17. maj 2013.
Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije izdao je novu Dozvolu za obavljanje vazduhoplovno-tehničke delatnosti održavanja JAT Tehnici, u kojoj je, pored postojećih obima radova sa Boingom 737, posao proširen i za radove na Erbasovim avionima.
Izdavanju dozvole JAT Tehnici prethodile su obimne provere i korekcije potrebnih uslova za rad na novim tipovima aviona, u linijskom i u baznom održavanju. Sprovedene su provere broja ovlašćenih mehaničara i inženjera, alata za novi obim radova, radnog prostora sa pripadajućom opremom, celokupne dokumentacije proizvođača aviona, motora, komponenti i svih ostalih neophodnih procedura. JAT Tehnika je, posle više od godinu dana priprema, spremna za dobijanje dozvole, koja će im otvoriti vrata za održavanje aviona nove generacije, kako za domaće operatere, tako i za operatere i korisnike ovih aviona iz celog sveta. Dozvola koju je Direktorat civilnog vazduhoplovstva izdao biće praćena izdavanjem dozvole vazduhoplovnih vlasti Evropske unije, odnosno, Evropske agencije za bezbednost vazdušnog saobraćaja.
(18. april 2013.) Naconalna aviokompanija Ujedinjenih Araspkih Emirata "Etihad" zainteresovana je za partnnertsvo sa srpskim “Jat”-om što potvrđuje potpisan komercijalni ugovor o saradnji i uvođenju direktnog leta Beograd-Abu Dabi od 15. juna. To će omogućiti širenju saobraćajne mreže “Jat”-a, a rezultati će se pozitivno odraziti na poslovne bilanse već u narednim mesecima. “Etihad” ima razvijenu mrežu letova prema destinacijama na Bliskom i Dalekom istoku i Australiji, pe će se “Jat” povezati sa ovim destinacijama. Preko alijanse “Etihad”, odnosno “Er Australije”, uspotsaviće se direktna vezea iz Abu Dabija do Melburna i Sidneja i, posle više od dve decenije , “Jat” će uspostaviti vezu sa ovim delom sveta. Putnici će preko “Jat”-a i “Etihada” moći najkomfornije i najbrže da putuju iz Australije u Beograd i druge delove Evrope, a cene će biti konkurentna. U narednih nekoliko nedelja predviđeno je uspostavljanje direktne linije Beograd- Berlin-Čikago posredstvom nemačke kompanije “Er Berlin”, u kojoj Etihad ima 29 odsto vlasništva. Zahvaljujući tome srpski aviprevoznik će posle dugogodišnje pauze, obnoviti linije ka Sjedinjenim Američkim Državama.
Čenlnici “Etihada” i “Jat”-a najavili su proširenje saradnje a razmatra se i eventulano strateško partnerstvo. Ukoliko dođe do ovakvog sporazuma to bi podrazumevalo kompletnu modernizaciju jat-ove flote i profitabilno poslovanje ali i prodaju 49 odsto kapitala “Etihadu”, uz pravo na dugoročno upravljenje srpskom aviokompanijom. Srpski državni vrh očekuje da će detalji strateškog partnerstva biti dwefinisani do juna. Pored toga, “Etihad” je izrazio spremnost da pomogne u kupovini četiri nova “Erbasova” aviona na lizing, koji su potrebni za početak letnje sezone i oni će biti u funkciji u junu. Ukoliko dogovori urode plodom, “Jat” će postati deo alijanse “Etihada”, koji ima manjinsko vlasništvo u četrii aviokompanije, nemačkom “Er Berlinu”, irskom ”Er Lingusu”, “Virdžin Australiji” i “Er Sejšelima”. Inače, “Etihad” spada u vodeće svetske aviokompanije u usponu, a prošlogodišnji prihod premašio je 4,8 milijardi dolara. “Jat” je započeo plan restrukturiranja i modernizacije kompanije, kako bi se ostvarili bolji uslovi poslovanja i profitabilnost. Dug nacionalne avikopanije prema domaćim firmama je oko 170 miliona evra a sradnja sa “Etihadom” može da doprinese ostvarivanju boljih poslovnih rezultata i smanjenju duga.
NOVI LETOVI SA NIŠKOG AERODROMA
(12. april 2013.) Vazdušna luka "Konstantin Veliki" u Nišu obogatila je ponudu. Uspostavljeni su letovi iz Niša, dva puta nedeljno za Trst, u Italiji, a od juna do septembra, posle tri godine pauze, biće organizovani čarter letovi do turskog odmarališta Antalija.
Radi se na poboljšanju ponude, ali i povezivanju Niša i regiona sa evropom. Planira se nastavak saradnje sa crgovorskim avioprevoznikom "Montenegro erlajnsom" , iako je ugovor istekao u martu ove godine, pokrenula proceduru da se saradnja nastavi. Letovi prema Crnoj Gori nisu prekidani. Crnogorci pet puta nedeljno lete iz Niša do Podgorice, a zatim i do većine evropskih metropola po ceni od 169 evra, ali Niš subvencioniše ove letove. U kom obimu i na koji način će se ovi letovi subvencionisati ubuduće, još se ne zna. Sa Niškog aerodroma u saradnji sa “Montenegro erlajnsom” preveženo je oko 27.000 putnika tokom prošle godine, što je povećanje za 8 odsto u odnosu na 2011. godinu.
BEOGRADSKI AERODROM LIDER U REGIONU
(4. april 2013.) Beogradski aerodrom ’’Nikola Tesla’’ je u 2012. godini ostvario fizički obim saobraćaja u skladu sa očekivanjima, ali i sa povećanjem broja putnika za osam odsto u odnosu na godinu pre, što je daleko najveći rast u odnosu na sve konkurentske aerodrome u regionu.
Ukupno je usluženo 3,3 miliona putnika, a obavljeno je 44.990 avio-operacija, što je neznatno više nego u 2011. U saobraćaju su učestvovale 33 avio-kompanije, od čega 27 u redovnom, a šest avio-prevoznika u čarter saobraćaju. Prema finansijskom izveštaju, ostvarena bruto dobit na bazi fakturisane realizacije iznosi 2,5 milijardi dinara ili za devet odsto više nego što je bilo predviđeno Planom poslovanja. Ovaj poslovni rezultat je u finansijskim izveštajima umanjen najvećim delom za iznos nenaplaćenih potraživanja od avio-kompanije ’’Jat ervejz’’ u vrednosti 1.6 milijardi dinara.
(28. mart 2013.) Memorandum o razumevanju o strateškom partnerstvu kompanija ''Etihad'' iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i domaćeg avio prevoznika JAT, trebalo bi da bude potpisan sredinom aprila u Beogradu.
