stanovnika u regionu, kao i najveće plate i penzije. Prema navodima Vlade, prosečna penzija u Crnoj Gori premašuje prosek većine zemalja u regionu, ali i nekih članica Evropske unije, poput Bugarske i Rumunije. Životni standard je, kako se navodi, veći nego u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Albaniji, Rumuniji I Bugarskoj. Navedeno je, takođe, da su crnogorske poreske stope najniže u okruženju, dok su javni dug, deficit i javna potrošnja  na nivou regiona.

(17. Maj 2012.) Inflacija u Crnoj Gori u aprilu, merena indeksom potrošačkih cena, iznosila je 0,5 odsto, dok je godišnja 3,1 odsto. Najveći uticaj na mesečnu stopu imali su rast cena hrane i pića, kao i troškovi korišćenja i održavanja vozila, saopšteno je iz Zavoda za statistiku Monstat. U aprilu su poskupeli prevoz, održavanje stana, alkol i duvan, voda, struja, gas i druga goriva, troškovi lečenja i komunikacija.

(Mart 2012) Odnosi Srbije i Crne Gore su u usponu, a strateški cilj Beograda i Podgorice je punopravno članstvo u Evropskoj uniji. Srbija je najveći spoljnotrgovinski partner Crne Gore i postoje realne mogućnosti da se saradnja dve države podigne na još veći nivo, posebno u okviru ukupnih regionalnih aktivnosti, gde dve ekonomije mogu do kraja da iskažu komparativne prednosti.Poboljšanju ukupnih ekonomskih odnosa Srbije i Crne Gore doprineće i nedavno otvaranje Srpsko - crnogorskog poslovnog kluba u Podgorici, ocenila su dvojica premijera Mirko Cvetković i Igor Lukšić i pozvali privrednike da traže nove mogućnosti saradnje i nađu obostrani interes za ulaganja. Članstvo u EU, cilj koji zajednički dele i koji će za rezultat imati optimalan nivo integracije, ne samo da promoviše mir, već obezbeđuje saradnju, prosperitet i valorizuje različite identitete, kao vrednosti dugoročno stabilnog Balkana. Dve zemlje su upućene jedna na drugu i potrebno je da sarađuju, a političari treba da pruže podršku privrednicima i da im poruče da su dobrodošli u obe države. Govoreći o privrednoj saradnji Srbije i Crne Gore, premijer Mirko Cvetković je naveo da samo zajedničkom konkurentnošću mogu da se izgrade privredni kapaciteti sposobni da zauzmu mesto na evropskom i globalnom tržištu. On je izneo uveravanje da je region zapadnog Balkana jedan od onih koji imaju najveći potencijal za rast u Evropi. Cvetković je podsetio da Srbija ostvaruje suficit u robnoj razmeni sa Crnom Gorom, koji je iznosio 729,9 miliona dolara, dok je izvoz iznosio 834,5 miliona dolara, što predstavlja povećanje od 12,7 odsto u odnosu na isti period 2010. godine. Robna razmena Srbije i Crne Gore za 11 meseci ove godine iznosila je, inače, 939,1 miliona dolara, za 5,5 odsto više u odnosu na isti period lane. Najznačajniji izvozni proizvodi iz Srbije u Crnu Goru lane su bili električna energija, hrana i poljoprivredni proizvodi, lekovi, građevinski materijal, gvožđe i drugo. Najveći izvoznici iz Srbije u Crnu Goru bili su Elektroprivreda Srbije, “Koka – Kola Helenik”, “Imlek”, “Delta sport”, “Farmakom MB”, “Hemofarm”, “Impol seval”.

Crnogorski premijer Igor Lukšić ocenio je da su razvoj saradnje i konkurentnosti u poslovanju motiv osnivanja Srpsko - crnogorskog poslovnog kluba, koji će inicirati slične oblike povezivanja i sa drugim državama. Klub je jasna potvrda interesa dve zemlje za zajedničko unapređenje biznis okruženja, usklađivanje posebnih i uzajamnih interesa kao i međusobne razmene znanja i iskustava. Srbija i Crna Gora stvaraju ambijent neopterećen složenom administracijom, dugim procedurama, koje, uz to neguju poseban senzibilitet prema preduzetništvu i investicijama,sprovode strukturne reforme, obezbeđujući dinamičnost i konkurentnost ekonomije na putu stabilnog i dugoročnog održivog ekonomskog rasta, ocenio je crnogorski premijer. Srpsko - crnogorski poslovni klub, koji okuplja više od 100 istaknutih privrednih subjekata, među kojima je oko 40 iz Srbije, osnovalo je u oktobru 2011. godine Predstavništvo Privredne komore Srbije u Podgorici, u saradnji sa Privrednom komorom Crne Gore.Poslovni klub će se baviti pitanjima trgovine i investicijama, a preduzeća i poslovni ljudi će kroz međusobne kontakte stvarati nove ideje i vršiti pritisak na obe vlade da otklanjaju probleme koji se mogu javiti tokom poslovanja.

Srbija zastupa interese Crne Gore u čak 42 zemlje, u kojima naš sused nema diplomatska i konzularna predstavništva. Crna Gora je jedina zemlja čije interese Srbija zastupa. Srbija ne pruža Crnogorcima klasične diplomatske usluge, već isključivo pomaže u obavljanju konzularnih poslova za njihove državljane. Zastupanje se konkretno odnosi na pomoć crnogorskim državljanima u slučaju smrti, teške nesreće ili ozbiljne bolesti, prilikom hapšenja, zatvaranja, pritvaranja, kao i kod izdavanja i pribavljanja dokumenata.

Državni dug Crne Gore u 2011. godini iznosio je oko 1,46 milijardi evra ili 44,5 odsto bruto-domaćeg proizvoda (BDP). Unutrašnji dug iznosi 388,1 miliona evra ili 11,9 odsto BDP-a, a spoljni oko 1,07 milijardi ili 32,6 odsto BDP-a. Spoljni dug je 2011. godine povećan za oko 4,9 miliona evra, a domaći za oko 4,6 miliona evra. Ukupno izdate garancije Crne Gore, na kraju novembra, iznose oko 370 miliona evra, što predstavlja oko 11,3 BDP-a, odnosno 25,4 odsto javnog duga. Deficit budžeta nakon jedanaest meseci 2011. godine iznosio je 81,5 miliona evra ili 2,49 odsto BDP.

