18. jul 2012.
Ekstremno visoke temperature ubrzale su zrenje i žetvu pšenice i ozbiljno ugrožavaju rod kukuruza i ostalih ratarskih kultura, upozoravaju stručnjaci. Prema prvim prognozama, šteta, usled suše, procenjena je na 2,1 milijardu dolara, izjavio je ekspert Privredne komore Srbije Vojislav Stanković. Na sastanku u republičkoj komori upozoreno je na neophodnost investiranja u sistem za navodnjavanje, ukoliko država očekuje još bolje prihode od agrara.
Suša je nanela veliku štetu poljoprivredi i zato slobodno može da se proglasi elementarnom nepogodom, a prema prvim procenama, biljna proizvodnja biće prepolovljena. Najviše su pogođeni kukuruz, šećerna repa i soja, ali posledice oseća, čak, i suncokret, koji je poznat kao tolerantna biljka na vremenske uticaje. Poljoprivrednici su zabrinuti s obzirom da će se ova situacija odraziti na cenu i zalihe stočne hrane. Prema rečima Stankovića, neophodne su investicije u izgradnju sistema za navodnjavanje. U igri je oko dve milijarde dolara, što je velika suma, ali, istovremeno, i dobra investicija, koja bi smanjila rizik poljoprivrednicima, posebno u periodima ekstremne suše. Kako je naveo Stanković, u Srbiji se pod zalivnim sistemima trenutno nalazi 200.000 hektara, odnosno ispod pet odsto od ukupno 4,2 miliona hektara. U Evropi i svetu, taj procenat je daleko viši.
Savetnik predsednika PKS je rekao da će se niži prinosi neminovno odraziti na cene osnovnih poljoprivrednih proizvoda, pre svega, brašna, ulja i šećera, ali i mleka i mesa. On je poručio da nema razloga za zabrinutost, hrane za domaće tržište biće dovoljno, ali umanjeni prinosi mogu da se odraze na izvozne rezultate. Vlada, međutim, ima instrumente da zaštiti potrošače od cenovnog udara i omogući uredno snadevanje osnovnih životnih namirnica po prihvatljivim cenama. Prošlogodišnje zalihe su “dobre” i iznose oko 100.000 tona šećera, 60.000 tona jestivog ulja i 300.000 tona pšenice
Ukupna bruto vrednost poljoprivredne proizvodnje u 2011. godini iznosila je 6,4 milijarde dolara, a udeo stočarstva je svega trećina. Ako se uzme u obzir da biljna proizvodnja učetvuje sa dve trećine, mogu se očekivati i manji prihodi. U biljnoj proizvodnji dominantan je kukuruz, koji je pretrpeo najveću štetu od suše i njegovo učešće je oko 24 odsto, napomenuo je Stanković. On je naglasio da država trenutno nije u mogućnosti da značajnije finansijski pokrije štetu od suše. Neke od mogućnosti za pružanje pomoći poljoprivrednicima je oslobađanje od plaćanja poreza na katastarski prihod i odlaganje plaćanja subvenconisanih agrarnih kredita. On je ukazao i da poljoprivrednici nisu pokazali veliko interesovanje za osiguranje useva, iako im je vlada davala 40 odsto regresa na premiju osiguranja. Sve izraženiji ekstremni vremenski uslovi i posledice koje je pretrpeo srpski agrar u poslednjih dvanaest godina trebalo bi da posluži za primer svima, pre svega kreatorima agrarne politike, ali i proizvođačima da zaštite useve i poljoprivrednu proizvodnju.
Autor Jelena Milenković