Partnerstvo JAT-a i ''Etihad-a'' podrazumeva kompletnu modernizaciju flote domaće kompanije, odnosno, nabavku novih aviona, na osnovu čega bi ''Etihad'' mogao da preuzme 49 odsto vlasništva u JAT-u i zaključi dugoročni ugovor o upravljanju kompanijom. To bi obezbedilo da JAT postane deo alijanse ''Etihad-a'' i omogućilo bi profitabilno poslovanje srpske nacionalne avio kompanije u budućnosti. ''Etihad'' je izrazio spremnost da odmah pomogne JAT-u u lizingu četiri nova aviona, koji su potrebni već od juna zbog početka turističke sezone. Komercijalna saradnja JAT-a i ''Etihad-a'' podrazumeva uvođenje svakodnevnih letova na liniji Beograd-Abu Dabi od sredine 2013, kao i otvaranje linije u saradnji sa Er Berlin, na relaciji Beograd-Berlin-Čikago i još tri destinacije za Sjedinjene Američke Države. ''Etihad'' raspolaže sa flotom od 72 savremena aviona. U 2012. godini, ova kompanija ostvarila je prihod od 4,8 milijardi dolara.
(19. februar 2013.) Vlada je usvojila kratkoročne mere za funkcionisanje nacionalne aviokompanije “Jat” a dugoročno rešenje biće doneto do kraja marta. Ono što je izvesno pristupiće se rastrukturiranju kompanije, uz mogućnost sklapanja strateškog partnerstva sa nekim svetskim avioprevoznikom. “U igri” je da „Etihad”, aviokompanija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, preuzme „Jat”.
Samo od početka ove godine, razmatrano je nekoliko varijanti planova za rešavanje problema “Jat”-a. Država je odustala od formiranja nove aviokompanije, koja bi preuzela slotove i imovinu, a rasteretila se dugova zbog komplikovane i dugotrajne procedure. Najrealnije rešenje je da “Jat” ostane državna aviokompanija sa duplo manjim brojem radnika, uz nabavku šest novih aviona na lizing, smatra ministar saobraćaja Milutin Mrkonjić . Procenjuje se da bi novi avioni mogli da se uvedu u saobraćaj za tri-četiri meseca, pod uslovom da se oni nabave po hitnom postupku. Reaorganizovani “Jat” bi mogao da funkcioniše od kraja marta, ukoliko država preuzme dugove. Srećna okolnost je da domaći avioprevoznik prema dobavljačima iz inostranstva nema ni jedan evro duga, a poverioci su domaće firme u državnom vlasništvu. Prioritetni cilj novog menadžmenta biće da obezbedi pozitivno poslovanje “Jat”-a tokom 2014. godine.
Iz ministartva finansija ocenjuju da je sve izvesnije da “Jat” preuzme “Etihad”, aviokompanija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Njeni predstavnici su već razgovarali o mogućnostima i vidovima saradnje - preuzimanju ali i zajedničkim ulaganjima. Rezultati razgovora znaće se u narednih nekoliko nedelja. Vladina radna grupa za stabilizaciju i oporavak “Jat”-a izaći će s dugoročnim merama koje podrazumevaju i preispitivanje ugovora sa “Erbasom”o nabavci aviona za koje je Srbija dala avans od 23,5 miliona dolara, koji nikad nije iskorišćen. Novi “Jat” bi od “Erbasa” trebalo da kupi četiri nove letilice "A320", koji mogu da prime po 180 putnika, a “Erbas” bi pomogao da se na lizing nabavi još osam aviona razlicitih kategorija, uz to da JAT tehnika servisira Erbasove avione. Takođe, pregovara se detaljima saradnje sa francuskim proizvođačem aviona iz Tuluza.
Prema Biznis planu, u “Jat”-u bi trebalo da bude oko 600 radnika manje da bi reorganizvana aviokomapnija radila profitabilno. U budžetu Ministarstva rada postoji 1,6 milijardi dinara za rešavanje problema viška zaposlenih u državnim preduzećima. Planirano je da se iz tih sredstava obezbedi novac za “višak” radnika u “Jat tehnici” i “Keteringu”. Ušteda može da se ostvari posle socijalnog programa, u koji će država uložiti oko 6,5 miliona evra. Nacionalna aviokompanija saobraćaće ka 33 destinacije u 22 zemlje.
MODRNIZACIJA AERODROMA "NIKOLA TESLA"
(17. januar 2013.) U naredne tri godine Aerodrom „Nikola Tesla“ u Beogradu biće u velikoj meri modernizovan, što će omogućiti da u boljoj meri odgovori na povećanje obima vazdušnog saobraćaja. Za te namene Aerodrom će iz sopstvenih sredstava izdvojiti oko 40 miliona evra.
Planirano je da u 2013. godini bude zamenjeno šest avio-mostova za ukrcavanje putnika. Zbog toga je organizovan tender, na kome su učestvovale najpoznatije kompanije iz EU, SAD i Azije, a najbolju ponudu dala je firma „Shenzhen CIMC Tian Export Support“. Vrednost investicije je 2,19 miliona evra. Takođe, biće postavljeni i najsavremeniji ekrani, koji će pilotima služiti za vizuelno navođenje i parkiranje aviona uz zgradu Terminala. U planu je proširenje aerodromske zgrade, dok će 1. marta započeti sanacija najduže rulne staze, koja je paralelna sa pistom. Zatim, biće izgrađena dodatna betonska platforma za parkiranje aviona, čija će površina biti veličine kao četiri fudbalska igrališta. Privode se kraju radovi na rekonstrukciji Terminala 2, a potom će početi obnova Terminala 1. U narednim godinama očekuje se povećan obim saobraćaja posebno prema zemljama, sa kojima Srbija beleži unapređenje privredne saradnje i robne razmene, kao što su Rusija, Italija i Turska. Zbog toga će Aerodrom obogatiti ponudu usluga za putnike. Bescarinska zona će biti proširena novim restoranima, kafićima i prodavnicama, a u planu je otvaranje „Srpske kuće“, u kojoj će se prodavati domaći proizvodi, od prehrambenih proizvoda do suvenira. Osim toga, biće otvorena i posebna služba za predaju prtljaga na čuvanje, što će putnicima, koji imaju duže pauze za presedanje iz jednog aviona u drugi, pružiti mogućnost da se upoznaju s turističkim znamenitostima Beograda. Putinicima će biti na raspolaganju besplatan Internet, a na kioscima će biti postavljeni aparati na kojima će moći sami da odštampaju karte za ukrcavanje.
UlAGANJA U VAZDUŠNI SAOBRAĆAJ
(15. januar 2013.) U razvoj vazdušnog saobraćaja, u naredne dve decenije, Master planom Srbije, predviđena su ulaganjaja od 135 miliona evra, a sredstava će biti obezbeđena iz kredita međunarodni finansijskih institucija, kao i državne kase.
Vazdušni saobraćaj u Srbiji ima važno mesto u Transport Master planu. Ovim vladinim dokumentom predviđena su ulaganja, koja treba da intenziviraju vazdušni saobraćaj, kako bi ključne vazdušne luke mogle godišnje da prime oko 8 miliona putnika. U proteklih nekoliko godina preko svih srpskih aerodroma prošlo je oko 2,5 miliona putnika. U narednom periodu planirane investicije iznose 135 miliona evra, od čega gro ide za razvoj aerodroma „Nikola Tesla“ u Beogradu. Novi projekti, koji bi trebalo da povećaju njegov kapacitet, uglavnom se odnose na izgradnju poslovne zgrade, terminala, alternativno poletno-sletne staze i centralizovanog izlaza. Investicija za niški Aerodrom predviđa izgradnju i nabavku opreme, rekonstrukciju terminala, kao i poboljšanje sistema integralne zaštite. Master planom je urađena kategorizacija aerodroma, koja obuhvata tri tipa vazdušnih luka – primarne, sekundarne i tercijerne. Međunarodni aerodromi „Nikola Tesla“ u Beogradu i „Konstantin Veliki“ u Nišu, spadaju u kategoriju primarnih, dok su sekundarni aerodromi u Kraljevu, Batajnici, Boru, Užicu i Vršacu, a tercijerni su namenjeni malim sportskim avionima.