Doprinos prihoda od turizma crnogorskoj privredi procenjuje se na 278,3 miliona evra u 2011. godini, što čini 8,1 odsto ukupnog bruto-domaćeg proizvoda. Savet predviđa da će u narednih deset godina doprinos turizma BDP-u i zaposlenosti u Crnoj Gori biti ’’impresivan’’. Predviđa se rast ukupnog doprinosa za 12,4 odsto godišnje na 1,9 milijardi evra u 2012. godini ili 36,3 odsto BDP-a. Prema izveštaju Svetskog saveta, turizam će u narednih 10 godina podstaći otvaranje još dodatnih 36 hiljada radnih mesta. Ukazuje se da je u 2011. godini trećina svih kapitalnih investicija u zemlji realizovana u sektoru putovanja i turizm, a Savet predviđa da će taj udeo, u narednih 10 godina, porasti na 50,8 odsto. U izveštaju se ističe da je održivi razvoj crnogorskog turizma ključ napretka.

U vlasništvu stranaca je oko 1,4 odsto crnogorske teritorije, a najviše nekretnina u Crnoj Gori poseduju državljani zemalja regiona. Više od 40 odsto nekretnina u Crnoj Gori pripada Rusima u čijem je vlasništvu oko 0,1 odsto zemljišta i manje od jedan odsto kuća, stanova i drugih objekata. Najviše nekretnina u Crnoj Gori u posedu je državljana Srbije - 1,15 odsto zemljišta i 6 odsto etažnog vlasništva. Slede državljani Bosne i Hercegovine koji u Crnoj Gori poseduju 0,12 odsto zemljišta i 0,54 odsto kuća, stanova i drugih objekata. Na trećem mestu su hrvatski državljani sa 0,03 odsto vlasništva nad zemljom i 0,16 odsto etažnog vlasništva.

Industrijska proizvodnja u 2011. godini manja je za 10,3 odsto u odnosu na 2010. Ona je u decembru 2011. godine bila manja za 37,1 odsto u odnosu na isti mesec 2010. godine. Sektorski posmatrano, u periodu januar – decembar 2011. godine u odnosu na isti period 2010. godine, samo dve oblasti su zabeležile rast proizvodnje – vađenje ruda i kamena 6,3 odsto i prerađivačka industrija 6,8 odsto. U istom periodu, prema podacima Monstata, proizvodnja električne energije, gasa i vode beleži pad od 32,7 odsto. U Crnoj gori stopa inflacije u 2011. godini iznosila je tri odsto. Prema podacima Monstata, najveći uticaj na godišnju stopu inflacije imali su rast cena goriva, duvana, voća, povrća, pića, hleba i farmaceutskih proizvoda.

Tokom 2012. godine biće raspisan tender za prodaju državnog paketa akcija crnogorske kompanije ’’Kontejnerski terminali i generalni tereti’’, koja je deo Luke Bar. Za privatizacionog savetnika izabrana je konsultantska kuća ’’Rebel’’ iz Holandije i u toku je priprema tenderske dokumentacije, a već ima zainteresovanih firmi iz Srbije, Italije i Mađarske. Država poseduje 54,05 odsto akcija, dok, za tender koji je bio raspisan 2010. godine, nije stigla nijedna ponuda.

Crnogorska ekonomija ima sve više problema sa jakom valutom, pa mogućnost raspada Evrozone dodatno podstiče zavaničnike u Podgorici da razmišljaju o alternativnim modelima. Crna Gora i njeni građani ne treba previše da strahuju, jer ta zemlja od 2002. godine koristi evro uz saglasnost nemačke Savezne banke. To znači, da bi u slučaju eventualnog raspada Evrozone, najlogičniji secenario bio da Crna Gora sledi Nemačku, odnosno, da kao sredstvo plaćanja uvede nemačku marku.

Na birou rada trenutno je prijavljeno 31100 građana, a stopa nezaposlenosti iznosi 11,77 odsto. Stopa nezaposlenosti u istom periodu 2011. goidne, bila je 12,28 odsto, dok je najveća 32,7 odsto zabečležena u julu 2000. Najniža stopa nezaposlenosti u CG bila je 10,1 odsto u avgustu 2009. godine. Zavod za zapošljavanje Crne Gore evidentirao je 827 novozaposlenih, a izdato je 1230 radnih dozvola nerezidentima.

Mediteranske luke preuzimaju primat od Hamburga i Roterdama. Teret brodova iz Azije se sa Sredozemlja može lako prebaciti do naručioca. Plovidba iz druge najveće azijske luke u Singapuru do Trsta traje 22,5 dana, što je nedelju dana kraće nego do Hamburga. Pomorski uvoz preko Italije i Balkana u poslednjih 15 godina povećao se za 115 odsto, dok je promet nemačkih, holandskih, belgijskih i danskih luka u istom periodu povećan 69 posto.

Crna Gora se u mandatu aktuelne vlade, od 2009. godine, ukupno zadužila 819 miliona evra, što je više od polovine godišnjeg budžeta. Crna Gora se dnevno zaduživala 561.000 evra. Vlada Crne Gore, kako se navodi, zaduživanje pravda dobrom pozicijom jer, kako ističu, niko toj državi ne bi davao zajmove da je nestabilna zemlja.

Direktne strane investicije u Crnoj Gori 2011. godine su iznosila 389 miliona evra, što je 29,5 odsto manje nego 2010.godine, saopšteno je iz Centralne banke Crne Gore. Iz te bankarske institucije, smanjenje priliva stranih direktnih investicija objašnjavaju nepovoljnim kretanjima u zemljama Evrozone, neizvesnostima na svetskim finanskijskim tržištima i manjim interesovanjem inostranih ulagača. Učešće neto priliva stranih direktnih investicija u procenjenom bruto-domaćem proizvodu iznosilo je 11,9 odsto, što je oko šest procentnih poena manje nego 2010. godine.

Ispod apsolutne linije siromaštva u Crnoj Gori živi 6,6 odsto stanovništva, a najviše su ugroženi žitelji severnog dela te države, saopštio je Zavod za statistiku – Monstat. Prema podacima Monstata, apsolutna linija siromaštva za Crnu Goru u 2011. godini iznosila je 169,9 evra po odrasloj osobi. U 2011. godini je 6,6 odsto stanovništva imalo potrošnju ispod apsolutne linije siromaštva. U saopštenju Monstata se dodaje da je siromaštvo povećano u urbanim, a smanjeno u ruralnim oblastima. U Crnoj Gori, u seoskim oblastima, živi 60,5 odsto siromašnih pojedinaca, a u gradskim oblastima 39,5 odsto.