Gotovo sve evropske nacionalne aviokompanije, uključujući i najveće sisteme, završiće 2012. godinu u minusu. Na nedavno održanom sastanku avioprevoznika u Briselu, najavljeno je dramatično rezanje troškova, ali i otkazi, ukidanje neprofitabilnih linija, predstavništava, kao i smanjenje plata. Ni projekcije za 2013. nisu dobre, a ima i onih kompanija kojima preti ’’katanac’’, kao što je slovenački ’’Adrija ervejz’’. Evropa ne toleriše državnu pomoć avioprevoznicima. Regulatorna agencija za konkurenciju EU, pokrenula je protiv slovenačke kompanije istragu, kojom će se utvrditi da li su postupci slovenačkih vlada, u periodu od 2007. do 2011. godine, u četiri dokapitalizacije sprovedeni u skladu sa pravilima, koja svim konkurentima u evropskom avio-abraćaju osiguravaju iste uslove. Slovenija je, naime, u svoju aviokompaniju ubrizgala 85,5 miliona evra, a stručnjaci procenjuju da će odluka EU biti takva da će ’’Adrija’’, i to u najskorije vreme, taj novac morati da vrati. Scenario je poznat - ako nema, sledi bankrot.
Hrvatska je svoj ’’Kroacija erlajns’’ do sada pomogla sa oko 100 miliona evra, ali s obzirom na skori ulazak ove zemlje u EU, subvencijama je kraj. Sama aviokompanija, po oceni stručnjaka, godišnje pravi gubitke od 15 do 20 miliona evra. Što se Makedonije tiče, ona nema ozbiljnu kompaniju. ’’BiH erlajns’’ je u problemu od kada ih je napustio ’’Turkiš erlajns’’, pa sada imaju samo dva ATR i pokušavaju da kupe ili na lizing uzmu jedan avion sa 140 mesta. ’’Montenegro erlajns’’ je takođe u krizi, pa ako se srpski ’’Jat ervejz’’ uspešno restrukturira, mogao bi ponovo da ’’zagospodari’’ regionom.
(20. septembar 2012.) Nemačka aviokopanija „Airberlin“ u saradnji sa avioprevoznikom „Etihad ervejzom“ za putnike iz Srbije proširila je ponudu i prevozi putnike na 239 destinacija. Kompanije „Airberlin“ i „Niki“, kao članice međunarodne grupacije „Oneworld“ turistima nude putovanje u čak 800 gradova širom sveta.
Ponudu ove nemačke aviokompanije, od nedavno, upotpunjuju i aranžmani svih članica „Oneworld“ kompanije za 840 odredišta u 150 zemalja sveta. Najpovoljnije karte niskotarifne kompanije „Airberlin“ su za gradove u Evropi, kao što su Berlin, Diseldorf, Beč, Barselona, Milano i Cirih. Putnici presedaju u Beču a karte se mogu kupici i za 40 evra. „Airberlin“ nidi i posebne pogosdnosti učestalim korisnicima njihovih suluga. Tako je moguća registracija na mnogobrojnim aerodromima putem mobilnog telefona ili interneta a na svim letovima poslužuje se besplatni obrok i piće. Ova aviokompanija svake godine osvoji po neku od nagrada za visok kvalitet usluga. Flota se sastoji od 165 aviona čija starost ne prelazi pet godina. Moderni mlaznjaci ekonomičnom potrošnjom doprinose održivom smanjenju emisije štetnih gasova u atmosferu. „Airberlin“ je kompanija sa tridesetogodišnjom tadicijom i druga je po veličini u Nemačkoj, iza „Lufthanze“ a na šestommestu u Evropi. Godišnje preveze više od 35 miliona putnika a specijalizovala se za međugradske i turističke čarter letove.
"TURKIŠ ERLAJNS" POVEĆAVA LETOVE ZA BEOGRAD
(15. januar 2013.) Aviokompanija Turkiš Erlajns od 31. marta povećaće broj letova na liniji Istanbul-Beograd. U planu je da ova turska kompanija od sredine maja dva puta dnevno leti na ovoj ruti, čime će uvećati broj letova na liniji Istanbul -Beograd za 40 odsto. Svakodnevni polasci Turkiš Erlajnsa sa Aerodroma "Nikola Tesla" ka Istanbulu predviđeni su u 9,15 časova i u večernjim časovima u 20,20. Turski prevoznik će leteti avionima tipa Boing 737-800, čiji je kapacitet 165 sedišta. Planirano je da se u letnjoj sezini između glavnih gradova Turske i Srbije obavi 23 leta nedeljno. Pored “Jat Airways”-a, koji redovno saobraća od Beograda do Istanbula na ovoj relaciji turska niskotarifna aviokompanija “Pegazus Erlajns” saobraćaće od 1. februara.
"JAT ERVEJZ" PREVEZAO VIŠE OD MILION PUTNIKA
(14.septembar 2012.) Nаcionаlnа аviokompаnijа "Jаt ervejz" 12. septembra prevezlа je milionitog putnikа u 2012. godini, što je nаjbolji rezultаt u broju prevezenih putnikа u protekle četiri godine.
Sаmo u prošlom mesecu “JATt je prevezаo 184.728 putnikа, što je povećаnje od 19 odsto u odnosu nа broj putnikа prevezenih u аvgustu 2011. godine. Popunjenost putničke kаbine od 1. jаnuаrа do 1. septembrа ove godine prosečno iznosi 75 odsto i povećаnа je zа pet odsto u odnosu nа prošlogodišnji prosek. Jаt je u junu ove godine prvi put od 1991. prevezаo više od 100.000 putnikа, što je rekord zа proteklu 21 godinu. Nа osnovu rezultаtа iz 2011. i ove godine, аli i nа osnovu brojа prevezenih putnikа koji rekordno rаste već drugu godinu zаredom, evidentno je dа postoji sve veće interesovаnje zа let Jаtom.
(22. mart 2013.) Postoji veliko interesovanje stranih aviokompanija za letove u Srbiji tokom predstojeće letnje sezone i odobrenje je do sada dobilo dvadesetak operatera. Letnja sezona u javnom aviosaobraćaju počinje 31. marta. Odobrenje su do sada dobile kompanije Vizer, Sitilajn Hungari, Turkiš erlajnz, Pegasus erlajnz, Er Kairo, Džermanings, i Lufthanza.
ITALIJANSKA KOMPANIJA "AIR VAN" UVODI LETOVE ZA BEOGRAD
(14.septembar 2012.) Italijanska niskotarifna aviokompanija "Air One" uspostavila je 18. septembra direktnu avionsku liniju Beograd - Milano. Avio saobraćaj na novoj liniji obavljaće se tri puta nedeljno, utorkom, četvrtkom i subotom.. Cena karata za letove ove kompanije na liniji između Beograda i Milana kreću se od 35 evra ali se prtljag plaća posebno. Hrana i piće tokom leta, takođe, ne ulaze u cenu. Postoji nekoliko tarifa koje se razlikuju po fleksibilnosti. Kompanija "Air One" je u vlasništvu italijanske nacionalne aviokompanije "Alitalija", ali posluje pod sopstvenim imenom i brendom. U svojoj floti ima iskljucivo avione tipa "Airbus A320".
"KATAR ERVEJZ" LETI ZA BEOGRAD
(17.avgust 2012.) Avioprevoznik „Katar ervejz“ započinje letove do Beograda 20. novembra. Letovi će se obavljati tri puta nedeljno sa sletanjem u Ankari, a putnicima iz Srbije se nudi da preko Dohe putuju ka Singapuru, Bangkoku, Hong Kongu, Goi, Dubaiju, Melburnu, Johanesburgu i Kejptaunu. Jedan od najvećih gradova u Jugoistočnoj Evropi, Beograd ima dugu kulturnu, sportsku i istorijsku tradiciju, što ga svrstava u gradove koje treba posetiti, kaže se u saopštenju „Katar ervejza“. Iz Beograda, kako je navedeno, nema mnogo transkontinentalnih letova zbog nedostatka ponude. Izvršni direktor ove aviokompanije Akbar Al Baker izjavio je da je početak letova za Srbiju pokazatelj posvećenosti za otvaranje linija ka aerodromima, koji imaju veliki potencijal.
"KROACIJA ERLAJNS UVELA LETOVE OD BEOGRADA DO SPLITA
(19.jun 2012.) Hrvatska avio kompanija "Kroacija erlajns" uvela je letove na liniji Beograd-Split, kojima je posle više od 20 godina, obnovljen saobraćaj između ta dva grada. Od jula, na ovoj liniji počeće da saobraća i domaći „Jat“. Obnavljanje aviolinije linije Beograd Split od važnosti je ne samo za unapređenje saobraćajne povezanosti, već i za proširenje ekonomskih veza dve zemlje, istakao je ambasador Hrvatske u Srbiji Željko Kuprešak. Prema njegovim rečima, saradnja "Kroacija erlajns" i beogradskog aerodroma "Nikola Tesla" mogla bi da bude model za ekonomsku saradnju kompanija iz Srbije i Hrvatske. Kuprešak je izrazio očekivanje da će uskoro biti uvedena i aviolinija između Beograda i Zagreba. Za početak saradnje "Kroacija erlajns" se opredelila za sezonske letove, a u planu je da se u 2013. letovi obavljaju tokom cele godine, najvio je direktor ove kompanije Tonko Rilović. Za sada se pregovara isključivo o uvođenju zajedničkih letova i nastupu na trećim tržištima, ali nije isključena ni mogućnost objedinjavanja avioprevoznika iz zemalja bivše Jugoslavije. Rilović je rekao da se sa „Jat“-om pregovara oko uvođenja objedinjenih letova, tako što bi se aviokompanije sedmično menjale i obavljale po dva ili tri leta u nedelji. Takođe, za sada nema ekonomskog opravdanja za uvođenje letova između Beograda i Zagreba, ali ne znači da ga neće biti u budućnosti.
Letovi između Beograda i Splita obavljaće se dva puta nedeljno, svakog ponedeljka i petka do 28. septembra. Putnici na letovima između Beograda i Splita imaće mogućnost da uživaju u dalmatinskoj kuhinji, a karte za jedan smer mogu se kupiti po ceni od 94 evra, dok su povratne od 126 evra. Flota hrvatskog avioprevoznika ima 13 aviona: četiri Erbasa 319, tri Erbasa 320 i šest "bombardije kju400". "Jat ervejz" je, takođe, najavio da će redovne letove između Beograda i Splita imati od 2. jula do 27. septembra, svakog ponedeljka i četvrtka. U "Jat ervejzu" kažu da je hrvatsko tržište veoma važno za domaću aviokompaniju i da će se tokom letnje sezone obavljati letovi i za Pulu, utorkom i subotom, u periodu od 16. juna do 15. septembra. Cena karte iznosi od 79 evra za jedan pravac i od 111 evra za povratno putovanje. Za Dubrovnik „Jat“ putnike prevozi od 15. juna do 28. septembra, svake srede, petka i nedelje. Karte mogu da nabave po cenama od 74 evra za jedan pravac, odnosno od 103 evra za povratno putovanje.
O JAT-u
Srpska nacionalna aviokompanija Jat Airways, od nastanka 1947. godine, poslovanje temelji na principima bezbednosti i sigurnosti. Svojevremeno, bila je među vodećim evropskim i svetskim aviokompanijama, a poslednjih godina prolazi kroz tešku krizu koja je pogodila ceo svet, a posebno, vazdušni saobraćaj. Nacionalni avioprevozilac ima dodatni problem zbog relativno zastarele flote, što iziskuje znatno veće troškove održavanja, kao i zbog nedovršenog procesa tranzicije i privatizacije. Ipak, bezbednost i sigurnost, i dalje su garancija za sve putnike koji uprkos oštroj konkurenciji na vazduhoplovnom tržištu svoje poverenje ukazuju nacionalnoj kompaniji. Jat ispunjava najviše svetske standarde sigurnosti i bezbednosti o čemu svedoče međunarodni sertifikati. Jat je bio prva od oko 300 članica Međunarodne asocijacije za vazdušni saobraćaj (IATA) kojoj je još 2005. godine dodeljen tzv. IOSA sertifikat o bezbednosti bez ijedne neusaglašenosti sa strogim propisanim međunarodnim standardima. Sa ukupno 16 aviona: deset Boinga 737-300, jednim Boingom 737-400 i pet ATR-72-200, Jat u proseku godišnje preveze preko miliona putnika, oko dva miliona tona robe i preko 600 tona pošte. U toku letnje sezone Jat Airways obavlja saobraćaj na 37 destinacija, prema 25 zemalja regiona, Evrope, Bliskog istoka i severne Afrike.