(6. jun 2012.) Nikšićka Željezara je i formalno-pravno u vlasništvu turskog ’’Toš čelika’’, koji je krajem aprila, u javnom nadmetanju, kupio tu fabriku za 15,1 milion evra. Prvi put je privatizovana 2002. godine, kada je vlasnik postala ruska firma ’’Rusmont stil’’. Posle nje je vlasnik bio ’’Midlend rizorts’’, a zatim britansko-holandska kompanija ’’Montenegro spešlti stils’’. Željezara sada zapošljava oko 314 radnika, a, dok je bila u usponu, zapošljava je i do osam hiljada ljudi. Pre dve i po decenije, Željezara je proizvodila više od 300 hiljada tona tečnog metala i oko 350 hiljada tona čelične robe.

SARADNJA SA BOSNOM I HERCEGOVINOM

BIH NA 91. MESTU PO KORUPCIJI 

(15. maj 2013.) BiH se nalazi na 91. mestu po korupciji u raznim institucijama i sferama društva, od 171 države sveta. Antikorupciona mreža u BiH pokušava kroz javne rasprave da “probudi” javnost i institucije i ukljiči ih u borbu protiv ove pojave. Njihovi podaci pokazuju da je ona najviše zastupljena u oblasti privrede, a rezultati su poražavajući. Naime, BiH svake sekunde zbog korupcije gubi 47 maraka. Ukoliko se uzme u obzir prosek otvaranja jednog radnog mesta, koje košta oko 30 hiljada maraka, onda se računicom dolazi do podatka da BiH gubi 46 hiljada radnih mesta godišnje zbog ove pojave. U Antikorupcionoj mreži BiH za privredu smatraju da veliki problem predstavlja oskudna zakonska regulativa za suzbijanje korupcije. Prema podacima ove mreže, najviše korupcije je zabeleženo u policiji 69,4 odsto, zatim sledi carina, gde je zabeleženo 64,2 odsto, a nakon toga na spisku je zdravstvo, gde postoji oko 66,3 odsto korupcije.

(28. mart 2013.) Poslanici i delegati u Parlamentarnoj skupštini Bosne i Hercegovine su najplaćeniji u Evropi, kada se njihova plata poredi sa prosečnom platom u zemlji. Samo po osnovu plate i mesečnog paušala, njihova primanja premašuju 5.000 konvertibilnih maraka, više od šest prosečnih plata, što je najviše u poređenju sa 30 evropskih zemalja. Poslanici i delegati u PS BiH, pored plate i paušala, imaju pravo na dodatne naknade, dnevnice, odvojen život, pa njihova ukupna mesečna primanja dostižu između 6.000 i 7.000 maraka.

(14. februar 2013.) Već nekoliko godina zaredom smanjuje se priliv stranih investicija u Bosni i Hercegovini, a rekordan pad, najveći nakon rata, evidentiran je, upravo, u godini, koja je na izmaku. Trenutni rejting BiH ubedljivo je najnepovoljniji u celoj regiji, a ujedno je i najnepovoljniji otkako se meri u BiH. Ona je svrstana u grupu visokorizičnih država, koje u širokom luku zaobilaze ozbiljni investitori, a one uspevaju da privuku još samo sitan špekulativni kapital. Prema podacima Direkcije za ekonomsko planiranje BiH, u devet meseci 2012. godine, u ovoj zemlji investirano je svega 28 miliona evra, ili 81 posto manje nego u istom razdoblju protekle godine. U poređenju s 2010. godinom, pad je još dramatičniji: priliv stranih investicija smanjen je 11 puta. Međunarodni imidž zemlje ne samo da nije poboljšan, kako je obećao SDP u Platformi, nego je još i dodatno pogoršan, što su, pored ostalog, “vrednovale“ i dve bonitetske agencije, koje periodično “mere“ kreditni rejting BiH. Ukazuje se da je bonitetna agencija “Mudis” početkom aprila, drugi put zaredom, snizila kreditni rejting BiH sa “B2“ na “B3“ “usled zaoštravanja političkog stanja u zemlji“.

(25. februar 2013.) Za ulazak u Bosnu i Hercegovinu potrebno 75 evra. Stranci će prilikom ulaska u Bosnu i Hercehovinu morati da imaju 75 evra (150 KM) za svaki dan boravka u toj zemlji, odlučio je Savet ministara na predlog Ministarstva sigurnosti. Ova odluka stupila je odmah na snagu a usmerena je na visokorizične države iz kojih dolazi najveći broj azilanata u BiH. Odluka formalno važi i za državljane susednih zemalja, ali je prvenstveno usmerena na suzbijanje lažnih azilanata iu azijskih i afričkih zemalja. Na ovom području oni pokušavaju pronaći “rupe2 na granici kako bi prešli dalje u Hrvatsku i Sloveniju a odatle nastavili dalje ka Zapadu. Ne očkuje se da će ova odluka stvoriti probleme prilikom dolaska državljana Srbije, Hrvatske i Crne Gore u Bosnu i Hercegovinu.

(30. januar 2013.) Državna agencija za istrage i zaštitu sumnja da je u 2012. godini u Bosni i Hercegovini oprano više od 30 miliona konvertibilnih marka – 15,3 miliona evra. Finansijsko-obaveštajno odeljenje SIPA, u okviru istrage o počinjenim krivičnim delima pranja novca i sumjivim transakcijama, nadležnim službama podnelo je sedam izveštaja. Prijave su podnete protiv 36 fizičkih i 14 pravnih osoba, za koje se sumnja da su počinile 20 krivičnih dela. Iznos novca sa sumnjom na pranje novca prijavljen u izveštajima veći je od 30 miliona konvertibilnih maraka. Prijave su usledile nakon istraga Finansijsko-obaveštajnog odeljenja, koji je u 2012. godini dobio dojave o čak 90 sumnjivih transakcija od poresknih obveznika. Nedavno je američki institut ’’Global Fajnenšl Integriti’’ objavio da je iz Bosne i Hercegovine u proteklih deset godina u zemlje ’’poreskog raja’’, poput Dubaija, Delavera, Floride, Kipra, Belizea, ali i Švajcarske i Velike Britanije, gde se nelegalno stečeni novac pere i uvodi u legalne tokove, prebačeno više od 836 miliona dolara. Ekonomski stručnjaci su ocenili da je taj iznos još i veći, što potvrđuju i poslednji podaci SIPA.