ŠTA TREBA ZNATI O LOU KOST KOMPANIJAMA
Letenje niskobudžetnim ili takozvanim lou kost avio-kompanijama je, zbog nižih cena karata, sve popularnije, ali i dalje ima mnogo nepoznanica. Mnogi su se poveli niskim cenama karata, a da pre toga nisu imali iskustva sa ovim kompanijama, pa se nisu raspitali koja je težina prtljaga dozvoljena i da li je i šta uključeno u cenu karte. U Direktoratu za civilno vazduhoplovstvo ističu da, iako su cene karata kod njih niže, bezbednost i sigurnost su na istom nivou kao i kod standardnih avio-kompanija. Pravi bum niskotarifne avio-kompanije su doživele početkom ovog veka. Trenutno ih je u svetu oko 250, a njihova mreža pokriva ceo svet i povezuje sve kontinente. Poslednjih nekoliko godina naročito su popularne interkontinentalne niskotarifne avio-kompanije. ’’Low cost’’ kompanije su minimiziranjem troškova uspele da znatno smanje cenu avio-karata. Putovanje avionom je sa pojavom ovakvih kompanija tako postalo dostupno velikom broju putnika. Naspram redovnih avio-prevozilaca udruženih u Međunarodnu asocijaciju, ’’low cost’’ kompanije nemaju predstavništva u inostranstvu, orijentisane su na internet prodaju avio-karata, avioni su većinom istog tipa bez luksuznih putničkih kabina, imaju manji broj kabinskog osoblja, a za sletanje koriste jeftinije, manje atraktivne aerodrome. Na ovim letovima, između ostalog, najčešće nema besplatnog pića i hrane, štampe i filmova, VIP statusa i biznis klase, uobičajenog servisa u putničkoj kabini, izbora sedišta, popusta za decu, papirnih avio-karata i vezanih letova. ’’Low cost’’kompanije su rasprostranjene u svim delovima sveta, a u Evropi saobraća njih 58. Karte se mogu kupiti na internet sajtovima kompanija, a plaćanje se obavlja isključivo kreditnim karticama. Međutim, neke od ovih kompanija su se uključile i u globalne rezervacione sisteme, tako da se karte mogu kupiti i u putničkim agencijama. Veoma je važno da se putnik pre kupovine karte dobro informiše o uslovima putovanja, jer je svaka avio-karta ugovor između putnika i avio-kompanije. Zbog toga, putnik bi trebalo da pročita šta dobija kupovinom karte i koje obaveze kompanija ima prema njemu.
SANKCIJE ZA KAŠNJENJE I OTKAZIVANJE LETOVA
Avio-kompanije će, prema novim propisima, zbog kašnjenja ili otkazivnaja letova morati da „odreše kesu“. Takođe, penale će plaćati i u slučajevima kada putniku mimo njegove volje uskrate ukrcavanje ili ga pak smeste u nižu klasu od one za koju je platio. Direktorat civilnog vazduhoplovstva je na svom sajtu objavio obrazac za reklamacije, koje se prvo podnose avio-kompaniji. U slučaju da ona, u roku od 30 dana, ne odgovori na zahtev ili ne obešteti putnika, prijava se podnosi vazduhoplovnom inspektoru. Zaprećena novčana kazna je od 100 do 400 hiljada dinara. Kašnjenjem se smatra odstupanje od rada letenja za dva sata za letove do 1.500 kilometara, tri sada za relaciju od 1.500 do 3.500 kilometara i četiri i više sati za sve druge letove. Tada je avio-prevoznik dužan da uruči putniku pismeno obaveštenje o pravima, da ponudi besplatne obroke, hotelski smeštaj ukoliko je neophodno noćenje, kao i dva besplatna telefonska poziva. Ako let kasni više od pet sati, avio-kompanija je dužna da u roku od sedam dana isplati punu cenu karte za putovanje, koje nije ostvareno. To se odnosi i na ostvarene etape putovanja, ako let više ne služi svrsi, koju je putnik prvobitno planirao, uključujući i povratni let ka polaznoj destinaciji. U slučaju otkazivanja leta, ukoliko nije reč o vanrednim okolnostima, avio-prevoznik je dužan da ponudi izbor između povraćaja novca i preusmeravanja ka konačnoj destinaciji. Plaća se i nadoknada štete od 125 do 600 evra (u zavisnosti od dužine leta i ostvarenog kašnjenja prilikom preusmeravanja), osim u slučajevima kada je putnik obavešten o otkazivnaju leta dve nedelje pre polaska ili mu je nedelju dana pre polaska avio-kompanija ponudila preusmeravanje ka konačnoj destinaciji.
O AERODROMU "NIKOLA TESLA"
Međunarodni Aerodrom “Nikola Tesla” u Beogradu, najveća je vazdušna luka u Srbiji. Udaljen je 12 kilometara od glavne železničke stanice, zapadno od centra grada, na teritoriji opštine Surčin. Aerodrom Nikola Tesla je matična luka nacionalnog avioprevoznika Jat Airweys, Aviogeneks i sve većeg broja avio-taksi kompanija, malih privatnih i kompanijskih aviona. Procena je da će Aerodrom “Nikola Tesla” narednih godina imati procentualno najveći porast obima saobraćaja u Evropi, u poređenju sa prestoničkim i ostalim aerodromima sa milionskim brojem putnika. Najveći podsticaj porastu saobraćaja daće ukidanje viza građanima Srbije za putovanja u evropske države, potpisnice Šengenskog sporazuma, kao i primena Sporazuma o otvorenom nebu, koji podrazumeva slobodno tržište i jednake uslove za sve kompanije. Već od 19. decembra 2009. godine, kada je zaživela vizna liberalizacija, broj putnika ka evropskim metropolama povećan je za 20% u odnosu na isti period prošle zime. Najveći porast broja putnika sa beogradskog aerodroma je ka Milanu (45%), Minhenu (44%), Pragu (40%), Rimu (32%) i Beču (30%), dok je na nedavno uvedenoj liniji ka Budimpešti popunjenost aviona blizu 80%. Tehnički, Aerodrom “Nikola Tesla” Beograd je osposobljen za prihvat nacionalnih i niskotarifnih avio-kompanija. Kako bi se u potpunosti pripremili za povećanje obima avio-saobraćaja i dolazak novih avio-kompanija, u završnoj fazi je projekat sanacije platforme C aerodroma. Nova betonska rulna staza će spojiti trenutno razdvojene platforme A i C, što će omogućiti parkiranje više aviona istovremeno. Na novoj platformi biće savremenija infrastruktura i za putnike i za avione. Takođe, u planu je proširenje tranzitne zone aerodroma, koja se nalazi iza pasoške i carinske kontrole. Po završetku tog projekta, putnicima se obezbeđuje veći komfor i izbor sadržaja za vreme čekanja na ukrcavanje u avion. Završna faza tog projekta je nabavka pet do osam novih aviomostova na A strani aerodroma. Aerodrom „Nikola Tesla“ je 2008.godine implementirao Kategorije III B, odnosno mogućnost korišćenja punog kapaciteta Aerodroma u uslovima izuzetno smanjene vidljivosti, koja je prvi put u istoriji upotrebljena 04. januara 2009. Godine. Upotreba Kategrije III B doprinosi redovnijem odvijanju avio-saobraćaja i manjem broju otkazanih letova, a samim tim i povećanju nivoa usluge i komfora koje aerodrom pruža.
Beogradski aerodrom ’’Nikola Tesla’’ uslužio je u 2011. 3,1 miliona putnika, što je za oko 16 odsto više ljudi nego u 2010. godini. Aerodrom je imao dvocifreni procentualni rast putnika u 10 do 12 meseci 2011. godine. Sa više od tri miliona putnika, bio je na trećem mestu u oktobru, a na drugom mestu u novembru po rastu među 120 evropskih aerodroma.
Trenutno, na saobraćajnoj mapi Srbije postoje dva međunarodna aerodroma, "Nikola Tesla" u Beogradu i "Konstantin Veliki" u Nišu. Šansu da pređu u tu kategoriju imaju vojni aerodromi "Batajnica", "Ponikve" i "Lađevci" ali i vazdušne luke Pilotske akademije u Vršcu i lokalne samouprave u Boru, koji su trenutno u kategoriji sekundarnih aerodroma. Takođe, u našoj zemlji postoji još 18 manjih sportskih i vojnih aerodroma. Prema procenama dobijenim iz master plana razvoja saobraćajne infrastrukture, koji je Srbija uradila sa italijanskom firmom „Italfer”, a finansiran je sredstvima EU, samo u razvoj beogradskog i niškog aerodroma u narednih 20 godina treba uložiti oko 170 miliona evra. Tek kada budu urađene fizibiliti studije za sekundarne aerodrome znaće se približno cifra, koju je potrebno uložiti u razvoj tih vazdušnih luka. Za Beograd najznačajnije je da se za civilni saobraćaj osposobi batajnički aerodrom odakle bi leteti čarteri i loukosteri, a da surčinski bude isključivo za velike kompanije. Ekonomska opravdanost postoji i za "Lađevce". Inače, prema ranijim procenama za osposobljavanje ove vazdušne luke kod Kraljeva potrebno je minimum 20 miliona evra, na koliko se procenjuju i radovi na aerodromu "Ponikve" kod Užica. Vlada Srbije i Ministarstvo za infrastrukturu sveobuhvatno gleda na razvoj vazdušnog saobraćaja u svetu i kreira strategiju za razvoj domaćeg vazduhoplovstva sa ciljem da postane srpski brend.
HELIODROMI ZA SVE OPŠTINE SRBIJE
Na više od 130 adresa lokalnih samouprava stigao je dopis Direktorata civilnog vazduhoplovestva, koji je pokrenuo inicijativu da svaka opština u Srbiji dobije registrovani helidrom. O trošku Direktorata izradiće se projekat, ugraditi najneophodnija oprema i registrovati helidrom. Kada taj posao bude završen, helidromi će se staviti na korišćenje lokalnim samoupravama, koje će imati obavezu da ih održavaju. Sve to je u planu za 2012. godinu. Tako će helikopteri, u svim opštinama, sletati na zvanične helidrome, koji će se koristiti za potrebe zdravstva turizma i slično.
ISTORIJAT JUGOSLOVENSKOG AEROTRANSPORTA
Nacionalna aviokompanija „JAT Airways“ ima dugu istoriju. Kada je osnovana 17. juna 1927. godine, zvala se Društvo za vazdušni saobraćaj „Aeroput“, da bi od 1947. godine nosila naziv „Jugoslovenski aerotransport –JAT“, a današnje ime ta kompanija dobila je 2003. godine. Odluka o osnivanju preduzeća za vazdušni saobraćaj doneta je u vreme Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1919. godine, posle potpisivanja Konvencije za međunarodni vazduhoplovni saobraćaj u vreme mira, u Parizu. Ubrzo nakon toga, usvojena je i Uredba o saobraćaju spravama, koje se kreću po vazduhu. U međuvremenu, doneta je odluka da se izgradi vazdušno pristanište, odnosno aerodrom. Prvo je, kao privremeni aerodrom, korišćena ravnica kod Pančeva, a zatim je od opštine Bežanija otkupljeno zemljište površine oko 180 hektara i krajem 1925. godine počinje izgradnja aerodromske infrastrukture. Aerodrom je otvoren 25. marta 1927. godine i prostirao se na 3,19 kvadratnih kilometara, a prve piste su bile travnate površine, ali dobro pripremljene, tako da su bez teškoća poletali i sletali i najveći avioni tog vremena. Betonska pista je napravljena za vreme Drugog svetskog rata, a izgradili su je Nemci za svoje potrebe.
Posle otvaranja beogradskog aerodroma kompanija SIDNA, današnja „Air France“, otvorila je radionicu za popravku aviona, da bi ubrzo zatim bila osnovana i lovačka pilotska škola. U to vreme, hangare aerodroma u Beogradu koristile su tri domaće fabrike aviona i to : „Ikarus“, „Zmaj“ i „Rogožarski“. Zanimljivo je da je hangare na starom aerodromu projektovao čuveni srpski naučnik Milutin Milanković. Višestruko talentovani naučnik bio je izuzetan građevinski inženjer, koji je prvi u svetu izveo jednačine za određivanje armature betonskih ploča. Hangari su bili namenjeni za smeštaj aviona raspona do 40 metara i visine do sedam metara, a jedini preostali objekat iz tog perioda danas je zaštićen kao kulturno dobro.
U početku, nacionalna aviokompanija nije imala previše putnika. Naime, u to vreme vazdušni saobraćaj bio je tek u začetku i putovali su uglavnom poslovni ljudi. Zbog toga su dva pilota došla na ideju na promovišu putovanje avionom i to na vrlo originalan način. Rezervni pilot sa Solunskog fronta Tadija Sondermajer, koji je kasnije bio i direktor preduzeća „Aeroput“, i poručnik pilot-lovac Leonid Bajdak obavili su etapni let od Pariza do Bombaja. Oni su na izviđačkom avionu „potez 25“ preleteli 14.800 kilometara u 14 etapa i to za 89 sati leta i na taj način pokazali bezbednost vazdušnog saobraćaja. Prvi let Društva za vazdušni saobraćaj „Aeroput“ obavljen je 15. februara 1928. godine na relaciji Beograd – Zagreb. Avionom „potez 29“ pilotirao je Vladimir Striževski, jedan od trojice prvih pilota tog preduzeća. A prvi međunarodni let od Beograda do Beča, koji je obavljen 7. oktobra 1929. godine, postavio je smernice razvoja nacionalnog avioprevoznika. O brzini tog razvoja govori podatak da je već 1931. godine uvedena usluga avio-taksija, koja je bila namenjena, pre svega, poslovnim ljudima. Iste godine, beogradski aerodrom je dobio modernu aerodromsku zgradu, a ubrzo i svetiljke za noćno sletanje, dok je 1936. godine osposobljen za sletanje u uslovima smanjene vidljivosti. Aerodrom u Beogradu postaje i važna stanica za međunarodni saobraćaj, koju koriste najveće svetske aviokompanije. Britanska kompanija „Imperijal ervejz“ je imala liniju za Delhi preko Beograda, dok je holandska kompanija „KLM“ uspostavila prve interkontinentalne letove iz Beograda i to do Kaira u Egiptu, u Africi i Botavije u Indoneziji, u Aziji.
STO GODINA VAZDUHOPLOVSTVA
(Maj 2012.) Sto godina vojnog vazduhoplovstva u Srbiji biće obeleženo međunarodnim aeromitingom kome će prisustvovati predstavnici 23 države. Centralni manifestacije, uz letački program, obuhvatiće i izložbu naoružanja i vojne opremepre vazduhoplovstva u Srbiji. Pozvani su predstavnici Angole, Austrije, BiH, Bugarske, Velike Britanije, Grčke, Danske, Italije, Kine, Mađarske, Nemačke, Norveške, Rumnunije, Rusije, SAD, Slovačke, Slovenije, Turske, Francuske, Crne Gore, Češke, Švajcarske, Švedske i Španije. Miting organizuje Ministarstvo odbrane, a na njemu će se predstaviti i piloti helikoptera i aviona Vojske Srbije. U okviru obeležavanja jubileja, biće snimljen dokumentarnog filama o vojnom vazduhoplovstvu, planira se izdavanje prigodne poštanske markice i organizovanje naučnog skupa.