(12. februar 2013.) Predstavnici Vašingtona i Brisela sv konkretnije ukazuju na finansijksu neodrživost, nefunkcionalnost i neefikasnost Federacija Bosne i Hercegovine, zbog čega traže hitnu promenu tog entiteta. Ogromna administracija, politička nestabilnost i stotine miliona evra duga, dovele su BiH na korak od bankrota. Ovaj entitet, koji ima 11 vlada, 11 skupština i stotinu ministara, godišnje potroši više od milijardu evra. FBiH je jedan od entiteta u Bosni i Hercegovini. Nastala je potpisivanjem Vašingtonskog sporazuma 18. marta 1994. godine između Hrvatske i Republike BiH. Tim Sporazumom okončan je hrvatsko-bošnjački sukob u proteklom ratu u zemlji.

(14.septembar 2012.) U Brčkom je 31. avgusta zatvorena Međunarodna kancelarija za distrikt. Brčko je kao posebna teritorijalna i politička oblast u Bosni i Hercegovini bio pod supervizijom međunarodne zajednice, od potpisivanja Dejtonskog sporazuma. Supervizor za Brčko Roderik Mur je 23. maja 2012. godine doneo odluku o „zamrzavanju mandata“ za šta je imao podršku svih članica Saveta za primenu mira, osim Turske. Supervizija nije formalno ukinuta, jer bi to bio politički kompromis zemalja članica Saveta, ali faktički prestaje s radom. Odluka o zatvaranju Kancelarije u praksi neće suštinski značiti ništa sve dok Savet za primenu mira ne donese i konačnu odluku o potpunom ukidanju međunarodne supervizije za Brčko. Za sada je supervizoru ostavljena mogućnost da aktivira svoj „zamrznuti mandat“, što on može učiniti iz bilo kog grada. Brčko će početi da funkcioniše kao i ostale lokalne zajednice u BiH, što znači da odgovornost za njegovo funkcionisanje prelazi na lokalne organe u distriktu i na domaće političare. Zatvaranje Kancelarije visokog predstavnika u distriktu u Brčkom, trebalo da bude prvi korak u procesu potpunog gašenja Kancelarije visokog predstavnika za BiH, koja se nalazi u Sarajevu. U diplomatskim krugovima se očekuje da će odluka o tome biti doneta posle dogovora zemalja članica Saveta za primenu mira, ali, pre svega, Vašingtona i Brisela.       

(6. jul 2012.) Okončana misija EU u Bosni i Hercegovini. Evropka unija je 30. juna 2012. godine završila svoju policijsku misiju u Bosni i Hercegovini, koja je otpočela 2003. godine. Ocenjeno je da je njena misija pomogla stabilizovanju situacije u regionu. EU je time okončala prvu civilnu misiju u okviru Zejedničke evropske bezbednosne i odbrambene politike. Iako je misija okončana, Unija će i biti prisutna u Bosni i Hercegovini odredom “Altea” zaduženim za vojnu stabilnost. Inače, policijska misija EU u Bosni i Hercegovini započela je 2003. godine a ona je nasledila međunarodnu operaciju UN koja je ovde poslata 1992., kada su počeli međuetnički sukobi. Evropska misija za bezbednost već za godinu dana imala je 880 ljudi koji su bili odgovorni za praćenje i obuku. Od tada brojnost mirovnih smaga postepeno je opadala i sada je u ovoj zemlji oko 80 ljudi. Bosna i Hercegovina je započela pregovore sa EU o dobijanju statusa kandidata, mada i dalje zaostaje za drugim zemljama u regionu, poput Hrvatske, Srbije i Makedonije.

Brčko distrikt biće i daje u fokusu interesovanja Sjedinjenih Američkih Država, potvrdio je američki ambasador u Bosni i Hercegovini Patrik Mun. Američka administracija sprovodi razne programe za mlade u Brčkom, a sprovodi ih USAID. Neki od njih odnose se na zaštiti životne sredine, razvoj preduzetrništva ali i podsticanje i očuvanje kulturnih sadržaja. Mladi iz brčanskih škola već su učestovali u ovim programima razmene a oni će se sprovoditi i ubuduće.

(18. maj 2012.) Agencija za statistiku BIH navodi da je 2011. godine u toj zemlji registrovano za 40,8 odsto više razvoda brakova u odnosu na prethodnu godinu, prenose banjalučke „Nezavisne novine“. Sve većem broju razvoda doprinose teški socio-ekonomski uslovi života i porast nezaposlenosti. U poređenju sa zemljama sveta u Rusiji se na 1000 osoba beleži pet razvoda, u Belorusiji 3,8, a najmanje se razvode Česi – tri razvoda na hiljadu osoba.

Vrednost srpskih investicija je 2011. godine iznosila 105,9 miliona maraka, a ukupna vrednost stranih investicija u Bosni i Hercegovini te godine iznosila je 470,1 milion maraka (241 miliona evra), što je za 240 miliona KM više nego u istom periodu 2010. godine, podaci su Centralne banke BiH, koje je preneo portal Glassoske.com. Najviše investicija u BiH došlo je iz Rusije i to 141,4 miliona maraka. Srbija je na drugom mestu, a sledi Austrija sa 67,6 miliona maraka. Prema podacima Agencije za unapređenje stranih investicija BiH (FIPA), među najvećim investicijama u 2011. godini u BiH su nastavak ulaganja ruskog investitora u Rafineriju Brod, ulaganje u Trornicu cementa „Kakanj“, investicije u fabriku za proizvodnju polietilenskih cevi u Vlasenici investitora iz Srbije, kao i ulaganje „Merkatora“. Tu su i projekti završetka hotela „Bristol“ i izgradnja Sarajevo City Centera investitora iz Saudijske Arabije.

Ugrožena je isplata spoljnih dugovanja BIH zbog blokade jedinstvenog računa Uprave za indirektno oporezivanje, koja je na snazi od 1. januara 2012, . U pitanju je rata od 4,7 miliona maraka koja na naplatu dolazi 12. januara. Osim što je blokiran zajednički račun, putem kojeg se finansira 70 odsto državnog budžeta, zaključan je i trezor BiH. To znači da je država finansijski blokirana, pa do daljnjeg neće biti nikakvih isplata budžetskim korisnicima, niti finansiranja spoljnog duga.