U Srbiji je prvi konkurs za pitomce avijatičare obavljen u maju 1911. godine, a naredne je na školovanje upućena Prva klasa srpskih pilota. Oni su se obučavali u pilotoskoj školi u gradiću Etamp kod Pariza od 21. maja do 8. septembra 1912. godine, gde su uspešno savladali letačku obuku i dobili zvanja pilota. Iste godine Srbija je za vojsku nabavila avione „blerio“, da bi potom 24. septembra bila ustanovljena i vazduhoplovna komanda srpske vojske. Komandant je bio major Kosta Miletić, a komanda je imala aeroplansko odeljenje sa 12 aviona, balonsko odeljenje sa tri balona, vodoničnu centralu i golubiju poštu. Sedište je bilo u Nišu, aerodrom na Trupalskom polju, a tada je Srbija bila među prvih 15 država u svetu, koje su imale avijaciju i među prvih pet koje su koristile avione u borbenim dejstvima tokom opsade Skadra 1913. godine. U sastavu vojnog vazduhoplovstva Srbije, danas su 204. vazduhoplovna brigada, 98. vazduhoplovna brigada, 250. raketna brigada protivvazduhoplovne odbrane, 126. centar vazdušnog osmatranja i javljanja, 333 inženjerijski bataljon, 210. bataljon veze, vazduhoplovni zavod „Moma Stanojlović“. Uz avione „mig 29“ i „mig 21“, vojno vazduhoplovstvo raspolaže helikopterima „gazela“, kao i „Mi 8“ i „Mi – 17“ i avionima „orao“, „galeb“ i „lasta“.
ISTORIJA SRPSKOG VAZDUHOPLOVSTVA
Utemeljivači vazduhoplovstva u Srbiji pre sto godina znanjem i naprednim idejama, a, pre svega, ljubavlju prema letenju, svrstali su Srbe među prve narode u Evropi i svetu, koji su se vinuli u visinu i postavili pravne okvire ove delatnosti. To je bio izuzetno važan trenutak u razvoju zemlje, rekao je istoričar Čeda Janić, povodom obeležavanja veka letenja u Srbiji. Kada su braća Rajt 1908. godine odlučila da u Evropi prikažu veštinu letenja, jedan pančevački lekar Vladimir Aleksić prisustvovao je u Francuskoj tim letovima, a potom je sagradio letilicu, kojom je i sam poleteo 13. oktobra 1909. godine.U to vreme Ivan Sarić u Subotici završavao je izradu aviona, kojim je poleteo krajem juna 1910. godine, a veliki javni let priredio je 16. oktobra.U aprilu 1910. godine zabeležen je u Parizu i prvi let jednog građanina Srbije kao putnika, a to je bio prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević. Septembra 1910. godine i Beograđani su takođe mogli da prate prve letove aviona. Pomenute činjenice svedoče da se avijacija u Srbiji rađala istovremeno sa avijacijom u Evropi i svetu. Prateći dalji razvoj avijacije, u toku balkanskog rata decembra 1912. godine, kao petnaesta država u svetu osnovala je vojno vazduhoplovstvo. U februaru 1913. godine, postala je šesta država na svetu koja je donela Uredbu o saobraćajnim spravama koje se kreću po vazduhu. Taj dokument predstavlja preteču sličnih zakona donetih od tada u našoj zemlji, pa i ovog aktuelnog, rekao je Janić. U Prvom svetskom ratu srpsko vojno vazduhoplovstvo je uz pomoć saveznika, posebno Francuske, prošlo trnovit put padova i uspona. Tokom 1914. i 1915. godine uspešno je ratovalo po Srbiji , ali je, prilikom povlačenja preko Albanije, izgubilo sve avione.Obnovljeno na Krfu, na Solunskom frontu uspelo je da od leta 1916. godine znatno uveća snage, izvrši preko 3000 borbenih letova, posebno doprinoseći pobedi u toku proboja Solunskog fronta septembra 1918. godine. Vojno vazduhoplovstvo zajedničke države razvijalo se iz srpskih eskadrila pristiglih sa Solunskog fronta. Za nepune 22 godine postojanja preraslo je od male jedinice ranga puka do velikog složenog sistema i samostalnog roda vojske, koja, razvijajući organizaciju, stalno povećava mirnodopsku i ratnu formaciju. Pred Drugi svetski rat raspolagalo je sa više od 2000 pilota i preko 1000 aviona od koji je oko 300 bilo najsavremenijih lovaca i bombardera.U predratnom periodu i civilno vazduhoplovstvo je takođe ostvarilo značajan napredak. Već 1921. godine u Beogradu je osnovan Srpski aeroklub, koji je ubrzo transformisan u Aeroklub Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca. Vazdušni saobraćaj otpočeo je 1923. godine uključivanjem Beograda u prvu međunarodnu transkontinentalnu liniju Pariz - Carigrad. Juna 1927. godine osnovano je i domaće preduzeće za vazdušni saobraćaj „Aeroput“, koje je prvu domaću liniju otvorilo februara 1928. godine. Poseban fenomen u istoriji nacionalnog vazduhoplovstva, ali i domaće privrede, naučnog i tehničkog razvoja predstavljala je rana pojava i brzi razvoj vazduhoplovne i prateće industrije.U jednoj maloj poljoprivrednoj industrijski nerazvijenoj zemlji te godine pojavila se prva fabrika aviona, koji predstavljaju sam vrh tehnološkog koplja „u bici“ za napredak. Do 1940. godine, fabrici „Ikarus“, pridružilo se još pet fabrika aviona, dve fabrike aviomotora, tri fabrike avioinstrumenata i preko 15 preduzeća različite vazduhoplovne opreme. Ova preduzeća zapošljavala su 1940. godine oko 300 inženjera i tehničara, 6.000 radnika i 500 nameštenika, a ukupno je u njima proizvedeno 1.600 aviona različitih kategorija. U Drugom svetskom ratu, pored dejstava u aprilu 1941. godine, mnogi srpski i jugoslovenski vazduhopolovci aktivno su učestvovali u borbama sa neprijateljem u sastavu savezničkih vazduhoplovstava. Krajem 1944. godine, uz pomoć Crvene armije, na oslobođenoj teritoriji Srbije formirane su lovačke jurišne divizije sa jugoslovenskim letačima i tehničkim osobljem, koje su dejstvovale sve do konačnog oslobođenja zemlje. I u vreme posle Drugog svetskog rata, vazduhoplovstvo Jugoslavije i Srbije je nastavilo ubrzan razvoj, ali u promenjenim društvenim okolnostima. Ratno vazduhoplovstvo je kao i cela zemlja u prvim posleratnim godinama bilo pod snažnim uticajem SSSR - a i oslanjalo se na snabdevanje ratnom tehnikom iz tih izvora. U međuvremenu, počela je saradnja sa zemljama zapadne demokratije odakle je stizala obimna pomoć u avionima i drugoj ratnoj tehnici i to sve do 1960. godine, otkad su se ponovo iz SSSR- a počeli da uvoze supersonični lovci, helikopteri i raketni sistemi. I pored toga, u to vreme je odlučeno da se u zemlji ubrza razvoj školskih i trenažnih aviona tipa „Galeb“, a zatim i borbenih aviona „Orao“ i „G 4“, što je doprinelo snažnom razvoju domaćih razvojnih instituta i vazduhoplovne industrije, koja je osposobljena za međunarodnu konkurenciju i izvioz aviona i stručnih usluga. Taj ciklus je postigao maksimum tokom osamdesetih godina prošlog veka, ali je, zbog poznatih događaja - ratova na Balkanu i međunarodnih sankcija prema Srbiji, presečen tokom devedesetih godina, ocenio je Janić. Proizvodnja i izvoz aviona „Lasta“, pojava brojnih privatnih preduzeća iz domena proizvodnje letilica i opreme pružaju nadu u obnovu domaće proizvodnje. Neophodno je podsetiti da je domaća vazdušna industrija, oslanjajući se na letilice domaće produkcije, u posleratnom periodu proizvela 2.500 aviona i helikoptera, od kojih je oko 300 izvezeno. Sve grane domaćeg vazduhoplovstva su u periodu posle Drugog svetskog rata takođe ostavrile značajan napredak. To je posebno vidljivo kod vazdušnog saobraćaja obnovljenog još u toku rata, koji je puni zamah ostvario tokom šezdesetih godina prošlog veka, kad je samo JAT, uvođenjem novih mlaznih putničkih aviona, uspeo da poveća obim saobraćaja za 25 odsto godišnje, a tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, koršćenjem širokotrupnih aviona na interkontinentalnim linijama, uspevao da preveze godišnje preko 4,5 miliona putnika i tako se uvrsti među vodeće aviokompanije u Evropi i svetu. To je omogućeno razvojem infrastrukture, stalnim unapređenjem sistema vođenja vazduhoplova, remonta letilica, ali i sistematskom obukom i usavršavanjem više hiljada saobraćajnih pilota, inženjera i drugih vazduhoplovnih stručnjaka. Tome je značajno doprinelo i stalno osavremenjavanje organizacije i efikasnosti civilnih vazduhoplovnih vlasti. Razvoj avijacije uopšte je pratio napredak domaćeg vojnog civilnog vazduhoplovstva. Organizacija Vojnog vazduhoplovstva Jugoslavije obučavala je veliki broj vazduhoplovnih kadrova, kao i razvoj vazduhoplovnih sportova. Privredna avijacija je sa preko 2,5 miliona hektara tretiranih površina zauzimala četvrto mesto u Evropi, a u poslednjoj deceniji osnovala je nekoliko ustanova i preduzeća, koja obavljaju avio taksi saobraćaj sa najmodernijim mlaznim avionima. Posmatrajući srpsko vazduhoplovstvo kroz vremeplov dug ceo vek važno je napomenuti da je ono u tom periodu prošlo kroz mnoga iskušenja, ali i da je ostvarilo značajan napredak i tako postalo nezamenljiv deo celokupnog društva.
POLA VEKA PRVOG AVIONA "GALEB"
Pola veka prošlo je od trenutka kad su čelična krila „ galeba“ prvi put zaparala nebo nad tadašnjom Jugoslavijom. Spomenik nekih boljih dana za domaću industriju, avion projektovan u Vazduhoplovno - tehničkom institutu Žarkovo ni danas nije prizemljen. „Galebovi“ koriste dva aerokluba u Srbiji, a ponosni vlasnici od Amerike do Novog Zelanda, prikazuju ih na aetromintinzima. Nekoliko ih još leti u Libiji u sastavu snaga vernih pukovniku Gadafiju. Pilot Ljubomir Zekavica prvi je seo za komande „ „galeba“ 3. jula 1961. godine. Četiri godine nakon što su inženjeri instituta u Žarkovo dobili prvi projektantski zadatak - konstrukciju školskog aviona. Malo je u domaćoj industriji projekata na koje država može da bude ponosna kao što je to slučaj sa „galebom“. Iako je proizveden u fabrici u Mostaru, važno je da je projetkovan u Žarkovu. Po rešenjima koja su prihvaćena prilikom konstrkcije bio je sličan drugim aviona tog tipa u svetu. U praksi se pokazalo da je sve što je u njega uloženo opravdano. Prvi galeb „G - 2“ zvanično je stupio na dužnost 30. jula 1965. godine. Kad je proizveden poslednji, sa fabričke trake sišlo je 248 aviona od kojih su se na 132 obučavali piloti jugoslovenske vojske. „Galeb“ je plasiran u Libiji i Zambiji, a kad su počeli sukobi u Libiji, postalo je jasno da se tamo još uvek koriste.Nedavno je objavljeno da je francuski „rafal“ uništio jednog „galeba“ na aerodrormu Misurati, ali nemoguće je proveriti koliko ih tačno ima u Libiji.
Ovaj avion dobro se pokazao i u rata na ovim prostorima. Korišćen je za vatrenu podršku u Lici i Dalmaciji i istočnoj Slavoniji. U Krajini je jedan primerak odigrao veliku ulogu u vreme hrvatskog upada u Medački džep 1993. godine. Francuzi su potvrdili da su u Libiji jednog „galeba“ uništili na zemlji neposredno posle sletanja i to najsavremenijim višenamenskim boprbenim avionima „rafal“. Većina preostalih libijskih aviona G - 2 uništena je kasnije u Misurati. Preživeli „galebovi“ u poslednjoj Jugoslaviji sačuvani su u 251. eskadrili u Golubovcima, ali je veliki udarac za njih bila odredba o limitu broja borbenih aviona. Tada je sačuvano samo 17 aviona G- 2, koji su prekvalifikovani u neborbene avione. „Jato“ je gotovo potpuno uništeno u NATO bombardovanju 1999. godine. Preživeo je samo jedan primerak, koji je i danas u inventaru Vojske Srbije i koristi ga Tehničko - opitni centar. U privatnom vlasništvu širom sveta ima još petnaestak „galebova“, koji se često pojavljuju na aeromitizima. „Galeb“ je bio opremljen sa dva mitraljeza AH - M3 kalibra 12,7 milimetara, sa 160 metaka, 350 kilograma ubojitih sredstava i dva nosača bombi i četiri nosača za nevođena raketna zrna. Avion je dugačak 10,338 metara, visok 3,28 i ima razmah krila od 11,62 metra. Najbliži rođak „galeba“ je avion „jastreb“, koji je zapravo njegova verzija s jednim sedištem. Pored toga, on ima jači „ vajper“ motor i veću nosivost naoružanja. „Jastreb“ je uzleteo četiri godine posle starijeg brata i leteo je sve do 1996. godine. Takođe je izvožen u Libiju i Zambiju, a nijedan primerak više nije u upotrebi.