Proleće 2012. je u znaku gradnje u BiH. U naredne dve godine biće izgrađeno ukupno 56 kilometara puta na pravcu koridora 5c, koji prolazi kroz BiH u ukupnoj dužini od 330 kilometara. Računa se da će izgradnja tih 56 kilometara, sa deset kilometara sarajevske zaobilaznice, koštati oko 500 miliona evra. Sredinom marta biće ’’napadnuto’’ nekoliko pravaca i nije preterivanje već sada najaviti da će BiH od proleća 2012. postati veliko gradilište, ma koliko se to u ovom trenutku činilo nerealnim. Najavljuje se početak izgradnje četiri nove deonice, a Vlada je iz svog proračuna već osigurala 20 miliona konvertibilnih maraka. Novac će poslužiti za osiguravanje povoljnih kredita, a to će omogućiti da se osigura najmanje 100 miliona evra za gradnju novih puteva. Vlada će izdati koncesiju za autoput Žepče-Tuzla-Brčko-Orašje i nekoliko moćnih zapadnoevropskih kompanija je zainteresovano da investira u ovaj projekat.

Gotovo 83 odsto građana BiH koristi mobilni telefon, što je za tri odsto više od svetskog proseka. Prema istraživanju banjalučkih „Nezavisnih novina“ BiH ima 3.839.737 stanovnika, i ukupno 3.174.604 korisnika mobilne telefonije.

                                                        SARADNJA SA REPUBLIKOM SRPSKOM

(4. oktobar 2012.) Vlade Srbije i Republike Srpske postigle su saglanost o početku realizacije razvojnog projekta „Podrinje“. U projekat će biti uključeno 13 opština iz Srbije i 12 opština iz Republike Srpske, koje obuhvataju 1,3 miliona ljudi. Srbija i Republika Srpska zajednički rade na realizaciji velikih infrastrukturnih objekata kako bi se obezbedio kvalitetniji život za ljude, koji žive s obe strane reke Drine. Tako je pre dve godine izgrađen most na Savi kod Sremske Rače, a u 2013. godini biće izdvojena sredstva za rekonstrukciju tri mosta: kod Zvornika, u Bratuncu i u Skelanima. Takođe, razmatra se i mogućnost izgradnje novog mosta Bačevci – Bakovići.

Prema obimu, najveći je projekat „Podrinje“, koji obuhvata 25 opština sa obe strane reke Drine. Do sada je predstavljeno oko 20 programa, čiji je osnov privredna saradnja, kao i bolje iskorišćavanje saobraćajnih potencijala reke Drine. Projekat „Podrinje“ za milion i tristotine hiljada ljudi predstavlja priliku za unapređenje standarda, povećanje zaposlenosti, podizanje konkurentnosti privrede i zajednički izlazak na treća tržišta. Osim toga, pripremljeni su i projekti iz oblasti poljoprivredne proizvodnje, trgovine, ribarstva, turizma i ekologije.

Projekti su klasifikovani prema potrebama lokalnih zajednica i da je prioritet ekonomija. Međutim, postoji prostor i za saradnju u sektoru zdravstva, obrazovanja i turizma, kao i korišćenju reke Drine za rešavanja problema izazvanih sušom ili poplavama. Predstavnici Srbije i Republike Srpske su istakli da je reč o strateški važnom projektu i da bi u njega mogle da se uključe i ostale zemlje iz regiona.    

(6.Jul 2012.) Republika Srpka ugovorila je investicije sa ruskim i kineskim partnerima u energetski sektor od oko milijardu evra, što će biti jedan od odgovora na ekonomsku krizu. Vlada Republike Srpske predložila je formiranje zajedničkog preduzeća Republike Srpske i "Gazproma", koje će biti lider u regionu u oblasti istraživanja nafte i gasa. Ova ruska kompanija osim izgradnje kraka gasovoda "Južni tok" kroz Republiku Srpsku i distributivne mreže u vrednosti oko 300 miliona evra planira i izgradnju dve elektrane na gas snage po 600 gigavata.U narednim mesecima biće osmišljena distribucija gasa kroz Republiku Srpsku, koji je četiri puta isplativiji od mazuta, tako da u prvih nekoliko godina bude isporučeno oko 250 miliona kubika gasa, a kasnije 1,9 milijardi kubika.

Republiku Srpsku, posetiće predstavnici “Sberbanke”, koja je nedavno kupila “Folksbanku”, radi dogovora o investicijama i projketima koji mogu da doprinesu prevazilaženju ekonomske krize. “Sberbanka” je spremna da ponudi projekte u oblasti malih i srednjih preduzeća, infrastrukture, finansija i zaštite životne sredine. Vlada bi sa ovom bankom mogla da postigne dogovor o prevazilaženju postojećeg ekonomskog stanja u Republici Srpskoj, jer je sve izvesnije da neće biti aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom. Vlada Republike Srpske ističe da nijedan projekat s Ruskom Federacijom nije bio politički uslovljen za razliku od novca koji dolazi iz Brisela.

Sve je spremno za početak geoloških i seizmičkih ispitivanja na teritoriji Republike Srpske, na osnovu koncesije na istraživanje i korištenje sirove nafte i gasa. Za posao geoloških ispitivanja zadužen je "Jadran-naftagas" Banjaluka, zajedničko preduzeće Srbije i Rusije, osnovano krajem prošle godine u Banjaluci. Ovo preduzeće je u oktobru 2011. godine u Ministarstvu industrije, energetike i rudarstva potpisalo koncesioni ugovor za istraživanje nafte i gasa u Republici Srpskoj. Specijalna oprema za geološka istraživanja iz Rusije i Srbije dopremljena je na područje Prijedora, jer im je polazna tačka istraživanja Potkozarje, a sa mašinama su stigla i 22 ruska radnika. Cilj ispitivanja je da se izdvoje najperspektivnije lokacije za buduća detaljna istraživanja nafte i gasa na kojima bi se onda vršila istražna bušenja. Lokacije na kojima će biti postavljene prve bušotine nafte u Republici Srpskoj biće poznate do kraja 2012. godine. Po određivanju konkretnih lokacija biće započet posao instaliranja opreme tako da se prvo bušenje može očekivati 2013. godine. U ovom trenutku, na području Republike Srpske izvode se seizmička ispitivanja na lokacijama ranije određenim za eksploataciju nafte.

Planirano je da se seizmička istraživanja izvode na području Novog Grada, Kozarske Dubice, Kostajnice, Prijedora, Oštre Luke, Čelinca, Prnjavora, Doboja i Banjaluke. Istraživanja će se sprovesti i na prostoru Semberije. Prema projektu, istraživanje bi trebalo da traje pet godina, a prema već obavljenim procjenama eksperata, maksimalna proizvodnja za sedam do deset godina mogla bi da iznosi do 700.000 tona nafte. U Republici Srpskoj se očekuju rezerve 10 miliona tona "crnog zlata". Procena je da bi plan investicija, u najboljem slučaju, mogao da dostigne čak 315 miliona dolara. Snimljeno je oko 210 kilometara, a radi se aktivno i veoma detaljno ispitivanje, posebno u Semberiji. Rade se isključivo istraživanja, a na dve stare bušotine radi se dekonzervacija kako bi se videlo šta se na njima dešava. Lokacija prve istražne bušotine, na osnovu novih seizmičkih ispitivanja i istraživanja, očekuje se do kraja 2012. godine, s tim da će početak bušenja biti u toku 2013. godine. Kad je reč o eventualnim novim saznanjima o količinama “crnog zlata” u Republici Srpskoj, na tom pitanju se i dalje barata sa pretpostavka iz starih elaborata.

Više novih i pouzdanijih podataka dobiće se sredinom godine, kad budu poznati rezultati novih istraživanja. Posle toga će uslediti interpretacija tih podataka kako bi se potom utvrdile konkretne lokacije na kojima će se locirati prva bušotina. nakon toga biće poznate lokacije, kao i regioni u kojima će one biti postavljene. Pominju se lokacije u Semberiji, Posvavini, Kozari, ali i druge. U slučaju da budu otkrivene nove količine nafte, izvesno je da će preduzeće “Jadran naftagas” plaćati naknadu za crpljenje mineralnih resursa, budući da postoji sklopljen ugovor o koncesiji. Nafta koja bude eventualno eksploatisana iz Republike Srpske biće prerađivana tamo gde budu ponuđeni najbolji uslovi, bez obzira da li je to Rafinerija u Brodu, Pančevu, zavisi od količione sirove nafte koja bude pronađena. Što se tiče kvaliteta nafte koja bude pronađena sve je to najverovatnije identično kao u celom regionu, odnosno u Srbiji gde je nafta otprilike srednjeg kvaliteta.

Najveća primanja u 2011. godini u neto proseku od 1.252 KM, imali su zaposleni u finansijskom posredovanju, a najmanja zaposleni u ugostiteljstvu sa prosekom od 549 KM. Prosečna neto plata u Republici Srpskoj u 2011. godini bila je 809 KM i nominalno je veća za 3,2 odsto, a realno je manja za 0,7 odsto nego u 2010. godini.

U Republici Srpskoj u 2011. godini registrovano je ukupno 3.020 poreskih obveznika, što je za oko 300 manje nego u 2010. godini. Firme je odjavilo 2.464 obveznika i taj broj je za 315 veći nego godinu ranije. Prema podacima Poreske uprave Republike Srpske u 2011. godini registrovano je ukupno 1.347 poreskih obveznika - pravnih lica, dok je odjavljeno 328. Od 2009. broj registrovanih opada za oko 50 godišnje, dok je sličan broj odjavljen firmi. Kad je reč o preduzetnicima, u 2011. godini registrovana su 2.573 poreska obveznika, dok ih je odjavljeno 2.136. To je u odnosu na 2010. bolji rezultat, jer je prošle godine prijavljeno 2.929, a odjavljeno 1.864 obveznika - preduzetnika, a slabiji u odnosu na 2009. kad je prijavljeno 3.139, a odjavljeno 1.831 preduzetnik. Najveći broj odjavljenih, ali i registrovanih poreskih obveznika je u oblasti trgovine, usluga i ugostiteljstva, i to u Banjaluci, Bijeljini, Gradišci, Laktašima, Prijedoru, Doboju i Zvorniku. Povećanje stopa poreza i doprinosa najviše je pogodilo mala privredna društva, koja nisu uspela da se izbore sa novim nametima u, ionako, teškom poslovnom ambijentu. To je, između ostalog, uticalo na zatvaranje preduzeća i otpuštanje radnika.

REGIONALNO POVEZIVANJE PRIVREDNIH KOMORA

U Privrednoj komori Beograda otvoreno je predstavništvo regionalne Privredne komore Banjaluke. Otvaranje privrednog punkta Republike Srpske u Beogradu najavljeno je u toku posete predsednika beogradske komore Milana Jankovića Banjaluci, kada je dogovoreno da ta organizacija ustupi najvećoj privrednoj asocijaciji Repuplike Srpske prostor i logistiku u svom sedištu. Predsednik banjalučke komore Nikola Tolimir najavio je brži protok informacija i više kontakata privrednika, kompanija i investitora iz Republike Srpske i Bosne i Hercegovine i Srbije. Zajednička je ocena da su komorska predstavništva dobar model za razvoj saradnje u okviru celog CEFTA regiona na putu njenih članica u Evropsku Uniju, kao i najbolji način za saradnju sa trećim tržištima, ali i zaustavljanje negativnih trendova u bilateralnoj razmeni. Iz Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja Srbije navedeno je da je u prva dva meseca 2012. godine ukupna robna razmena između Srbije i BiH smanjena za 13,4 odsto. Ovim je izvoz u BiH smanjen za 11,6 odsto i iznosio je 91,3 miliona evra, dok je uvoz iz BiH smanjen za 16,9 odsto i iznosio je 43,4 miliona evra. U 2011. godini ukupna razmena sa BiH imala je rast od 7, 2 odsto i dostigla 1,333 milijarde evra, pa je time ovo tržište za spoljnotrgovinski bilans Srbije od najvećeg zanačaja, jer se upravo na njemu ostvaruje najveći suficit. Srbija sa Republikom Srpskom ostvaruje između 60 i 70 odsto ukupne robne razmene sa CEFTOM.

SPORAZUM O SLOBODNOJ TRGOVINI SA EFTA

Krajem 2009. godine u Ženevi je potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini Srbije sa državama Evropskog udruženja slobodne trgovine – EFTA. Ovaj dokument stupa na snagu aprila 2010. godine, nakon ratifikacije u srpskom Parlamentu.Očekuje se da će Sporazum sa EFTA regionom, čije su članice Island, Lihtenštajn, Norveška i Švajcarska, unaprediti robnu razmenu, koja je 2009. iznosila 260 miliona evra. Potpisivanje ugovora o slobodnoj trgovini sa zemljama EFTA regiona, u kome živi oko 13 miliona stanovnika, još je jedan korak ka boljem pozicioniranju Srbije u režimu bescarinskog izvoza. To je velika šansa ne samo za srpske proizvođače i izvoznike, već i za privlačenje stranih investicija. Evropska asocijacija slobodne trgovine (EFTA), osnovana je 1960. godine, njene članice su bile sve skandinavske zemlje, Švajcarska, Britanija i Portugalija. Godine 1973., Britanija, potom Danska i Irska, napustile su EFTA-u, radi priključenja EEC, prethodnici Evropske unije.

EKONOMSKA SARADNJA SA NORVEŠKOM

Postoje velike mogućnosti za saradnju srpskih i norveških kompanija iz oblasti nafte i gasa, kao i za transfer narednih tehnologija u energetskom sektoru dve zemlje. Potencijalni investitori iz Norveške očekuju da Srbija izmeni zakonodavni okvir koji se odnosi na tečni naftni gas i autogas, kako bi bez teškoća mogli da izvoze na srpsko tržište, koje bi tako postalo i veoma atraktivno za njih.Kompanija „PT trejding“, koja je proizvođač gasne opreme ima iskustvo duže od 30 godina u sektorima nafte i gasa u Norveškoj, a njihov cilj je transfer znanja, tehnologije i proizvoda iz Norveške na Balkan i druge zemlje regiona. Prioritet im je dolazak na srpsko tržište i to pre svega zbog dobrih političkih ali i ekonomskih odnosi Srbije i Norveške. Ta kompanija je angažovala norveške institucije za finansiranje izvoza da joj omoguće da ponude dugoročne zajmove kompanijama u Srbiji i drugim zemljama na Balkanu, kako bi pomogli rastu industrije regiona Jugoistočne Evrope i tako povećali sopstveni izvoz. Kompanija „PT trejding“ počela je plasman plinskih boca za domaćinstvo u Hrvatskoj i Sloveniji, a težište im je Srbije, kao najveće zemlja u regionu. Norveško tržište nafte i gasa je među najnaprednijim u svetu, u okviru koga posluje veliki broj manjih i većih kompanija iz tog sektora.

EKONOMSKA SARADNJA SA ŠVAJCARSKOM

Srbija sa Švajcarskom ima tradicionalno dobru saradanju i obuhvaćeni su svi aspekti međudržavnih aktivnosti. Obe zemlje zainteresovane su za proširenje ekonomske saradnje i povećanje švajcarskih investicija u srpsku privredu. Švajcarska je među najvećim pojedinačnim donatorima, a vrednost donacija od 2001. do 2009. godine dostigla je skoro 100 miliona evra. Ova sredstva doprinela su realizaciji demokratskih i reformskih procesa u Srbiji. Sredstva su korišćena za različite programe u obliku humanitarne, tehničke i finansijske pomoći. To je veoma značajan novac a uložen je u konkretne programe razvoja obrazovanja, reformu i modernizaciju državne uprave i pomoć lokalnim samoupravama, unapređenje rada privatnog sektora, kao i za promociju izvoza i povećanja konkurentnosti, što je jedan od uslova za veći obim investicija, rekao je predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin. Tako je, zahvaljujući ovim donacijama obnovljen viseći most na Limu u Priboju. Ne treba da se zanemari Švajcarska pomoć Srbiji pri dobijanju beskamatnog kredita za obnovu članstva u Međunarodnom monetarnom fondu i Evropskoj banci za obnovu i razvoj. Takođe, Švajcarski uticaj je bio veliki i pri odlučivanju o otpisu dve trećine spoljnog duga Srbije.

Paralelno sa donacijama, brojne švajcarske firme investirale su u Srbiju, jer su u njoj videle pogodno područje za proširenje poslova i izvoza. Podaci ukazuju da je zainteresovanost švajcarskih kompanija za ulaganje u Srbiju velika, a do sada se realizovala kroz više tenderskih i aukcijskih kupovina, i nekoliko „grinfild“ investicija. Švajcarski „Holcim“ postao je jedan od prvih stranih investitora u Srbiji kupovinom Fabrike cementa iz Novog Popovca, kod Paraćina, za 60 miliona evra. Ovaj investitor obavezao se da uloži ukupno 155 miliona evra, a dosad je uloženo 90 miliona evra. Planirano je da se celokupna investicija realizuje do 2016. godine. Među Švajcarskim investitorima su „Hom art“, trikotaža „Guldenhaus“ u Batočini, „Pharmaswiss“ u Beogradu, „CDI“ u Majdanpeku ali ne treba zanemariti i manje kompanije koje imaju intenzivnu saradnju sa srpskim firmama. Prva švajcarska „grinfild“ investicija je osiguravajuća kuća „Basler“.

Perspektivu za proširenje spoljnotrgovinskih odnosa pruža Sporazum o slobodnoj trgovini sa članicama Evropskog udruženja slobodne trgovine, EFTA, a njegovi efekti se tek očekuju. Zbog specifične procedure ratifikacije Sporazuma o liberalizaciji trgovine EFTA njegova primena počela je u oktobru 2010. godine. Na osnovu tog Sporazuma industrijski proizvodi srpskog porekla mogu da se uvoze u Švajcarsku bez carina a slično je i za uvozom industrijske robe iz Švajcarske. Carinske dažbine primenjuuju se samo za mali broj proizvoda, i one će se etapno snižavati do 2014. godine.

Robna razmena Srbije i Švajcarske za devet meseci 2011. godine iznosi 178 miliona dolara, ali ohrabruje da je srpski izvoz povećan za 35,6 odsto a uvoz smanjen za 19,2 odsto. Iako je deficit na srpskoj strani, sve je veći balans u trgovinskoj razmeni sa Švajcarskom, ističe Bugarin. U okviru EFTA Sporazuma Švajcarska je najznačajniji partner jer oko 85 odsto izvoza u EFTA plasira se u Švajcarsku. Srbija izvozi energiju, mašinska ulja, maziva, proizvode od bakra, sredstva higijenu a od voća najzastupljenija je malina. S druge stane, iz Švajcarske uvozi lekove, časovnike, čokoladu, pesmejkere i medicinske aprate, reagense kao i proizvode plastične i gumarske industrije. Kad je reč o povećanju izvoza postoje dobre šanse da se na švajcarsko tržište plasiraju kvalitetni proizvodi koji zadovoljavaju evropske standarde. Među njima su lekovito bilje, začini, voće i povrće, esencijalna ulja, boje, tinkture, vina sa geografskim poreklom, konfekcija i proizvodi od drveta. Unapređenje industrisjke proizvodnje moguće je kroz kooperantsko udruživanje naročito u metalskoj, elektronskoj, hemijskoj i prehrambenoj industriji.

Najveći obim saradnje dve zemlje odvija se preko švajcarskog državnog programa pomoći izvozu „SIPPO“. Ovaj program pomaže malim i srednjim preduzećima u zemljama u tranziciji pri nastupu na tržištima Švajcarske i EU. SIPPO i Privredna komora Srbije potpisale su 2004. godine, Memorandum o razumevanju i u saradnji sa SIPPO urađeni su izvozni katalozi srpskih firmi u sektorima drvne industrije, tekstilne i odevne industrije. Slična kataloška izdanja su urađena i na regionalnom nivou za Šumadiju i Mačvu.

U ostvarivanju bliske saradnje između švajcarskih i srpskih fimi veliku ulugu ima SIPPO koji pomaže švajcarskim uvoznicima da pronađu nove proizvode i dobavljače i da im obezbedi bolji pristup i kontakte u određenim zemljama, rekao je ambasador Švajcarske u Srbiji Ervin Hofer. Švajcarska kancelarija za saradnju sa Srbijom je u 2010. godini predstavila program pod nazivom „Strategija saradnje sa Srbijom od 2010. do 2013.“ Ovaj program pored direktne pomoći u iznosu od 40 miliona evra, obuhvata razne aspekte uključujući privredni razvoj, ljudska prava i demokratiju, obrazovanje i energetiku. Švajcarska pruža snažnu podršku Srbiji na putu ka članstvu u EU jer za obe zemlje Unija je najznačajniji partner. Glavni cilj Švajcarske je da se uspešno okonča proces transformacie u Srbiji, poveća spoljnotrgovinska saradnja i pripremi srpska privreda za jaku konkurenciju, istakao je Hofer. Energetika je jedna od najznačajnijih oblasti u okviru koje će se razvijati poslovna saradnja u narednim godinama. U toku su projekti modernizacije sistema za nadgledanje i kontrolu u termoelektrani „Nikola Tesla“ B. Takođe, planirana je i izgradnja kombinovane termo i hidro elektrane na biomasu u Padinskoj skeli u Beogradu.

U Srbiji su prisutne renomirane švajcarske kompanije, kao što su„Nestle“, „Holcim“, „DUFRY“, „Basel osigurnaje“ i „Rubguer“ a njihova iskustva su pozitivna i najavljuju proširenje poslova. Razvoju bilateralnih i ekonomskih odnosa dve zemlje doprinosi i Mešoviti komitet koji se bavi raznim pitanjima i zaseda jednom gidišnje.

Švajcarska je pružila značajnu pomoć srpskim opštinama. U poslednjih deset godina investirala je oko 15 miliona evra u razvoj i modernizaciju lokalnih samouprava u Srbiji. U programu podrške, koji je realizovan preko Švajcarske agencije za razvoj i saradnju, učestvovalo je sedam opština i gradova iz centralne Srbije. Donacija Vlade Švajcarske bila je namenjena pružanju podrške decentralizaciji i demokratskim reformama u oblasti lokalne samouprave. Program podrške je uspešno sproveden u sedam opština centralne Srbije - Arilju, Čačku, Čajetini, Kraljevu, Lučanima, Požegi i Užicu. Njegova realizacija počela je 2001. godine kao pionirski napor u oblasti reformi lokalne samouprave u Srbiji. Švajcarske donacije bile su namenjene modernizaciji uprave, javnih komunalnih preduzeća kao i jačanju saradnje među opštinama. Takođe, zahvaljujući Švajcarskoj agenciji za razvoj i saradnju i doniranim sredstvima formiran je savremen menadžment u opštinama, a u proteklih deset godina sprovedena je obuka za više od 5.700 službenika. Ukupna vrednost švajcarske pomoći Srbiji u prethodnih 20 godina iznosila je više od 300 miliona švajcarskih franaka, odnosno oko 250 miliona evra. Švajcarska Vlada, planira da do 2013. godine finansira niz razvojnih programa u Srbiji a za podršku proceu evrointegracija namenila je oko 40 miliona evra. Srpsko ministarstvo za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu nastoji da obezbedi više sedstava nerazvijenim opštinama jer su njihovi budžeti mali pa je svaka inostrana pomoć dobro došla. Evidentno je da gradovi i opštine koji su učestvovali, u projektu Švajcarske agencije za razvoj i sardanju sada mogu da pruže bolje i kvalitetnije usluge. Švajcarska i Srbija imaju tradicionalno dobre odnose i ona je jedan od značajnijih ekonomskih partnera Srbije.U procesu realizacije evropskih ciljeva saradnja sa Švajcarskom može dodatno da ojačati srpsku privredu, poveća konkurentnost i doprinese unapređenju domaće ekonomije. Sporazumi o trgovinskoj i privrednoj saradnji, podsticanju i uzajamnoj zaštiti ulaganja i izbegavanju dvostrukog oporezivanja, koji su na snazi već nekoliko godina, bitan su osnov za unapređenje ukupnih ekonomskih odnosa Srbije i Švajcarske.

Što se tiče perspektive buduće ekonomske saradnje, u narednom periodu, prioritet će imati oblasti od zajedničkog interesa kao što su infrastruktura, energetika, poljoprivreda, zdravstvo i zaštita životne sredine. U Srbiji se trenutno realizuje nekoliko infrastrukturnih projekata među kojima je najznačajniji „Koridor 10“. Njegova modernizacija odvija se kako na drumskom tako i na železničkom koloseku. Planirani su i radovi na modernizaciji pruge Beograd - Bar, a u naredne tri godine u realizaciju ovih projekata biće uloženo 2,5 milijardi evra. Što se tiče energetike, najznačajniji projekti obuhvataju izgradnju i modernizaciju termoelektrana i kapaciteta za transport i distribuciju struje, za preradu nafte, izgradnju gasovoda i skladišta gasa, kao i interkonekcije sa Rumunijom, Bugarskom i Republikom Srpskom, a ulaganja u taj sektor trebalo bi da iznose oko 1,6 milijardi evra.